Zašto je događaj u Račku bio prva tačka optužnice protiv Miloševića, ali ne i protiv drugih: Sećanja Obrada Stevanovića

Kao tadašnji pomoćnik ministra unutrašnjih poslova zadužen i za koordinaciju Posebnih jedinica policije (PJP), kojima su pripadale i Operativno poterne grupe (OPG), on je istakao da je operacija zakonito i taktički veoma dobro isplanirana i izvedena, uz obaveštavanje i prisustvo predstavnika Verifikacione misije OEBS, na čijem čelu je bio Vilijam Voker.

Stevanović, međutim, priznaje da su policijske snage, zbog propusta i međusobnih nesporazuma u komunikaciji, bile prinuđene da se u kasnim popodnevnim satima, protivno uobičajenoj praksi, povuku iz sela.

Prema njegovim rečima, „to su teroristi iskoristili da se tokom naredne noći vrate i da, u saradnji sa ‘verifikatorima’, izmene mesto događaja“, pre svega premeštanjem stradalih pripadnika OVK.

Sa njih su uklonili delove vojničkih uniformi, čime su faktički fingirali lažnu priču o navodnom masakru nad nedužnim civilima, tvrdi Stevanović.

Kako je objasnio, osnovni cilj te policijske operacije bio je uklanjanje opasnosti od OVK, koja je u dužem periodu teško ugrožavala bezbednost ljudi na putnoj komunikaciji od Prištine i Uroševca ka Prizrenu u zoni Crnoljevske klisure.

„Samo u periodu od 17. juna 1998. do 10. januara 1999. godine, na tom prostoru teroristi iz Račka su ubili najmanje 25 i oteli najmanje 35 civila i pripadnika policije“, precizirao je Stevanović.

U nameri da tako teške posledice zaustavi, tadašnji načelnik SUP Uroševac Bogoljub Janićević je, na osnovu prikupljenih operativnih informacija, pripremio plan protivterorističke operacije, koja je trebalo da se izvede dva dana ranije – 13. januara.

Plan je odobrio tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Vlastimir Đorđević, ali je operacija neposredno pred početak odložena na neodređeno vreme zbog saznanja da su podaci iz plana „procureli“, objasnio je Stevanović.

On je dodao da je već 14. januara plan korigovan samo u jednom podatku, tako što je njime predviđeno da operacija, umesto 13. otpočne 15.januara, uz preduzimanje dodatnih mera zaštite od “curenja” podataka.

Šta je bio zadatak

Saglasno tom planu, tri OPG (iz Uroševca, Prištine i Gnjilana) prve su krenule na zadatak oko 03:00 časa, sa namerom da kroz teško prohodan teren, nečujno, pod okriljem mraka, iz neočekivanog pravca – sa zadnje strane sela, priđu bunkerima i rovovima OVK i preuzmu ih prepadnim dejstvom.

Postupajući na taj način, OPG ukupne jačine 35 pripadnika, preuzele su rovove i bunkere OVK pred svanuće, dok je uroševačka četa PJP jačine oko 120 pripadnika krenula glavnom komunikacijom od Štimlja prema Račku i uspostavila poredak za pretres terena u spremnosti za odbijanje terorističih napada iz naseljenog mesta, precizirao je Stevanović.

Kako je obrazložio, pokret te čete prema Račku je, suštinski, imao pretežno “demonstrativni” karakter sa ciljem da pripadnici OVK upadnu u zamku, u pokušaju da se izvuku prema brdima i zaposednu bunkere i rovove iznad sela, ne pretpostavljajući da su oni tokom noći zaposednuti.

Pretpostavke o njihovom mogućem ponašanju su se pokazale tačnim. Sa prvim pucnjima kod zaposednutih rovova i sa pojavljivanjem čete PJP na prilazima Račku, „u stanju potpunog iznenađenja i panike, deo terorističke grupe pokušava da zaposedne bunkere iznad sela, a deo da brani selo od ulaska čete PJP“, opisao je Stevanović.

Kako se prisetio, razmena vatre je postajala sve intenzivnija i na liniji rovova iznad sela i na prilazima Račku iz pravca Štimlja.

Za kratko vreme, „teroristi su se našli u nekoj vrsti ‘sendviča’, ali uprkos tome i brojnim gubicima, nisu ni pomišljali da se predaju, pokušavajući da se oružjem izvuku prema planinama u zaleđu sela“, rekao je Stevanović.

Prema njegovim rečima, tek oko 15:00 časova prestao je svaki njihov otpor, a policija je u potpunosti uspostavila bezbednosnu kontrolu u selu i omogućila istražnom sudiji Danici Marinković da sa uviđajnom ekipom uđe u i otpočne sudski uviđaj na širem mestu događaja.

Ubrzo zatim, zbog nesporazuma u međusobnoj komunikaciji, ponavlja Stevanović, deo policijskih snaga se povukao sa položaja oko Račka pre dolaska snaga za njihovu zamenu i obezbeđenje prostora na kojem će se raditi uviđaj.

„To je, u uslovima brzog nastupanja mraka i upornosti terorista iz okolnih mesta da mionobacačkom i mitraljeskom vatrom povrate položaje, nastavak vršenja uviđaja i opstanak policije u selu učinilo veoma nebezbednim i rizičnim“, tvrdi Stevanović.

Odluka rukovodilaca

Kako je napomenuo, u tako nepovoljnoj i po živote ljudi opasnoj situaciji, rukovodioci policijskih jedinica su odlučili da pre mraka sve ljude povuku iz sela, u nameri da se sledećeg dana angažovanjem dodatnih snaga vrate i obezbede nastavak započetog uviđaja.

Prema njegovom uverenju, umesto da utiču da mesto događaja do nastavka uviđaja ostane nepromenjeno, Vokerovi verifikatori, protivno svom mandatu, dozvolili su pripadnicima OVK, „a najverovatnije ih i ohrabrili da pomeranjem stradalih i na drugi način pomognu u isceniranju masakra nad civilima, kako bi se u međunarodnoj javnosti stvorila slika o ratnom zločinu protiv civila“.

Tvrdeći da je slika o masakru bila lažna, Stevanović je ocenio da je to već duže vreme opštepoznata činjenica i da su dokazi za to brojni i nesporni.

On smatra da se najvažniji nalaze u potpuno usaglašenim i neprotivrečnim obdukcionim nalazima srpskih, beloruskih i finskih patologa, kao i u drugoj forenzičkoj, policijskoj i sudskoj dokumentaciji, prema kojoj je „nesporno da ni na jednom od stradalih ne postoje tragovi zlostavljanja, masakriranja ili likvidacije upucavanjem iz neposredne blizine“.

Ukazujući na brojne manipulacije leševima stradalih, Stevanović je rekao da su policijske snage sa istražnim sudijom Marinković bezuspešno pokušavale da se u Račak vrate 16. i 17. januara, ali da se u tome uspelo tek 18. januara.

Tada su na mestu događaja zatekli potpuno promenjeno stanje, tako što su leševi svih 40 stradalih pronađeni u lokalnoj džamiji, u kojoj je uviđaj nastavljen, da bi posle nekoliko dana srpski, beloruski i finski patolozi u Prištini izvršili obdukciju svih stradalih, rekao je Stevanović.

On je podsetio da je događaj u Račaku bio prva tačka optužnice protiv Slobodana Miloševića u Haškom tribunalu, ali da je, „posle izvođenja velikog obima dokaza i svedočenja velikog broja svedoka optužbe i odbrane, izuzet iz te i svih drugih optužnica protiv političkih, vojnih i policijskih rukovodilaca Srbije“.

Uprkost tome što nije bilo dokaza da je zločin počinjen, niti je bilo ko osuđen zbog događaja u Račku, naglasio je Stevanović, „jasno je da je laž o tom događaju upotrebljena u funkciji neke vrste zavere protiv Srbije, sa ciljem da se ranije planirana agresija NATO na tadašnju SRJ lakše prihvati i opravda u međunarodnom javnom mnjenju“.

Drugačije rečeno, precizirao je on, „lažirana slika o događaju u Račku je upotrebljena kao jedan, ne i jedini, povod, ali svakako ne i razlog za agresiju NATO“.

Važno je, ipak, imati u vidu da „povlačenje policije iz Račka pre završetka započetog uviđaja, za koje su očigledno postojali i razumni razlozi, ni na koji način ne umanjuje zakonitost i opravdanost cilja i načina realizacije same protivterorističke operacije“, zaključio je Stevanović.