Zašto je Vučić odabrao baš Vulina za osobu od poverenja a ne nekog od naprednjaka?

Iako njihovo poznanstvo seže još iz devedesetih, u poslednja tri – četiri meseca, od kako je Nebojša Stefanović, Vučićev stranački najlojalniji saradnik, ispao iz igre (i na meti je ostalih stranačkih kolega koji ga krive za propuste i veze sa klanom Veljka Belivuka), Vulin i Vučić jedan o drugom čini se nikad lepše nisu govorili i stajali jedan iza drugog šta god da se dogodi.

Postavlja se pitanje zašto je Vučić, od svih vernih naprednjaka, od na primer Nikole Selakovića, Bratislava Gašića, Miloša Vučevića, Darka Glišića pa i Ane Brnabić odabrao baš Vulina da mu čuva leđa.

Nezvanično, izvori Danasa bliski naprednjacima kažu da se Vučić odlučuje za ličnosti koje u odnosu na njega imaju negativan imidž, lošu reputaciju i nemaju kontakt sa stranačkom bazom.

Kako dodaju, te ličnosti su upućene isključivo na njega i ne predstavljaju opasnost da mogu postati značajni samostalni politički činioci i ugroziti ga.

Naši sagovornici podsećaju da je upravo Stefanović dugo važio za jednog od mogućih Vučićevih naslednika u stranci, upravo zbog toga što je i on zajedno sa Vučićem gradio i jačao u partiji svoju mrežu saradnika na koje može da se osloni.

Takvo snaženje pojedinca u partiji, smatraju naši izvori bliski naprednajcima, Vučić ne želi da ponovi.

Oni ukazuju da upravo zbog toga ministarstva sile i ona koja donose promociju i političke poene vode kadrovi za koje se smatra da nisu pretnja Vučiću.

S druge strane, izvori Danasa kažu da je baš Stefanović Vučiću približio Vulina, budući da su se, kako kažu, najpre zbližili Stefanović i Vulin koji su zajedno išli u kampanju 2012.

Prema rečima naših izvora, Vulin je na početku naprednjačke vlasti sa Vučićem komunicirao preko Stefanovića.

A Vulinov prijatelj iz devedesetih Željko Mitrović, vlasnik Pinka, medijski je odmah priskočio i potpomogao Vučićev uspon.

Dakle, Vulinova „ekipa iz devedesetih“ je zdušno pripomogla Vučiću posle formiranja SNS.

Sociolog i programski direktor Demostata Zoran Panović ovaj Vučićev izbor objašnjava time što Vulin nije konvertit.

– U našem političkom ambijentu poslednjih decenija gde konvertiti daju ton političkom životu u raznim varijantama, ono što je za Vulina sigurno je da on nije konvertit. On ima, ma koliko se to dopalo nekom ili ne, karakteristiku principijelnosti u politici. I kada se kaže Vulin svi, i iz vlasti i iz opozicije, znaju ko je on i kakvi su mu politički stavovi. Ono što iz toga proizilazi, a bitno je, je odnos prema Vučiću koji se može okarakterisati kao lojalnost. A to je u ovom našem sistemu, punom paranoje i teorija zavera, vrlo bitna osobina – navodi Panović za Danas.

On skreće pažnju na to da Vulin, kada govori o Vučiću, insistira na tome da su on i Vučić saborci.

– Ni Dačić, niti drugi koalicioni partneri ne mogu da kažu da su sa Vučičem baš saborci. A to je ona vrsta političke intimizacije koja je pomalo i unikatna na ovim prostorima. I iz toga proizilazi jedan specifičan odnos – kaže Panović.

Prema njegovim rečima, Vučić kroz Vulina ima i ideološki ventil i odušak koji on zbog svoje promene vrednosnih i ideoloških svetonazora ne može baš uvek da kaže niti smatra da je to pametno da kaže.

– Onda kroz Vulina dobija to ideološko rasterećenje. S tim da se onda stiče i utisak, možda i pogrešan, da je Vulin u dobroj meri ideolog dela ove vlasti. Ta ideološka komponenta kod Vulina je vrlo važna jer on nije čovek bez ideologije. On jeste levičar ali u kontekstu jednog vrlo problematičnog shvatanja levice a to je nacionalna levica. A ta nacionalna levica vrlo lako u nekim kontekstima može da se poveže sa desnicom – objašnjava Panović.

Kako dodaje, jako je bitno kod tog ideološkog rasterećenja preko Vulina, je da Vulin nije uvek ministar za ono što jeste, ministar odbrane ili policije.

– Vulin uvek ima neko alternativno zaduženje. Vulin je u nekoliko vlada Srbije Vučićev neformalni ministar za Hrvatsku. Ali to se mora staviti u kontekst jer Vulin funkcioniše u svom radijusu kretanja, a s druge strane u svom radijusu kreće se i Veran Matić, koji takođe ima konekciju ka Hrvatskoj. Nemoguće je zamisliti Vulina u Ovčari kao Vučićevog izaslanika, gde je moguće da Veran Matić klekne. Kao što je nemoguće da Veran Matić komentariše neke pojave u Hrvatskoj na način kako to radi Vulin. To je upravo ta suština Vučićevog keč ola koji funkcioniše po principu uzajamno funkcionalni paradoks – zaključuje Panović.