Zašto je Miloš Zeman, za oproštajnu inostranu posetu odabrao Srbiju: Voli Srbiju, a podržao NATO bombardovanje 1Foto: BETAPHOTO/Predsednistvo Srbije/Dimitrije Goll

Za svoju oproštajnu inostranu posetu na kraju svog drugog i poslednjeg petogodišnjeg mandata predsednik Češke Miloš Zeman odabrao je Srbiju i u ponedeljak 30. januara srešće se u Beogradu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Možda njegove reči tokom jedne druge posete, izrečene na beogradskom aerdromu 2019.godine objašnjavaju zašto je baš Srbiju odabrao. Zeman je tada svom beogradskom kolegi Aleksandru Vučiću poručio: „Volim Srbiju i srpski narod, ne volim Kosovo“.

Srpska javnost te njegove reči dočekala je sa ogromnom simpatijom, iako je upravo on bio na čelu češke vlade koja je podržala NATO bombardovanje Jugoslavije 1999. godine. Kasnije je tvrdio da je pogrešio što je poverovao američkoj državnoj sekretarki Madlen Olbrajt da u bombardovanju neće stradati civili.

Te 2019.godine, tokom posete Srbiji, češki predsednik najavio je da će na sastanku ustavnih vlasti u Pragu, postaviti pitanje da li je moguće povući priznanje nezavisnosti Kosova, uz ogradu da on nije diktator, te da ne može da nametne lični stav. Uprkos njegovoj ličnoj simpatiji prema Srbiji i antipatiji prema Kosovu, kako sam tvrdi, Češka je ostala jedna od zemalja koje su na listi onih koje su priznale nezavisnost Kosova, iako se sam Zeman zalagao za brzo učlanjenje Zapadnog Balkana u Evropsku uniju ,ali bez Kosova. Priznanje nezavisnosti Kosova pravdao je narastajućim islamom, a tvrdio je i da je javno istupao protiv nezavisnosti Kosova.

„Kritikovao sam to što je Češka priznala Kosovo i sada na neki način žanjemo to što smo zasejali. Bilo bi licemerno tvrditi da je nezavisnost Kosova u redu, a nezavisnost Krima nemoguća. Moramo svima da merimo po istom aršinu“, tvrdio je češki predsednik.

Izvinio se Srbiji za bombardovanje 1999.godine

Zeman se 2021. godine tokom posete predsednika Vučića Pragu izvinio za bombardovanje SR Jugoslavije i Beograda 1999. godine, ali tadašnji premijer Andrej Babiš upozorio je odmah da to nije izvinjenje u ime češke države, već je to predsednik učinio u svoje lično ime.

„Sigurno to nije bio za njega lak trenutak, izvinio se kao građanin Miloš Zeman. Razumem da to odlučivanje (da Zeman kao premijer odobri NATO bombardovanje) za njega nije bilo lako“, objasnio je premijer Babiš.

Protiv tog izvinjenja srpskom narodu, kako prenose mediji, za bombardovanje nije ni mogući naslednik Zemana na čelu Češke, general u penziji Petr Pavel.

„Mi smo u to vreme bili članica NATO nekoliko sedmica i Miloš Zeman kao premijer potpisao je slanje vojnika i naše učešće u toj misiji. To naravno ne isključuje izvinjenje godinama kasnije. Ali trebalo je da prizna i svoj udeo u tome“,naveo je general Pavel u intervjuu javnoj Češkoj televiziji.

U slučaju Zemana, krilatica ljudski je grešiti više je nego primenjiva. Tokom svoja dva predsednička mandata podržavao je Rusiju i predsednika Vladimira Putina nazivao prijateljem, a nakon agresije Rusije na Ukrajinu, svrstao se u red najvećih protivnika Rusije, tvrdeći čak da je Putinu mesto pred međunarodnim sudom pravde.

 

Prijateljstvo Srba i Čeha vošedecenijsko

Branka Latinović, ambasador u penziji, ipak za Danas kaže da je velika čast što je češki predsednik za svoju poslednju inostranu posetu odabrao baš Srbiju, jer prijateljstvo Srba i Čeha traje godinama.

„To je lepa vest, vredna pažnje i posebnog poštovanja za odlazećeg češkog predsednika. Poseta je potvrda nastavka posebnih veza i višedecenijskog prijateljstva između naših naroda. Treba podsetiti da su ti odnosi, nakon što su osnovane posle Prvog svetskog rata, Čehoslovačka i Kraljevina SHS, bili posebno personifokvani u velikom ličnom prijateljstvu između čehoslovačkog Predsednika Tomaša Masarika i Kralja Aleksandra“, objašnjava Latinović.

Dodaje da su se u školama tadašnjih država pevale pesme posvećene Masariku i kralju Aleksandru. Masarik je poklonio posebno vrednu zgradu SHS, gde je i danas Ambasada Srbije, a nekada SFRJ, blizu Karlovog mosta. Takođe, kralj Aleksandar poklonio je zgradu u Bulevaru Kralja Aleksandra u kojoj je i danas ambasada Češke.

“ Generacije studenata iz čitave Jugoslavije školovale su se u Pragu, uključujući i čuvenu filmsku ekipu koja je ostvarila izvanredna filmska ostvarenja – Lordan Zafranović, Srđan Karanović, Goran Marković, Emir Kusturica . Svi oni su bili studenti čuvene Praške škole. U praškom hotelu Slavija, jugoslovenski studenti u Pragu , još pre njenog nastanka, nazvali su novu državu Jugoslavija. Mnogi sportovi došli su nam iz Praga – stoni tenis, fudbal i dr. I kada su sovjetski tenkovi ušli u Prag , odnosno Čehoslavačku, 1968. godine, Beograd i drgi gradovi bili su na nogama“, ističe Branaka Latinović.
Vučić i Zeman otvoriće renovirani Češki dom

 

Tokom oproštajne posete, u ponedeljak, češki predsednik i njegov domaćin Aleksandar Vučić svečano će otvoriti renovirani Češki dom.
.
Izgradnju Češkog doma platila je 1920-ih godina češka dijaspora u Srbiji, 1960-ih je konfiskovan i pripao državi, a predsednik Vučić je tokom susreta sa predsednikom Zemanom 2019. u Beogradu i kasnije 2021. godine u Pragu obećao da će ga srpske vlasti vratiti Česima.

Zgrada je sada renovirana, dvojica predsednika potpisaće zajedničku deklaraciju o razvoju kulturne saradnje i osnivanju Češkog doma u Beogradu kao sedišta Češkog centra i predstavništava čeških agencija i za potrebe češke manjine u Srbiji, saopštio je medijima Zemanov savetnik za spoljnu politiku Rudolf Jindrak.

Zeman u posetu Beogradu stiže u nedelju a glavni razgovori i susreti sa srpskim državnim vrhom planirani su u ponedeljak.

 

Ko je Miloš Zeman?

Rođen je 1944. godine, diplomirao je na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Pragu. Tokom Praškog proleća 1968. godine postao član Komunističke partije, a iz partije je izbačen 1970. godine, jer se protivio okupaciji Čehoslovačke od strane Varšavskog pakta. U višepartijskom sistemu, bio je član Čehoslovačke socijaldemokratske partije na čije čelo dolazi 1993. godine i transformiše je u najjaču stranku u zemlji. Tu partiju je napustio 207. godine i osnovao je Stranku građanskih prava. Od 1998. godine do 2002. obavljao je premijersku funkciju, a za predsednia prvi put je izabran 2013. godine ,a drugi put 2018. godine.

Češki mediji ga opisuju kao populistu, koji svađa češko društvo, koji je sklon diplomatskim gafovima i koji ne voli kritike. Posebno ne voli novinre . Za njih je , inače, javno govorio da žali što još postoje, a da je inteligencija čeških novinara na nivou bića koja su nekada živela na Madagaskaru.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari