Zašto je formirana Stranka slobode i pravde?

Ta stranka uneće novi kvalitet na opozicionoj političkoj sceni, postaće stožer u Savezu za Srbiju, ali s obzirom da će SSP neminovno zahvatiti biračko telo stare Demokratske stranke, moguće je da će u jednom trenutku doći do konflikta u samom SZS, ali i na čitavoj opozicionoj sceni, smatraju politički analitičari u komentarima za Danas.

Đorđe Vukadinović, urednik Nove srpske političke misli, kaže da je Đilasov položaj u Savezu za Srbiju do sada bio atipičan, jer je on u režimskim medijima slovio kao glavni čovek Saveza, a da pri tom nije imao stranku iza sebe. „Osnivanjem stranke ta anomalija se sada poništava. Stranka slobode i pravde uneće novi kvalitet u opozicionu političku arhitektoniku. Pitanje na koje još ne možemo da odgovorimo je kako će to formiranje stranke uticati na Savez za Srbiju, pa i na čitavu opozicionu scenu.

Glavno pitanje je na čije birače računa Đilasova stranka.

Rekao bih da, s obzirom kako je pozicionirana, računa na glasove DS, ali ne sadašnjeg, već starog DS, ali i na nekadašnje dosovsko biračko telo, računajući i birače DSS, G17 plus, GSS“, objašnjava Vukadinović.

Dodaje da će pre ili kasnije nastati kolizija sa reujedinjenim DS, kao i unutar Saveza za Srbiju. On kaže da je zanimljivo i to što je do sada Đilasova baza birača bio Beograd, i da ostaje da se vidi da li će SSP sada da napravi prodor severno i južno od glavnog grada.

Sagovornici Danasa slažu se da je namera Đilasove stranke da postane vodeća snaga na opozicionom polju. Takav stav ima i Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, koji procenjuje da je cilj Đilasove stranke da zauzme vodeće mesto.

„Jedino što nije jasno kako će to da uradi, jer se primat među strankama uspostavlja preko rezultata na izborima, a ova stranka koliko sam uspeo da razumem nema nameru da učestvuje na izborima. Doduše, to je i stav i svih ostalih stranaka u SZS, pa je teško dati odgovor na pitanje kako će među strankama opozicije biti uspostavljena hijerarhija“, navodi Stanković .

Bojan Klačar, istraživač CESID-a, kaže da je postojala potreba za formiranjem jedne ovakve partije kao što je Stranka slobode i pravde i da je to trebalo učiniti još i ranije.

„Stranka je nastala s ciljem da artikuliše one građane koji su 2018. podržali Dragana Đilasa na beogradskim izborima, ali i kao brana da te birače privuku neke druge stranke u SZS. Sigurno je da će doći do određenih stranačkih preleta, ali se čini da cilj Đilasa nije da uzima od drugih stranaka već da stranka počiva i na nekim novim licima. Stranka nastoji da na prvom koraku postane stožer SZS, ali se više radi o strateškom razmišljanju i pozicioniranju u budućnosti, odnosno stranka se pravi na duže staze, a ne za rezultate ove ili sledeće godine“, ističe Klačar.

Boban Stojanović, doktorand FPN, smatra da se nakon povratka Đilasa u politiku i očekivalo da on formira stranku. To što je prošlog petka formirana stranka SSP predstavlja samo formalizovanje, odnosno organizacioni povratak Đilasa u politiku.

„Svakako da je primarna ciljna grupa baza birača koji su glasali za DS u nekom ranijem periodu, a posebno u Beogradu. A vrlo verovatno da će i deo članstva DS preći u SSP. Za članstvo Narodne stranke nisam siguran, s jedne strane jer su nova organizacija, a s druge, ipak, su ideološki i programski na različitim pozicijama. Cilj svake stranke je da bude vodeća i najjača, a svakako da to jeste i cilj ove stranke. Međutim, u trenutnim političkim okolnostima, uz postojanje protesta i Saveza za Srbiju, mislim da se neće toliko ni odstupati od zajedničkog nastupa svih opozicionih aktera. Ono što stranka mora da uradi u narednom periodu jeste da izgradi odbore, infrastrukturu, privuče aktiviste kako bi se dugoročno razvijala“, zaključuje Stojanović.