Zašto se bošnjačke partije ne priključuju građanskim protestima?

Osim Beograda, protesti se održavaju u petnaestak gradova Srbije. Postoji deo zemlje u kome protesta protiv vlasti Aleksandra Vučića, za sada, nema. U pitanju su Novi Pazar, Sandžak i bošnjačke političke stranke.

Bar za sada, bošnjačkim političkim strankama, nevladinim organizacijama, intelektualcima, izgleda, ne pada na pamet da se priključe protestima „Jedan od pet miliona“, a političari se, izuzimajući Muamera Zukorlića uglavnom ne izjašnjavaju direktno da li bi učestvovali na eventualnim prevremenim izborima.

Politička atmosfera je, ipak, daleko od dosadne. Živost joj daju međusobne optužbe koje se plasiraju uglavnom preko lokalnih medija i internet portala, a svemu je dodatnu aromu dala knjiga lidera radikala Vojislava Šešelja protiv Rasima Ljajića potpredsednika Vlade Srbije i osnivača u Novom Pazaru glavne vladajuće Sandžačke demokratske partije.

Na Regionalnoj TV se zato danima „vrti“ spot koji podseća na (ne)dela lidera radikala, uz poruku „Šešelj dlaku menja, mržnju nikada“ i vode rasprave protiv predsednika SRS. Pojedini beogradski tabloidi nedavno su kao „zastrašujuće“ objavili informaciju da navijači novopazarskog fudbalskog kluba skandiraju „Prva mi je i poslednja želja da zakoljem vojvodu Šešelja“. U pitanju je, međutim, staro navijačko skandiranje.

Nekadašnji sandžački politički dvougao, podela na pristalice Sulejmana Ugljanina, predsednika Stranke demokratske akcije, i Rasima Ljajića, osnivača Sandžačke demokratske partije, sada predsednika Socijaldemokratske partije Srbije, nakon uključenja u politiku bivšeg muftije Islamske zajednice u Srbiji Muamera Zukorlića, lidera Stranke pravde i pomirenja, postao je sandžački trougao, u kome su se uloge menjale, koalicije stvarale i propadale.

Poslednjih godina situacija je prilično jasna, na jednoj strani je Zukorlić, na drugoj Ugljanin i Ljajić. Takav je odnos kada je u pitanju unutarbošnjačka politička scena, dok je odnos prema Beogradu i republičkoj vlasti drugačiji. Vučićevu vlast i dalje zvanično podržavaju Ljajić i Zukorlić, čija stranka ima nekoliko mesta državnih sekretara, a sa SNS vlada Prijepoljem. Žestoka opozicija Vučiću trenutno je SDA, najstarija bošnjačka politička partija.

SDA: Vlasti se smenjuju naši problemi ostaju

Generalni sekretar SDA Ahmedin Škrijelj u razgovoru za Danas podseća da ova partija postoji skoro 30 godina i kaže da su zainteresovani da učestvuju u svim političkim procesima „ukoliko ti procesi mogu građanima Sandžaka da donesu rješavanje ključnih statusnih, političkih i ekonomskih problema i potreba“.

Navodeći da su Bošnjaci „uvijek bili svijetla politička tačka i mnogo su dali ovoj državi“, Škrijelj se pita šta smo dobili zauzvrat i odgovara da „nijedno otvoreno pitanje koje opterećuje odnose Bošnjaka i države nije riješeno“.

„Vlasti se smenjuju naši problemi ostaju da žive sa nama. To dalje neće moći“, poručuje Škrijelj, koji je nedavno rekao da SDA „raduju protesti protiv Vučića“.

Ne nameravaju da im se pridruže zato što smatraju da ni srpska opozicija Sandžaku i Bošnjacima ništa ne nudi.

„Bošnjacima treba suštinska promjena, a ne neki drugi „Vučić“, naglašava Škrijelj. “Za sve građane Sandžaka postoji nekoliko ozbiljnih pitanja na koje nijedna partija koja pretenduje na centralnu vlast u Beogradu ne daje odgovor, niti nudi rješenje. Da li ih uopšte zanima i kako planiraju da riješe status i probleme Bošnjaka u Srbiji, kako planiraju da riješe status Sandžaka? Ko, na koji način i u kom roku će da riješi probleme u infrastrukturi, školstvu, zdravstvu, nezaposlenost mladih, ko će preuzeti obavezu priznavanja genocida nad Bošnjacima u Srebrenici i poštovanje suvereniteta i integriteta BiH“, nabraja Škrijelj.

Na pitanje da li bi SDA učestvovala na eventualnim prevremenim izborima i da li bi išli samostalno ili na koalicionoj bošnjačkoj listi naš sagovornik odgovara da su uvek spremni za izjašnjavanje građana, ali da u Srbiji ne postoje uslovi za demokratske izbore.

„Kada se stvore uslovi za održavanje izbora i SDA Sandžaka odluči da na iste izađe onda ćemo razmatrati sve opcije za koje budemo sigurni da će koristiti građanima Sandžaka, a naročito Bošnjacima. Sigurni smo da će Patriotski savez Sandžaka biti model okupljanja svih sandžačkih patriotski orjentisanih organizacija i pojedinaca, prvenstveno Bošnjaka“, dodaje Škrijelj.

SDP: Vladaćemo još dugo

SDA i SDP su 2016. potpisale Deklaraciju o strateškom parterstvu i dogovorile koalicionu vlast u sve tri većinsko bošnjačke sredine Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu. To ipak ne znači da će zajedno učestvovati na predstojećim izborima. SDP je na prošlim parlamentarnim izborima bio na listi Aleksandra Vučića, a verovatno će i o sledećem nastupu presudnu reč imati osnivač SDP Rasim Ljajić.

U SDP se za sada ne izjašnjavaju o mogućim prevremenim izborima. “To je krupno pitanje i visoka politika kojom se mi kao manjinska i regionalna stranka retko bavimo. Više nas zanima kako da „zapušimo“ rupe na putevima, da asfaltiramo ulice i gradimo saobraćajnice u Novom Pazaru“, rečeno nam je u SDP.

Funkcioneri ove stranke radije govore o Muameru Zukorliću, koga smatraju za svog glavnog političkog protivnika i remetilački faktor u Novom Pazaru, Sandžaku i bošnjačkom političkom korpusu. Ubeđeni su da „kampanju“ protiv njihovog osnivača i potpredsednika Vlade Srbije Rasima Ljajića Zukorlić vodi zajedno sa Šešeljem, koji je,nakon prozivki u Skupštini Srbije o navodnim vezama Ljajića sa organizovanim kriminalom napisao i obimnu knjigu.

Potpredsednik SDP Husein Memić je na konferenciji za novinare kazao kako je kampanja koju sada udruženo sa Šešeljem vodi Muamer Zukorlić “bolest koja traje godinama”. Memić smatra da je ova “hajka” jedini način da se Zukorlić dočepa vlasti, jer je kako kaže, svestan da Ljajića i Ugljanina na izborima nikada ne može da pobedi.

U SDP su ubeđeni da Zukorlić ne može da osvoji vlast u Novom Pazaru niti da se nametne kao glavni politički reprezent sandžačkih Bošnjaka. Na naše podsećanje da je Zukorlićeva lista na izborima za Bošnjačko nacionalno vijeće u Novom Pazaru osvojila najviše glasova, u SDP odgovaraju da čak i kada bi se to ponovilo na nekim političkim izborima, SDP i SDA bi mogli da formiraju koaliciju.

„Izborna matematika je neumoljiva. Mi i SDA ćemo uvek imati više glasova od Zukorlića i još dugo ćemo vladati“, sigurni su u SDP.

SPP: Vreme je za parlamentarne izbore

Narodni poslanik i predsednik Stranke pravde i pomirenja Muamer Zukorlić jedini se zalaže za prevremene parlamentarne izbore.

„SPP je na stavu da su političke okolnosti sazrele za prijevremene parlamentarne izbore. Poželjno prije ljeta, ako je moguće“, izjavio je za Danas Zukorlić.

Prema njegovim rečima, više je razloga za vanredno glasanje. Vladajućoj koaliciji bi dobrodošlo „mešanje karata“, pošto je, smatra lider SPP, očito došlo do koncentracije moći oko ličnih interesa nekih ljudi na vlasti, ima dosta pojedinaca i stranaka koje su do vlasti došli preko SNS liste, bez svog legitimiteta.

Na pitanje da li misli samo na Rasima Ljajića ili možda i na Aleksandra Vulina, Zukorlić odgovara „Ljajić je najprepoznatljiviji, ali ima i drugih koji nemaju kapacitet bez kačenja na veliku listu i državni budžet“.

Po Zukorliću, pred državom su brojna važna pitanja, pregovori o Kosovu, te bi bilo dobro da vlast novim izborima dobije dodatni politički legitimitet.

„Izbori bi pročistili i obnovili vladajuću strukturu“, veruje Zukorlić.

SPP je spremna za izbore, a da li će nastupiti samostalno ili nekoj koaliciji, odlučiće po eventualnom raspisivanju i pregovorima sa potencijalnim političkim partnerima. S obzirom na česte medijske nastupe, kritike Ljajića i Ugljanina, što na lokalnim što nacionalnim medijima, čini se da je Zukorlić uveliko u kampanji.

– Meni ne dozvoljavaju da ne budem u kampanji. Ja u stvari samo vrlo blago reagujem na napade suprotnog tabora, pre svega Rasima Ljajića, njegovih poslušnika i medija, kaže Zukorlić.

Na naše zapažanje da su njegove kritike daleko od blagih, odgovara da se u Srbiji konačno otvorila „tabu tema“ navodnih veza Rasima Ljajića i organizovanog kriminala, kojom treba da se pozabave i nadležni organi.

„Ako ne ta, Ljajića će srušti druga tema. Godinama se predstavlja kao doktor, ali nije završio Medicinski fakultet u Sarajevu, Vi nezavisni novinari bi to lako mogli da proverite. Zovite Medicinski fakultet i pitajte da li Rasim Ljajić ima diplomu ili ne“, poručio nam je Zukorlić.

Istorijat bošnjačkih političkih stranaka

Iako su danas u različitim političkim strankama, a često i ljuti politički protivnici Ugljanin, Ljajić i Zukorlić su političku karijeru počeli u istoj partiji – SDA. Maja 1990. godine u Sarajevu je osnovana Stranka demokratske akcije čiji je zadatak bio okupljanje Bošnjaka – Muslimana na prostorima tadašnje SFRJ.

SDA formira ogranke po jugoslovenskim republikama. Ogranak za Srbiju, sandžačka SDA, osnovan je 29. jula 1990. godine u Novom Pazaru, na velikom mitingu održanom na fudbalskom stadionu.

SDA Sandžaka je svečanom skupštinom i Deklaracijom prošle godine proslavila 28. rođendan. Deklaracijom se ističe da su Bošnjaci autohton narod, deo jedinstvenog bošnjačkog nacionalnog korpusa sa Bošnjacima u Bosni i Hercegovini i drugim državama nastalim na prostoru bivše SFRJ: Imaju pravo da uspostavljaju i razvijaju sve vrste odnosa i saradnje sa Bošnjacima BiH, koji ne mogu biti manjeg obima od specijalnih paralelnih odnosa i saradnje srpskog naroda iz BiH sa svojim matičnim narodom u Srbiji; kao i status konstitutivnog naroda u Srbiji, a status Sandžaka mora biti u saglasnosti sa referendumom 1991. godine, smatra SDA.

Na osnivačkoj skupštini jula 1990. za predsednika SDA izabran je Sulejman Ugljanin, koji se i danas nalazi na čelu stranke. Ugljanin je uz Vuka Draškovića jedini stranački lider koji od uspostavljanja savremenog višestranačja u Srbiji predvodi istu stranku.

Drugi čovek stranke postao je generalni sekretar Rasim Ljajić, lekar iz Novog Pazara. Najmlađi od njih Zukorlić bio je omladinski aktivista SDA.

U Novom Pazaru je maja 1991. godine osnovano Muslimansko nacionalno vijeće Sandžaka, koje je kasnije promenilo naziv u Bošnjačko nacionalno vijeće Sandžaka. Oktobra 1991. godine SDA i MNVS održavaju referendum na kome se, tvrde, 98 odsto Bošnjaka-Muslimana izjasnilo za „punu političku i teritorijalnu autonomiju“ Sandžaka i u slučaju raspada SFRJ, pravo priključenja nekoj jugoslovenskoj republici. 

Leta 1992. godine MNVS usvaja Memorandum o specijalnom statusu Sandžaka, koji je država zabranila i proglasila za separatistički dokument. Tih godina policija u Sandžaku sprovodi akciju pretresa bošnjačkih kuća i potrage za oružjem, što 1994. rezultira podizanjem optužnice za separatizam i pokušaj stvaranja „Republike Sandžak“ protiv dvadesetak članova i simpatizera SDA.

Prvooptuženi u novopazarskom procesu bio je Sulejman Ugljanin, koji neposredno pre podizanja optužnice napušta zemlju i odlazi u Tursku. Ugljanin se u zemlju vraća septembra 1996. godine. Na saveznim izborima izabran je za poslanika, bio je i gradonačelnik Novog Pazara. SDA ima dva poslanika u Skupštini Srbije. Vodeća su stranka u Tutinu i Sjenici, deo vladajuće koalicije u Novom Pazaru, Prijepolju i Priboju.

Tokom višegodišnjeg odsustva Sulejmana Ugljanina, deo stranke oko Rasima Ljajića kreće drugačijim političkim pravcem i dolazi do njihovog potpunog razmimoilaženja. SDP je nastala 1994. izdvajanjem iz SDA, pod nazivom Koalicija za Sandžak, čiji je osnivač bio Ljajić.

Koalicija za Sandžak je 2000. godine promenila ime u Sandžačka demokratska partija. Ljajić, koji se od petooktobarskih promena nalazi na vlasti i na različitim ministarskim mestima, decembra 2009. godine osniva Socijaldemokratsku partiju Srbije čiji je predsednik.

Aktuelni predsednik SDP je Nihad Hasanović, zamenik gradonačelnika Novog Pazara. Na listi Aleksandra Vučića učestvovali su na izborima 2016. i Muamer Bačevac je njihov poslanik u Skupštini Srbije. Vodeća je stranka vladajuće koalicije u Novom Pazaru, deo koalicije u Tutinu i Sjenici, ali je nakon višegodišnje vlasti, u Prijepolju u opoziciji.

Sukobi, svađe i mirenja su se smenjivali, a čudnom političkom kombinatorikom, u Vladi Srbije Mirka Cvetkovića i prvoj Vladi Ivice Dačića našli su se i Ljajić i Ugljanin. Dve stranke i lidera su se pod uticajem Turske i uz pomoć tadašnjeg turskog ministra inostranih poslova Ahmeta Davutoglua pomirili najpre 2012. Pomirenje „cementiraju“ 2016. Deklaracijom o strateškoj saradnji.

Beogradu se činilo da su svi problemi u Sandžaku rešeni ulaskom dva vodeća političara i stranke u republičku vlast, ali se pojavila nova „zvezda“ na sandžačkom političkom nebu – Muamer Zukorlić. Kao muftija, Zukorlić je u sukobu Ljajić-Ugljanin najpre podržao prvog, a onda su se njih dvojica razišli.

Zukorlić je na izborima 2008. podržao Borisa Tadića, Rasima Ljajića i jedinstvenu listu “Za evropsku Srbiju”. Prema Zukorlićevim rečima, Tadić i DS su izneverili predizborna obećanja pre svega o zalaganju za jedinstvenu IZ, što je bio dovoljan razlog da muftija postane oštar kritičar vlade. Postaje „omiljeni lik“ ne samo tabloida već i „ozbiljnijih“ medija koji Zukorlića proglašavaju za ekstremistu, separatistu…

Na prvim izborima za Nacionalni savet Bošnjaka, 6. juna 2010. godine, najviše glasova dobila je lista muftije Zukorlića. Mada izbori nisu bili politički jer nacionalni saveti nemaju političku ulogu, shvaćeni su kao političko izjašnjavanje Bošnjaka između tri opcije: Rasima Ljajića, Sulejmana Ugljanina i tadašnjeg muftije Zukorlića.

Tadašnje Ministarstvo za ljudska i manjinska prava presudno je uticala i sprečilo formiranja nacionalnog saveta Bošnjaka, koje bi predvodio Zukorlić, što mu je dalo “vetar u leđa”. Krajem 2010. godine u Novom Pazaru je osnovana Bošnjačka demokratska zajednica.

Za predsednika je izabran ekonomista Emir Elfić, šurak muftije Zukorlića. Brzo dolazi do svađe između njih dvojice. Elfić se sa svojom strankom približava SDP, a Zukorlićeve pristalice osnivaju BDZS-Bošnjačku demokratsku zajednicu Sandžaka, na čelu sa Jahjom Fehratovićem. Decembra 2017. BDZS se transformiše u multietničku Stranku pravde i pomirenja (SPP).

Predsednik ove stranke je narodni poslanik Muamer Zukorlić, koji u međuvremenu napušta versku funkciju i potpuno se posvećuje politici. Na parlamentarnim izborima 2016. osvojili su dva mandata. Na lokalnom nivou su uglavnom opozicija, izuzimajući Prijepolje, gde su deo koalicije koju predvodi SNS. Zukorlić podržava vladu Srbije i Aleksandra Vučića.

Skup za slobodu i sigurnu budućnost

Bošnjačke stranke i nevladin sektor za sada ne najavljuju moguće priključivanje protestima koji se šire Srbijom, ali SDA za 27.februar najavljuje “Skup za slobodu i sigurnu budućnost”. Tog dana 1993. desila se otmica putnika iz voza Beograd-Bar, 18 Bošnjaka i jednog Hrvata, u mestu Štrpci. Oteli su ih, mučili i ubili pripadnici srpske oružane formacije pod komandom haškog osuđenika Milana Lukića. “SDA Sandžaka više godina unazad organizuje proteste sa ciljem da ukaže na težak i neodrživ položaj Bošnjaka, sa posebnim akcentom na rasvjetljavanje zločina počinjenih nad Bošnjacima i rješavanje položaja i statusa Bošnjaka i Sandžaka”, objašnjava generalni sekretar SDA Ahmedin Škrijelj.

Bošnjačko-sandžačke stranke

Prema popisu stanovništva, u Srbiji živi nešto više od 145.000 Bošnjaka, uglavnom u Sandžaku. Novi Pazar, Sjenica i Tutin su lokalne sredine u kojima Bošnjaci čine apsolutnu većinu. Sudeći po broju političkih partija, Bošnjaci su prilično aktivni u političkom životu. Od oko 120 političkih stranaka u Srbiji koliko je nalazi u Registru političkih partija, više od polovine, 68 su stranke nacionalnih manjina, od toga desetak bošnjačko-sandžačkih: Sandžačka demokratska partija (SDP), Stranka za Sandžak (SZS) Sandžačka narodna partija (SNP), Stranka demokratske akcije (SDA) Sandžaka, Demokratska partija Sandžaka (DPS), Sandžačka alternativa(SA), Bošnjačka građanska stranka (BGS), Narodni pokret Sandžaka (NPS), Bošnjačka demokratska zajednica (BDZ), Bošnjačka narodna stranka (BNS), Stranka pravde i pomirenja (SPP).