Foto: Screenshot / Twitter / @albinkurti„Dolazak američkog izaslanika za zapadni Balkan Gabrijela Eskobara na Kosovo u okviru šire evropske i regionalne turneje trebalo bi da ima za cilj sinhronizaciju politika Prištine i Vašingtona po nizu kosovskih pitanja, od kojih je poslednje vezano za status dinara kao platežnog sredstva. Teško je, međutim, poverovati da će kosovski premijer Aljbin Kurti, zbog blizine parlamentarnih izbora i nakon ove posete promeniti svoj stav po pitanju dinara. „, smatraju sagovornici Danasa.
Razloge zbog kojih će Eskobar ovoga puta zaobići prestonicu Srbije, kako navode naši sagovornici, treba tražiti u činjenici da je Beograd postao soft, kooperativan po najvažnijih pitanjima.
Da podsetimo Eskobar će, kako je najavljeno, ove nedelje posetiti Prištinu kako bi razgovarao sa čelnicima Vlade Kosova o dijalogu sa Srbijom, kao i ukidanju srpskog dinara kao sredstva plaćanja. Osim Prištine od 10. do 18.marta posetiće Belgiju, Austriju i Crnu Goru.
Prošlog meseca Eskobar je rekao da vlada Kosova ne smatra Sjedinjene Države partnerima, jer nije uvažila stav Vašingtona o pitanju srpskog dinara, „ne sarađuju po pitanju regionalne stabilnosti i podrivaju dijalog, proces kojem su SAD u potpunosti posvećene“.
Stejt department je saopštio i da će se američki izaslanik sastati i sa predstavnicima civilnog društva i srpske zajednice na Kosovu.
„Poseta Eskobara Prištini, kao i nekim drugim zemljama dobar je znak i označava potvrdu dinamičnog angažovanja američke administracije, kako rešavanju gorućeg, važnog problema u vezi sa iznalaženjem rešavanja oko upotrebe dinara na Kosovu i Metohiji, nastavka dijaloga u Brislu i situacije u regionu. Iz najave posete Eskobara da se zaključiti da ni on ne planira dolazak u Beograd, kao što to nije učinio nedavno ni Džejms O Brajen, pomoćnik državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju, ali ni nemačka ministarka Analena Berbok tokom nedavne posete regionu“, kaže za Danas Branka Latinović , bivša ambasadorka.
Ona dodaje da je pored pitanja šta su mogući efekti predstojeće posete Eskobara Prištini, ne manje važno pitanje za nas i zašto pomenuti visoki zapadni zvaničnici tokom posete regionu, uključujući i raniju posetu Dejvida Kamerona, britanskog ministra spoljnih poslova nisu posetili i Beograd.
“ Rekla bih da je za nas to podjednako važno, kao i ono šta se može očekivati od posete Eskobara Prištini. Pošto će on, pre dolaska u Prištinu posetiti i Brisel, ne bih isključila mogućnost da dođe sa nekim konkretnim predlozima za ubrzanje prevazilaženja problema sa upotrebom dinara na KiM. Neizostavno pitanje je ono u vezi nastavka dijaloga, gde bi se verovatno razgovaralo i o daljem korišćenju dinara o čemu treba da se iznađe jednostavno i praktično rešenje“, navodi Latinovićeva.
Njen kolega bivši ambasador ne sumnja da je cilj Eskobarove posete Prištini sinhronizacija politika Prištine i Vašingtona po nizu kosovskih pitanja, od kojih je poslednje vezano za status dinara kao platežnog sredstva. Jer, kako kaže, tu se dve strane razilaze.
„Očito da na svakom pitanju Priština isteruje svoju „suverenost“ pa i za valutu, uprkos dokazu da u mnogim zemljama legalno, ili ne deluju, ili su delovale različite valute i to niko nije vezivao za krucijalna „drzavna“ pitanja. Eskobar će verovatno ponovo ukazati na tvrdoglavost Prištine i da to ukopavanje oko nebitnih pitanja samo sebi nanoso štetu i odlaže u nedogled rešenje „kosovskog pitanja“, što može Pristinu dovesti u potpuno nepredvidivu situaciju“, navodi Đukić.
Na pitanje može li biti i nekih konkretnih poteza SAD, sagovornik Danasa odgovara da je moguće da će Eskobar mahati nekim „novim“ sankcijama, štapom umesto šargarepom. Ali , kako kaže očito je da je Kosovo, tvrda, nekooperativna strana i da se njoj američka diplomatija mora u punoj meri posvetiti.
„Obrnut je sasvim slučaj sa Beogradom. On je postao soft, kooperativan po najvažnijih pitanjima, kao što je na primer predavanje Severa Kosova u ruke Prištine, zatim oko niza životnih pitanja, od tablica do struje, do krupnih graničnih pitanja Gazivoda, ili povratka Srba u kosovske institucije, itd. Beograd pri tome ostavlja potpuno nerešeno pitanje srpskog kulturnog i duhovnog blaga na Kosovu van pravne zaštite i na arbitriranje prištinske vlasti“, navodi Đukić.
Prema njegvim rečima Beograd je očito spreman da prećutno, van javne debate, nastavi sa primenom Briselskog sporazuma 2 i Ohridske agende, dok Priština na „sitnicama“ zateže i zaustavlja ceo dogovoreni proces svojim jednostranim potezima.
„Zato je u fokusu Priština, a ne Beograd“, navodi bivši ambasador.
Politikolog Ognjen Gogić smatra da od Eksobarove posete Prištini ne treba imati prevelika očekivanja. On će još jednom ponoviti stav američke administracije u vezi sa zabranom dinara na Kosovu i potrebom za rešavanje problema kroz dijalog. To se , kako kaže, sve već čulo i od višerangiranih američkih diplomata kao što su O’Brajan i Blinken, pa nije imalo naročitog efekta.
„Nedavno je i Lajčak bio u poseti Prištini, preskačući da održi sastanke i u Beogradu. Eskobar će uraditi isto. To nije u skladu sa ustaljenom praksom da se u istom periodu posete obe prestonice. Međuti, razlika je u tome što je to ranije predstavljalo šatl diplomatiju. Lajčak i Eskobar su kao posredinci putovali od jedne pregovaračke strane do druge i prenosili poruke. Za tim sada nema potrebe, jer Priština ne prihvata da upotreba dinara na Kosovu uopšte može biti predmet pregovora. Priština nije zainteresovana za razgovore o toj temi, bilo da se oni vode direktno, ili putem šatl diplomatije“, ističe Gogić.
On ocenjuje da Eskobar, kao i Lajčak pre njega, sada pokušavaju da Prištinu nagovore da se uopšte vrati u dijalog i prihvati razgovore o platnom prometu. Onog momenta kada je Priština zauzela stav da je pitanje valute njena unutrašnja stvar o čemu ona može jednostrano da odlučuje, bez potrebe za razgovorom sa Beogradom, kosovska strana je faktički istupila iz dijaloga.
Posrednici zato, kako navodi Gogić, dolaze samo na Kosovu u pokušaji da sa Prištinom dogovore njen povratak u dijalog. Tek onda bi imalo smisla u razgovor uključiti i Beograd kako bi se tražilo rešenje za pitanje srpskog platnog prometa na Kosovu.
„Priština je zauzela kurs oponiranja SAD, tako ni Eskobarova poseta Prištini neće doneti proboj u izlasku iz aktuelne krize. Datum parlamentarnih izbora na Kosovu previše je blizu da bi Aljbin Kurti bio spreman da pogazi „sopstvenu reč“, zaključuje u razgovoru za Danas politikolog, Ognjen Gogić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
