Zašto je i Tanja Miščević, u ime resora za evrointegracije, zaključila sporazum sa Kinom?

Nije ostalo neprimećeno da je u ime Vlade sporazume potpisala i resorna ministarka za evropske integracije.

Ministarka za evropske integracije Tanja Miščević, u ime Vlade Republike Srbije, potpisala je tri sporazuma koja se odnose na privredno-tehničku saradnji, kojima je Vlada Narodne Republike Kine opredelila 200 miliona juana (oko 25 miliona evra) bespovratne pomoći, i aktima u oblastim obrazovanja i razvoja ljudskih resursa u oblastima kao što su zdravstvo, obrazovanje, ekonomija, preduzetništvo, trgovina, životna sredina i poljoprivreda.

MEI: Nadležni smo za koordinaciju međunarodne donatorske pomoći

Na pitanje portala European Western Balkans kakva je nadležnost Ministarstva zaduženog za evropske integracije da potpisuje sporazume sa Narodnom Republikom Kinom, iz MEI su pojasnili da je ovo ministarstvo nadležno, između ostalog, i za koordinisanje međunarodne bilateralne saradnje i multilateralne donatorska pomoći.

„Ministarstvo sarađuje sa institucijama brojnih donatora pre svega sa Evropskom komisijom, bilateralno sa državama članicama EU kao i sa predstavnicima ostalih država poput Švajcarske, Norveške, Japana, Koreje, Kine, Indije, Singapura i međunarodnih organizacija poput specijalizovanih organizacija Ujedinjenih nacija, koje su takođe razvojni partneri ili donatori Republici Srbiji”, navodi se u pisanom odgovoru za EWB.

Predviđeno je da se saradnja odvija shodno godišnjem programu obuka koji će naknadno usaglasiti dve strane. Ovaj dokument predviđa i mogućnost dodele stipendija za pohađanje poslediplomskih studija.

Iz MEI su dodali da se saradnja ministarstva sa svim ovim donatorima se realizuje u skladu sa razvojnim prioritetima naše države, koji su definisani odgovarajućim pravnim aktima i strateškim dokumentima na osnovu kojih Srbija nastoji da obezbedi razvojnu i drugu podršku.

Kako su naveli u pisanom odgovoru za EWB, ta podrška se javlja u različitim vidovima obuka i stručnog usavršavanja, nabavke specijalizovane opreme, uređaja i aparata, preko finansiranja izvođenja infrastrukturnih radova, do budžetske pomoći.

“Ministarstvo za evropske integracije je veoma zahvalno svim donatorima na saradnji i podršci koju je Republika Srbija dobila u prethodnom periodu bilo da je reč o manjim projektima tehničke pomoći poput angažovanja eksperata ili sprovođenja obuka do podrške namenjene sprovođenju kapitalnih infrastrukturnih projekata. Posebno smo zahvalni na podršci koju je Srbija dobila u kritičnim ili izazovnim situacijama koje su zahtevale veoma brzo angažovanje donatora poput suočavanja sa poplavama ili sprečavanja širenja smrtonosnog virusa Kovid-19”, naveli su iz MEI.

Majstorović: Ministarstvo da informiše javnost o karakteru pomoći Kine u evropskim integracijama

Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike (CEP), Srđan Majstorović, komentarišući to što je Ministarstvo zaduženo za evropske integracije učestvovalo u potpisivanju aranžmana sa Kinom, kaže da je tako definisano Zakonom o vladi, dodjući da u ovom trenutku nemamo informacije o tome šta je sadržina sporazuma i memoranduma koje je konkretno potpisala ministarka.

“Mnogo više prostora za zabrinutost ima u vezi nekih drugih sporazuma, poput onih o izručenju građana, saradnji u oblasti informacionih tehnologija i medija, imajući u vidu sumnje u kineske standarde u pomenutim oblastima koji su daleko od onih propisanih Ustavom Srbije, međunarodnih standarda i standarda EU. Navedene oblasti će svakako izazvati dosta podozrenja na strani EU i drugih međunarodnih partnera”, smatra Majstorović.

Kao što se to može videti na sajtu Ministarstva za evropke integracije, jedna od nadležnosti jeste koordinacija bilateralne i multilateralna saradnje. Majstorović objašnava da MEI od ranije ima nadležnost u oblasti koordinacije međunarodne pomoći.

„U ranijim Vladama, deo ove nadležnosti je pripadao Ministarstvu finansija, dok nije doneta odluka da se u okviru nekadašnje Kancelarije za evropske integracije objedine proces pristupanja EU i finansijska pomoć EU i drugih donatora Srbiji. Logika je bila da je potrebno obezbediti centralizovano upravljanje EU sredstvima i drugim međunarodnim programima pomoći koji su trebalo da približe Srbiju njenom proklamovanom cilju, odnosno pristupanju EU”, ističe naš sagovornik.

Smatra da će biti interesantno pratiti na koji način će Kineska agencija za međunarodnu razvojnu pomoć konkretno pomagati proces evropskih integracija, i očekuje da MEI redovno informiše zainteresovanu javnost o karakteru i modalitetima pružanja pomoći “neočekivanog” partnera u procesu evropskih integracija.

“Članstvo Srbije u EU nije u saglasju sa zajedničkom budućnošću sa Kinom”

Majstorović, takođe, smatra da je tokom posete kineskog predsednika Beogradu srpsko rukovodstvo poslalo poruku koju nije jednostavno dešifrovati.

“Jedni će je čitati kao radikalan otklon od nastavka integracije Srbije u EU; drugi će je čitati kao jeftin populistički potez kojim se hibridni režim auto-legitimizuje održavajući krizu u odnosima sa ‘zapadnim partnerima’; dok će treći nezainteresovano komentarisati jučerašnji događaj kao ništa novo i nastavak politike sedenja srpskih vlasti na više stolica”, kaže Majstorović.

On dodaje da će u zavisnosti od publike, neki će biti zabrinuti, drugi zbunjeni, a kod trećih će jučerašnja predstava izazvati podsmeh.

“Nažalost, sve što objedinjuje tri ‘čitanja’ je utisak da se vlastima u Srbiji ne žuri i da će nastaviti da stvaraju privid da formalno ispunjavaju neke tehničke uslove za pristupanje Uniji, kojima će ujedno zaklanjati nedostatak političke volje za suštinski značajnim reformama, nastavljajući da sebe predstavljaju kao žrtvu i optužujući EU i ‘zapad’ za sve probleme sa kojima se zemlja suočava”, navodi Majstorović.

On naglašava da u politici a posebno spoljnoj, simbolika određenih postupaka ima izuzetno važnu ulogu i svakako nije isto potpisati sporazume sa predstavnicima uređenih demokratija i jednom komunističkom zemljom.

“Posebno nije isto imajući u vidu da ‘strateško opredeljenje Srbije da nastavi proces pristupanja EU’, kako je to prošle nedelje u svom ekspozeu u Narodnoj skupštini najavio novi predsednik Vlade Srbije, nije u saglasju sa idejama o ‘zajedničkoj budućnosti’ na način kako je vidi Komunistička partija NR Kine. Sprovođenjem principa takozvane Zajednice zajedničke budućnosti, Srbija bi odustala od poštovanja pravila, principa i vrednosti navedenih u Univerzalnoj deklaraciji UN o ljudskim prvima, Evropskoj konvenciji o ljudskim pravima, i time se istovremeno samo-isključila iz procesa pristupanja EU”, kaže Srđan Majstorović za EWB.

Zbog netransparentnosti raniji sporazumi Srbije i Kine sporni za EU

Već godinama unazad zvanični Beograd imao je razne aranžmane sa Kinom. Neki od njih bili su pod lupom evropskih institucija, a neki od njih okarakterisani su u različitim izveštajima kao netransparentni i sporazumi koji ostavljaju mnogo prostora za korupciju.

Evropski parlament je u svojoj rezoluciji iz 2021. zatražio od Srbije istragu zbog sumnji na eksploataciju radnika angažovanih na izgradnji fabrike Linglong, što je ta kompanija demantovala. Kineski projekti u Srbiji su izazivali zabrinutost evroparlamentaraca i zbog nedostatka transparentnosti u pogledu njihovog uticaja na životnu sredinu.

U Srbiju stižu milijarde dolara kineskih investicija, a kineskim kreditima grade se infrastrukturni projekti – autoputevi, mostovi, železnica, energetska postrojenja.

Kina je tokom godina, pre svega kupovinom železare u Smederevu i rudnika bakra i zlata u Boru, postala drugi najznačajniji trgovinski partner Srbije, posle Nemačke.

Međutim, istovremeno raste zaduživanje Srbije kod Kine. Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je dug Srbije prema Kini u poslednjih 11 godina porastao 15 puta, na gotovo pet milijardi evra.