Foto: FoNet/Zoran Mrđa; Vlada Srbije/Peđa Vučković; Shutterstock/Emmily; Beta/Milan Timotić/Amir Hamzagić; EPA-EFE/TOMS KALNINS
Ukoliko poslanici Skupštine Srbije na zasedanju koje počinje sutra podrže jedanaest predloga zakona o potvrđivanju međunarodnih i domaćih sporazuma o kreditu i davanju garancija sa gotovo 20 finansijera, država će finansijski biti dodatno opterećena za još 1.271.330.000 evra.
Opozicija najavljuje da će glasati protiv ovih novih skupih kredita i poručuje predstavnicima izvršne vlasti – preterali ste ljudi.
Miodrag Gavrilović, poslanik Demokratske stranke, danima već svoje čuđenje visinom zaduživanja koje predlaže izvršna vlast deli na društenim mrežama, objavljujući koji kredit, ili zajam će koliko iznositi, uz zabrinute komentare građana.
„Ova vlada nije dorasla finansijskoj kontroli i smanjenju korupcije. Naprotiv – cena projekata ide ruku pod ruku sa korupcijom. Za građane ovo znači da se dužnička politika vlasti nije promenila i da će dodatnim zaduživanjem opteretiti i privredu i svakog pojedinca. Nije sve u putevima – nešto je i u primerenoj ceni i poštenom poslovanju. Još samo da se uzajmimo da platimo Pinku i Hepiju da emituju prepodobnog Krleta dok obučava Kristijana da kupuje deonice novog zatvora u Kruševcu. Preterali ste“, poručuje Gavrilović.
Драги грађани, на следећем заседању држава ће се финансијски додатно оптеретити (кредитима, задуживањима, зајмовима и као жирант) за још 1.271.330.000 € ❗️
Структура финансијског задуживања по тачкама дневног реда изгледа овако:
тачка: ИЗНОС:
15. 149.900.000€
16.… pic.twitter.com/UZUA84Ooxy— Miodrag Gavrilovic (@MishoGavrilovic) July 14, 2023
On kaže da su na dnevnom redu tri sporazuma o zajmu sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, sa ukupnom kamatom od 6,5 odsto. Jedan od tih sporazuma vredan je 149.900.000 evra, a namenjen je za izveštavanje u vezi sa klimatskim promenama, unapređenje energetske efikasnosti i dr.
„Jedno od obrazloženja za uzimanja ovog kredita je i obezbeđivanje finansijske održivosti EPS-a putem povećanja tarifa za električnu energiju, kao i jačanje sistema za upravljanje komunalnim otpadom. Kada čovek čita može da zaključi: da bi povećali cenu električne energije ili da bi znali šta ćemo sa đubretom – moramo da se pre toga zadužimo. U svakom slučaju ne možemo da izbegnemo porast cena električne energije. Bar još 16 odsto u narednih godinu dana“, ističe Gavrilović.
Dodaje da je drugi zajam kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj vredan 69.300.000 evra i da je namena zajma: jačanje fiskalne otpornosti i transparentnosti i praćenje fiskalnih rizika.
„U uslovima skoro najveće inflacije u Evropi mi se dodatno zadužujemo da bi postali fiskalno otporni – radnici iz zdravstva bi rekli: buster doza za ministra posle doktorata u Slovačkoj. Mnogi bi rekli da je najveći fiskalni rizik, sam ministar plagijator i da nam za određivanje fiskalnih rizika ne treba zajam. Dovoljno je da otvorimo naslovne stranice novina i da platimo nekoliko studenata da evidentiraju potpuno suprotne izjave predstavnika vlasti: od toga da država vodi kenzijansku politiku“, napominje sagovornik Danasa i dodaje da treći zajam kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj iznosi 27.700.000 evra.
Ta sredstva predviđena su za plaćanje konsultantskih usluga, obuka, instalacija hardvera i softvera za Beogradsku berzu, izrada internet stranice i promovisanje trgovine hartijama od vrednosti.
Na sutrašnjem zasedanju naći će se i zajam sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj i iznosu od 80.000.000 evra i to u dva dela. Prvi deo od 70.000.000 evra namenjen je za izgradnju tri tehnološka parka: u Čačku, Nišu i Kruševcu – ukupne površine 31.840 m2, što znači, kaže Gavrilović, da je Ministarstvo finansija predvidelo da će cena gradnje biti 1.850 evra po metru kvadratnom – što je duplo veća cena nego kod standardnih građevinskih radova u Srbiji. Drugi deo od 10.000.000 evra namenjen je za smanjenje emisije CO2.
Извињавам се, јесу моја експертиза међународни уговори и банкарске трансакције, али правник погреши у рачуници.
Укупно задужење у ових 11 уговора са 20 финансијера за кредите и гаранције није 1.3млрд € већ 1.558 млрд € . Сваки грађанин по 260€ само на једној седници НС. https://t.co/w6wX72TxCe— Тамара Миленковић Керковић (@TamaraKerkovic) July 17, 2023
Predložen je još jedan zajam kod banke Inteza u iznosu od 127.950.000 evra, ili 15 milijardo dinara za izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, a sa kompanijom Meril Linč ugovoren je zajam od 300.000.000 evra, namenjen za investicione i programske projekte: put Ruma-Šabac-Loznica, projekat izgradnje brze pruge Bački Breg – Kikinda itd.
Sredstva će biti, kako objašnjava sagovornik Danasa, namenjena za finansiranje državnih subvencija za nabavku: prirodnog gasa ( izuzimajući gas iz Ruske Federacije ili bilo koje zemlje pod sankcijama) i za nabavku električne energije za Elektroprivredu Srbije.
„Znači, pare sa zapada samo za robu sa zapada. Kažu da Rusija nema uticaj na Srbiju i na njenu energetsku politiku. Do sada se trudila da se gradnja interkonektora prema Bugarskoj odugovlači, a njime bi dobili pristup energentima iz Azerbejdžana i Grčke“, navodi Gavrilović i dodaje da je neobično da ovoliki iznos kredita država treba da vrati u 11 jednakih polugodišnjih rata, sa zateznom kamatom od dva odsto.
Na sednici će se naći i dva zajma koje finansira Banka za razvoj Saveta Evrope finansira, jedan od dva zajma. Jedan od 30.000.000 evra za izgradnju zatvora u Kruševcu i Sremskoj Mitrovici, odnosno za proširenje kapaciteta za ukupno do 1.000 zatvorenika. A drugi zajam od 200.000.000evra za finansiranje javnog sektora, odnosno za rekonstrukciju zgrada u kojima su bolnice, hitna pomoć i zdravstveni centri.
Tu su i dva kredita koje daje OTP banka, od 50.000.000 evra – za EPS, gde je država žirant za zajam EPS-a, a namenjen je za zamenu drvenih stubova na postojećim mrežama niskog napona sa ugradnjom betonskih stubova
Drugi kredit OTP banke je u iznosu od 136.480.000 evra i namenjen je za izgradnju brze saobraćajnice Požarevac – Golubac.
Na dnevnom redi je i MIGA sporazum sa dodatnih 100.000.000 evra – koji se odnose na neobezbeđeni zajam u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Behtela koji posluje u Srbiji, a za potrebe privrednog društva „Koridori Srbije” d.o.o. Beograd i u vezi je sa izgradnjom infrastrukturnog koridora autoputa E-761 deonice Pojate – Preljina, odnosno Moravski koridor.
„Sve u svemu mnogo novca, sa visokom kamatnom stopom, za projekte koji nisu svi investicija u infrastrukturu, niti su svi investicioni projekti. Novac koji se zajmi treba da bude u trenutku kada je stopa inflacije niža od rasta BDP-a da bi država mogla redovno i bez opterećenja u budućnosti da sevisira svoje obaveze. Ako se rukovodstvo Srbije hvali da na računu imamo 5 milijardi evra postavlja se pitanje – šta će nam taj novac koji stoji na računu? Zajmimo se u trenutku kada je visoka inflacija i visoke kamate, mali rast BDP-a od 2,3 odsto, a imamo novac na računu“, pita Gavrilović.
Ogromnim zaduživanjem koje izvršna vlast želi da progura u vrelim latenjim danima zatečena je i dr Tamara Milenković Kerković, poslanica Dveri i profesor na niškom Ekonomskom faultetu.
„To je velika letnja pljačka Srbije. Građane Srbije koji su najsiromašniji i imaju najniži standard, a svako od njih u proseku već duguje 5340 evra iz postojećeg duga, Siniša Mali sada želi da zaduži sa još po 250 evra, i to ovim sporazumima koje je već potpisao u aprilu i maju mesecu, kada je Srbija tugovala za pobijenom decom. I namena i drakonski uslovi ovih kredita su sporni. Sporazumi sa Svetskom bankom sa ukupnom glavnicom od 250 miliona evra sadrže uslove tzv“zelene tranzicije“ i za „tržište kapitala“ koji će Srbiji stvoriti još veće troškove, a jedan od sporazuma direktno referira na rasparčavanje EPS-a“, tvrdi Kerković.
Ona podseća da je na skupštinskoj sednici decembra 2022.god. kada se usvajao budžet, ministar Mali tvrdio da su finansije stabilne, a od tada se Srbija zadužila preko dužničkih hartija od vrednosti još 4,5 milijarde evra.
„Vučić tvrdi da Srbija u republičkom budžetu ima 5 milijardi, međutim ovoliko zaduživanje po ovako nepovoljnim uslovima govori da je pogrešan ekonomski model razvoja, uz osiromašene građane i visoku korupciju i ugušenu domaću privredu prinudio režim da se zadužuje dodatno da bi otplaćivali dospele dugove. Srbija nije solventna i zato se zadužuje. Najgore je što od ovog novog zaduženja od 1. 5 milijarde evra siromašni građani Srbije neće osetiti nikakav boljitak, jer putevima neće imati ko da putuje. Jedino će obnovljeni zatvori u Kruševcu i Staroj Pazovi nakon ovih kredita imati dovoljno kapaciteta za pljačkaše javnih para“, navodi sagovornica Danasa.
I Miroslav Aleksić, šef poslaničke grupe Narodne stranke, na sednici skupštinskog Odbora za finansije ocenio je da ova vlast nastavlja trend zaduživanja. Podsetio je da je predsednik Srbije, Aleksadar Vučić pre neki dan rekao da imamo pet milijardi evra na računu.
„Odakle te pare, a ako ima toliko para zašto se onda zadužujemo. Ja ne znam koliki je javni dug Srbije danas, ali bojim se da će doći do 37 miljardi ove godine. To znači da su sve priče o mnogo para služile samo za političku kampanju. I to je zloupotreba državnih resursa, to je novac svih nas koji se rasipa“, ističe Aleksić, uz pitanje predstavnicima vlasti da li su svesni da će jednoga dana to neko morati da vraća.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
