Zašto je pukla veza Rame i Vučića?

Podsetimo, pre dva dana, premijer Albanije Edi Rama, izjavio je da je ta inicijativa “poslužila svojoj svrsi” i da se treba koncentrisati na berlinski proces.

Ova inicijativa, čiji su glavni promoteri bili Vučić i Rama, tako je iznenada upokojena, izjavio je za Danas, psiholog Žarko Korać, a da Vučić nije ni bio obavešten.

– Iako je u javnosti „zaokret“ Rame izazvao iznenađenje, zbog brzog i neočekivanog zahlađenja a možda i rušenje višegodišnjeg projekta uspostavljanja bliskih ličnih kao i međudržavnih odnosa (bliskost koja je, inače, često preuveličano i pogrešno nazivana „bratskom“), ono što se dogodilo je, sa stanovišta albanskog premijera, a i objektivno, logična i primerena reakcija na aktuelnu krizu u regionu – smatra sagovornik Danasa, Škeljzen Malići, inače, bivši politički savetnik Edija Rame.

Rama je poslednjih meseci bio jedini relevantni regionalni političar, dodaje, koji je nastojao da konstruktivno predupredi opasnu lavinu zaoštravanja odnosa i ratnih pretnji koje su generisane na Severu Kosova, a bile su očigledno dirigovane iz Prištine i Beograda gde su se vodile protivurečne politike na dva koloseka.

– Prvi kolosek je bio izražavanje prividno načelne privrženenosti zaokruživanju decenijskog dijaloga u formi sporazuma o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, štaviše proglašeno je svečano načelno prihvatanje (polu)istorijskog Ohridskog sporazuma na osnovama francusko-nemačke, odnosno retko usaglašene, jedinstvene EU platforme. S druge strane, kod implementacije Ohridskog sporazuma ne samo što su i Priština i Beograd radili na uobičajenim zatezanjima i opstrukcijama radi kupovanja vremena i vođenje unutrašnjih predizbornih politika, već je na samom terenu prosipan benzin koji je bezbednosnu krizu dovodio na ivicu otvorenog oružanog sukoba – objašnjava Malići.

Rama je Kurtiju govorio da njegova politika ugrožava mir i sigurnost celog regiona…

Prema njegovim rečima, Rama se u prvoj fazi produžene krize kritički obratio Albinu Kurtiju, upozoravajući ga da treba da se uzdrži od pothranjivanja napetosti i tvrdoglavog uterivanja pravne države na Severu Kosova policijskim merama veoma ograničenog dometa koje su podsticale sigurnosno veoma rizične kontra reakcije pobunjenih Srba i ekstremističkih grupa.

– Bili smo svedoci sigurnosnih kriza koje su morale biti ugašene intervencijom pa i ranjavanjem vojnika KFOR-a. Rama nije kritikovao Kurtija kao stariji brat koji brani viši, zajednički interes Albanaca, niti je polazio od paternalističke potrebe da se meša u pitanja za koja je suverena kosovska vlada. Rama je Kurtiju govorio da njegova politika ugrožava mir i sigurnost celog regiona – ističe sagovornik Danasa.

Ali ova Ramina pozicija nastupanja iz šireg interesa regiona, napominje, implicitno i eksplicitno pogađala je i Aleksandra Vučića, naročito kada su srpske specijalne jedinice uhapsile tri kosovska policajca, ali i uopšte načinu kako se odnosio prema krizi, koristići je za dalje podizanje tenzija, podizanje borbene gotovosti srpske vojske i otvoreno osporavanje i rušenje Ohridskog sporazuma, svaljivanjem krivice na Kurtija.

Tri stuba nisu isto što i šest

– Rama je shvatio da Otvoreni Balkan više ne funkcioniše, da se pored inicijalne manjkavosti što u njega nisu ušle sve države Zapadnog Balkana, – bila je greška u konstrukciji, tri stuba nisu isto što i šest… Projekat se ne može više održati ni na pobratimskoj bliskosti sa Vučićem, jer Vučić nije na liniji, možda nikada i nije bio, koja je opravdavala postojanje krnjeg Otvorenog Balkana – kaže on.

Zašto je Rama tako dugo, skoro deset godina, verovao da je, i pored kontradikcija, Vučič suštinski zainteresovan za interes regiona i da je strateški ipak više okrenut Zapadu i EU, a da samo taktički održava interesne odnose sa Rusijom i Kinom?, postavlja pitanje naš sagovornik.

– Mislim da se Rama držao za Vučića zato što je objektivo, strateški i taktički, ključ i stub sigirnosti i stabilnosti regiona u uspostavljanju normalnih odnosa između Albanaca i Srba kao naroda, odnosno počev od Srbije i Albanije kao primera za interesno povezivanje, otvara put i za ostalih četiri država, u kojima Srbi i Albanci imaju kombinacije lokalnih i regionalnih interesa, i da ova vezana prekogranična ekonomska, kulturna i druge vrste saradnje, trebaju da u potpunosti zažive na modelu evropskih integracija – kaže Malići.

Rama nije Albanija kao što Vučić nije Srbija

Rama nije napustio Otvoreni Balkan, dodaje, već ga je vratio u sliv životnih i interesnih procesa u kojem on može biti funkcionalniji jer će imati evropske kormilare, kao i sedamdesetogodišnja iskusva velike porodice naroda i država koje su se udružile uprkos velikim razlikama u interesima, zarad mira i prosperiteta sviju.

– Rama je vizionar i kad greši, jer zna šta hoće i kuda vodi put kojim je Albanija krenula i gde ceo region treba da teži. Naravno, Rama nije Albanija, kao što Vučić nije Srbija. To važi i za druge „vođe“, Kurti nije Kosovo, još manje je Dodik – Bosna i Hercegovina, itd… Samo što Edi Rama, i kao vizionar, i kao veoma pragmatičani političa, bolje i uspešnije izračunava opcije za izlazak iz kriza i zatvaranja u mitske i nacionalističke narative i prakse – zaključuje sagovornik Danasa.