Zašto Putinov „tabor“ gubi popularnost?

Najveći “alarm” za navedenu političku opciju čiji je lider Sergej Šojgu predstavljao je podatak iz jednog internog istraživanja javnog mnjenja koji je ovog proleća “procurio” u javnost.

Prema toj anketi, Jedinstvenu Rusiju podržava svega 27 odsto birača. Mada su “svežiji” podaci, s početka septembra, znatno povoljniji po Jedinstvenu Rusiju, budući da se procenjuje da će njene kandidate na biralštima “zaokružiti” između 30 i 34 odsto glasača, to bi opet bio znatno lošiji ishod u poređenju sa glasanjem 2016, kada je dobila nešto više od 54 odsto glasova.

Drugo mesto u izbornom nadmetanju, čini se, već je “osigurala” Komunistička partija Ruske Federacije. Sudeći prema podacima sa ruskih sajtova, ovoj stranci čiji je lider Genadij Zjuganov, pripašće između 15 i 18 odsto glasova.

Treće mesto, prognozira se, osvojiće Liberalno-demokratska partija čiji je osnivač i lider Vladimir Žirinovski, a za koju će, tvrdi se, glasati oko deset odsto Rusa, dok će iza liberala biti rangirana Pravedna Rusija, stranka Sergeja Mironova, koja bi mogla da računa na podršku oko sedam odsto glasača. Ostale partije će, procenjuje se, dobiti zanemarljiv broj glasova.

S druge strane, Putinovi politički protivnici i poznavaoci prilika sa Zapada  tvrde da će on i njegovi saradnici učiniti sve da Jedinstvena Rusija “do nogu” potuče svoje rivale, odnosno da ostvari znatno ubedljiviji rezultat nego što predviđaju istraživanja javnog mnjenja  na izborima, koji će trajati čak tri dana – od 17. do 19. septembra, kako bi se smanjio rizik od zaraze kovidom. Pojedini koraci već su preduzeti da bi se ostvario takav naum režima predvođenog Vladimirom Putinom. Ilustracije radi, neformalna grupa nezavisnih posmatrača izbora pod nazivom “Golos” proglašena je ovog leta “stranim agentom”.

Spekuliše se da je vlast to učinila jer je “Golos” brižljivo evidentirao slučajeve izbornih krađa širom Rusije na parlamentarnim izborima 2011. godine. Takođe, opozicionari su se ponovo našli “na meti” režima, što više i nije novost. Tako je “glasni” kritičar Kremlja Aleksej Navaljni “ućutkan” stavljanjem “iza zatvorskih rešetaka”, a njegovim “saborcima” zabranjeno je da se kandiduju na izborima.

Podsetimo, Navaljni je krajem avgusta 2020, na letu iz Sibira  bio napadnut nervnim agensom “novičok”, uspeo je da preživi zahvaljujući lečenju u Nemačkoj, ali je po  povratku u Rusiju januara 2021. uhapšen na aerodromu, što je pokrenulo proteste u mnogim ruskim gradovima. “Stranim plaćenicima” proglašeni su i pojedini novinari i portali, kojima je zabranjen rad.

Pored navedenog “štapa” za one koji se ne slažu sa Putinovim političkim kursom, vlast “običnim građanima” nudi “predizbornu šargarepu”. Mada ruski predsednik odbija da se zvanično priključi Jedinstvenoj Rusiji, nedavno se pojavio na konferenciji za novinare te stranke.

Kako je izvestio londonski Gardijan, obećao je da će pripadnici vojske dobiti sredstva čija vrednost, “mereno” u britanskoj valuti iznosi oko 150 funti, a penzioneri oko 100 funti, i to pre izbora, a založio se da novac dobiju i porodice koje imaju decu. Takav potez smatra se “direktnim izbornim marketingom”, iako je Putin, naravno, prećutao pravu svrhu “keš donacija”.

Pripremajući teren za predstojeće glasanje, vlast je, između ostalog, odlučila da “blokira” pristup kamerama na biralištima. Kako je zvanično saopšteno, to je učinjeno da bi se “sprečili potencijalni sajber napadi”.

Očekuje se, takođe, da će mnogi građani glasati “onlajn” putem, što takođe otvara prostor za lažiranje glasanja. Istovremeno, veruje se da će Jedinstvenoj Rusiji ići naruku činjenica da je dozvoljeno Rusima koji žive u otcepljenim delovima istočne Ukrajine da glasaju, jer je na tom području provladine snage imaju snažno uporište. S druge strane, tvrdi se da će uprkos svim navedenim naporima stožerne stranke ruske vlasti većina naroda odlučiti da ne glasa. Prema podacima državnog Centra za istraživanje javnog mnjenja, samo 22 odsto Rusa planira da izađe na birališta.

Iako lični rejting Vladimira Putina i dalje višestruko nadmašuje popularnost vladajuće stranke, ankete pokazuju da i on u poslednjih godinu-dve gubi pristalice. Na sajtu analitičkog centra Levada, mogu se naći podaci da Putinovu politiku trenutno odobrava 61 odsto građana, dok se 37 odsto njih izjasnilo da je ne odobrava, a dva odsto odgovorilo je sa “ne znam”. Takav rezultat predstavlja pad od šest procentnih poena u odnosu na prolećne mesece ove godine.

Putinova popularnost bila je na rekordnom nivou u junu 2015, kada ga je podržavalo 89 odsto Rusa, a naredne godine je već počela da opada, i iznosila je oko 80 odsto.

Izvor Demostata blizak političkim krugovima u Moskvi tvrdi da nikoga ne treba da začude podaci o slabljenju rejtinga i Jedinstvene Rusije i samog Putina. Kako objašnjava naš sagovornik, ekonomska situacija “uopšte nije na zavidnom nivou, a očekuje se i pogoršanje u tom domenu”.

Između ostalog, tvrdi se da je ruski izvoz uglavnom baziran na sirovinama, što “nije dovoljno za dugoročniji stabilan privredni rast”, te da postoje ogromni fondovi za poljoprivredu, a predsednik države navodi kako je potrebno razvijati agrar, ali na lokalu se dešavaju krupne krađe, “iako ima i poštenih gubernatora”. Takođe, mnoga preduzeća “idu u stečaj”, i procenjuje se da se tako “ugasi” više hiljada fabrika godišnje.

Neuspešna kampanja imunizacije

Prema mišljenju našeg sagovornika iz Moskve, prave informacije o troškovima i rashodima u državi često ni ne stignu do samog predsednika, a dodatni problem za državu izazvala je kovid epidemija, jer je veliki broj zaraženih, hospitalizovanih i umrlih. Tvrdi se da nadležni državni organi nisu uspeli da efikasno sprovedu kampanju imunizacije.

U tom kontekstu, navodi se da je bilo planirano da se vakciniše oko 60 odsto građana, ali da je vakcinu primilo upola manje Rusa. Pojedini građani, kako nezvanično saznajemo, pribavljaju „lažne potvrde“ da su vakcinisani.