Zašto se Francusko nemački plan urušio kao kula od karata: Sagovornici Danasa o tenzijama na severu Kosova 1Foto: EPA-EFE/ ANDREJ CUKIĆ; Foto: EPA-EFE/ VALDRIN XHEMAJ

„Francusko-nemački plan o Kosovu i Metohiji urušio se kao kula od karata. To se moglo očekivati jer je bio postavljen na urušenim temeljima. Situacija na severu Kosova dostigla je vrhunac nestabilnosti i veoma je malo potrebno da „pukne“ na obe strane i pitanje je može li bilo kakav sastanak Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija sa Žozepom Boreljijem naredne nedelje da promeni tamošnje okolnosti“, smatraju sagovornici Danasa.

Politikolog Ognjen Gogić smatra da je reč o nastavku procesa destabilizacije prilika na severu Kosova koji se traje već skoro dve godine. Prema njegovim rečima, Sever Kosova od jeseni 2021. godine predstavlja poligon za odmeravanje snaga između srpske i albanske strane koje koriste sve oštrije metode. Čitav niż provokativnih poteza sa obe strane uveo je sever Kosova u stanje permanentne krize koja se samo produbljuje.

Posebno poražava to što se sve ovo moglo predvideti, a možda i prevenirati, ali je izostalo adekvatno diplomatsko angažovanje.

„Svi pokazatelji kuda vode dešavanja su bili tu. Do skoro je delovalo kao da se međunarodni (Lajčak, Eskobar) posrednici prema tim pokazateljima odnose ignorantski, ali su poslednja dešavanja pokazala da oni nemaju mehanizme da bitno utiču na ponašanje strana. Zato su izbegavali najosetljivija pitanja, poput izbora i povratka Srba na severu Kosova u kosovske institucije“, objašnjava Gogić i dodaje da se Francusko-nemački plan urušio kao kula od karata.

Prema njegovim rečima, to se moglo očekivati jer je bio postavljen na urušenim temeljima.

„Temelj tog plana je trebalo da bude poredak koji je na severu Kosova izgrađen Briselskim sporazumom iz 2013. godine. Taj sporazum je omogućio da se postigne relativna stabilnost na severu Kosova, na osnovu minimalnog konsenzusa koji je uspostavljen između Beograda i Prištine o tome kako će se upravljati tim područjem. Taj dogovor je u potpunosti razoren pa se odvija borba za kontrolu na severom Kosova“, objašnjava sagovornik Danasa.

Na pitanje kakav razvoj događaja se može očekivati on odgovara da će situacija nastaviti da se pogoršava. Stvari su, kaže, otišle predaleko.

„Po zakonu akcije i reakcije svaki provokativni potez jedne strane dovodi do radikalnog odgovora druge strane što nas uvodi u konfliktnu spiralu. Rizik od nasilne eskalacije je sasvim realan. Da bi se ona izbegla potrebno je ozbiljno angažovanje međunarodne zajednice i što se ono duže bude čekalo to će veći napor biti potreban da se stanje stabilizuje, zaključuje Gogić.

I Fatmir Šeholi, direktor Instituta za afirmaciju međuetničkih odnosa smatra da je situacija na Kosovu dostigla vrhunac nestabilnosti i veoma je malo potrebno da „pukne“ na obe strane.

„Ja sam zagovornik da bilo ko da je došao u sukob sa zakonom mora da odgovara pred licem pravde. Kompromis sa kriminalom ne može biti. Međutim, pitanje Severa Kosova ne može se rešiti policijom. Sever Kosova isključivo treba rešavati dijalogom. Hitno je zato potrebno vratiti se dijalogu, jer svaki dan će biti još nestabilniji ako on izostane“, napominje Šeholi.

Upitan mogu li međunarodni posrednici kao i sastanak koji je Borelji zakazao za narednu nedelju doprineti smirivanju tenzija, on odgovara da mu se čini da da je EU „nekako nemoćan“ u svemu ovome što se dešava.

„Zbog toga smatram da SAD treba da definitivno uzme “ stvar u svoje ruke“ i da efektno i veoma direktno reši celokupnu nastalu situaciju. Ne vredi nijedan izgubljeni život za nešto što možemo dijalogom rešiti. Izuzev Amerikanaca ne vidim iole da neko može da „lupi“ rukom na sto“, navodi Šeholi.

Sagovornici Danasa slažu se da krivicu za tenzije na severu Kosova snoce i Beograd i Priština i da su unazad nekoliko godina obe strane vukle pogrešne poteze.

Predrag Marsenić, poslanik i potpredsednik Novog DSS, smatra da je vlast u Beogradu, još od prihvatanja Briselskog sporazuma 2013. godine, kada je i „započeta predaja suvereniteta države Srbije na Kosovu i Metohiji, vukla pogrešne poteze“.

„Na taj način je slabila našu poziciju u pokrajini. Finale tih pogrešnih poteza je prihvatanje Francusko-nemačkog predloga, kojim se de fakto priznaje KiM. Danas su Srbi ostavljeni na milost i nemilost režimu Aljbina Kurtija gotovo bez reakcije srpskih vlasti. Postavlja se pitanje da li će bilo kakav sastanak Vučića i Kurtija moći da promeni okolnosti u kojima se Srbi na KiM nalaze, uzimajući u obzir dosadašnje iskustvo i pristajanje Vučića na sve“, navodi Marsenić.

On poručuje da je vreme za promene u politici prema KiM, ili za promene političara koji nisu sposobni da zaštite srpski narod.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari