Zašto predsednik Srbije ne otkriva koje četiri države su povukle priznanje nezavisnosti Kosova?

Stari diplomatski „rat“ između Srbije i Kosova, na frontovima kampanje „otpriznavanja“ nezavisnosti Kosova koju vodi Beograd, i lobiranja Prištine za članstvo u međunarodnim organizacijama, ponovo je oživljen nakon isteka jednogodišnjeg moratorijuma na ovakve aktivnosti iz Vašingtonskog sporazuma, time što je Kosovo tražilo prijem u Savet Evrope.

Odgovor Beograda bila je objava da će četiri zemlje povući priznanje statusa Kosova. Koje su to četiri zemlje, a od skoro im se navodno pridružila i peta, koje će povući priznanje nezavisnosti Kosova, predsednik Srbije Aleksandar Vučić ne želi još uvek da otkrije jer to čuva kao „kec u rukavu“ za trenutak kada Kosovo bude krenulo u ofanzivniju kampanju lobiranja za prijem u Savet Evrope, što se da protumačiti iz njegovih izjava.

Vučić je rekao da će objaviti koje su četiri zemlje povukle priznanje nezavisnog Kosova „kada to bude najpametnije“, jer sada ne želi Srbiju da dovede u „užasnu poziciju“.

On je naglasio i da „dve velike zemlje rade na tome da Srbiju spreče da, kako su rekli, viškovima hrane kupi dodatna odpriznavanja“ i dodao da je to besmislica, ne otkrivajući o kojim zemljama se radi.

Umesto bilo kakvih naznaka koje će zemlje povući priznanje Kosova, državni vrh Srbije sastaje se sa predstavnicima onih država koje to priznanje jesu povukle u poslednjoj takvoj kampanji koju je vodio Ivica Dačić.

Vučić se sastao sa premijerom Demokratske Republike Sao Tome i Principe Žoržom Bomom Žezusom i posebno mu zahvalio na principijelnoj podršci suverenitetu i teritorijalnom integritetu, koju ova najmanja afrička država pruža Srbiji. Iako nije decidno naglašeno da se radi o pitanju priznanja Kosova, da se zaključiti da je Srbija na ovaj način pokušava da zadrži podršku te zemlje koja je u prošlosti bila kolebljiva.

Naime, Sao Tome i Principe priznao je nezavisnost Kosova 2012. godine, ali je usled promene vlasti i nestabilne političke situacije u toj zemlji, već 2013. godine ova odluka poništena, te se Sao Tome i Principe ponovo svrstao u red zemalja koje su „na strani“ Srbije.

Početkom juna i premijerka Ana Brnabić sastajala sa potpredsednikom Ekvatorijalne Gvineje Tedorom Obijangom Ngemom Mangeom, samo kako bi poslala „pobedonosnu“ poruku da ta zemlja ne menja stav o priznanju Kosova.

I predsednik Narodne Skupštine Ivica Dačić, koji je bio najaktivniji u diplomatskim naporima za povlačenje priznanja Kosova, nedavno je rekao da će se ta kampanja nastaviti, kao „logičan odgovor na to što Priština ne poštuje Vašingtonski sporazum“.

Najintenzivnija kampanja „otpriznavanja“ Kosova, odnosno lobiranja srpskih vlasti da što veći broj, doduše uglavnom što manjih država, povuku priznanje nezavisnosti Kosova vođena je tokom 2018. i 2019. godine. U kampanji je prednjačio Dačić kao tadašnji ministar spoljnih poslova, i pod njegovim patronatom 22 države promenile su svoj stav.

Ipak, kampanja je potpuno zaustavljena od septembra 2020. godine, kada su Srbija i Kosovo potpisale Vašingtonski sporazum, sa odredbama da Srbija prestane sa kampanjom lobiranja za otpriznavanje Kosova, a Kosovo sa kampanjom lobiranja za članstvo u različitim međunarodnim organizacijama. Ove stavke sporazuma su ograničene jednogodišnjim moratorijumom. U tom smislu Priština nije prekršila sporazum, već je samo bila prva koja je iskoristila prestanak važenja ove odredbe.

Prištinske vlasti su početkom ove godine podnele zahtev za članstvo u Savetu Evrope. Kao odgovor na to, usledile su izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića da četiri države menjaju svoj stav o nezavisnosti Kosova, ali konkretni rezultati napora sprskih vlasti još uvek se ne vide.  Sa druge strane, Priština dobija vrlo jasne i važne signale podrške za članstvo u SE.

U sredu je naime, Evropski parlament usvojio godišnju rezoluciju o Kosovu u kojoj se, između ostalog, daje „potpuna podrška“ EU za članstvo Kosova u Savetu Evrope i ovo se smatra kao vrlo jak signal da će Kosovo i dobiti stolicu u SE.