Zašto se vlast plaši anketnih odbora o Jovanjici, Savamali, Beogradu na vodi: Na dnevni red čeka više od 40 predloga

Poslednji predlog o formiranju anketnog odbora podneo je ovih dana Srđan Milivojević, poslanik Demokratske stranke i njegov cilj je utvrđivanje istine o zločinu u pećkom kafiću „Panda“, koji se dogodio 1998. godine kada je ubijeno šestoro mladića.

Milivojevć najavljuje i da bi pred odborom trebalo saslušati predsednika Srbije i Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, koji je 2013. i 2015. godine izjavio da taj zločin nisu počinili Albanci i da je „gotovo siguran“ da zna šta se desilo u „Pandi“, ali da „nema dokaza“.

I nije ovo jedini predlog za formiranje anketnog odbora, koji je predložio DS. Milivojević kaže za Danas da je njegova stranka do sada podnela predlog o formiranju čak 11 anketnih odbora.

Tu je i predlog o utvrđivanju okolnosti i činjenica u događajima u Majdanpeku, u kojima je učestvovala policija i kineski državljani. Demokrate su tražile i utvrđivanje činjenica vezanih za aferu Jovanjica i prodaju PKB i slično.

„Nijedan naš predlog nije se našao na dnevnom redu, a kamoli da je formiran. Razlog je jednostavan. Vlast se plaši rasprave o sopstvenim aferama“, ističe Milivojević.

Na jedan opozicioni predlog, dolaze četiri naprednjačka

Valjda zbog straha od rasprave o sopstvenim aferama vlast zatrpava skupštinsku pisarnicu svojim predlozima o navodnim aferama opozicije. Tako je tu predlog anketnog odbora za utvrđivanje činjenice o napadu Srđana Milivojevića na poslanicu SNS Nevenu Đurić, o finansijskim zloupotrebama Dragane Rakić, predsednice upravnog pozorišta Sterija u Vršcu, o napadima na Marijana Rističevića, o okolnostima unošenja kamena za kupus u Skupštinu Srbije.

Poslanici vlasti predlažu, između ostalog, da se formira anketni odbor koji treba da utvrdi činjenice i okolnosti vezane za afere povezane sa bivšim gradonačelnikom Draganom Ðilasom i nenamenskim trošenjem sredstava, ali i o nenamenskom trošenju sredstava bivše pokrajinske sekretarke za sport Marinike Tepić i bivšeg predsednika opštine Trstenik, Miroslava Aleksića…

Zbog zatrpavanja pisarnice besmislenim naprednjačkim predlozima na dnevni red nije stiglo formiranje važnih anketnih odbora, kao što je utvrđivanje činjenice u vezi pogibije rudara u rudniku Soko, kao da to nikome nije ni važno.

Još na početku ovog skupštinskog saziva poslanički klub Ne davimo Beograd podneo je zahtev za formiranje anketnog odbora za ispitivanje činjenica i okolnosti u vezi sa pogibijom osam rudara u rudniku Soko. Ovih dana će se navršiti godina dana od te stravične nesreće, a da parlament nije našao za shodno da se pozabavi tom tragedijom.

„Podneli smo još i zahtev za formiranjem anketnog odbora za ispitivanje činjenica u vezi sa nezakonitim rušenjem u Savamali, za formiranjem komisija (u kojima bi pored poslanika sedeli i eksperti): za ispitivanje Ugovora o zajedničkom ulaganju u projekat Beograd na vodi, za utvrđivanje odnosa prema antifašističkom nasleđu (što danas postaje značajno kada čujemo vest o rušenju spomenika palim borcima iz Drugog svetskog rata u Negrišorima kod Lučana) i za ispitivanje okolnosti nepostupanja Narodne skupštine po narodnoj inicijativi građana u vezi sa zabranom iskopavanja litijuma i bora“, kaže za Danas Biljana Đorđević, poslanica zeleno-levog poslaničkog kluba Ne davimo Beograd.

Napominje da nijedna od ovih inicijativa nije došla na dnevni red.

„Tome uostalom i služi zakazivanje sednica 24 časa ranije – kako ne bismo mogli da tražimo dopunu dnevnog reda i da u tri minuta obrazlažemo svaki od ovih predloga“, ističe Đorđević.

U praksi bi to moglo da znači da bi utvrđivanje dnevnog reda sednice Narodne skupštine moglo da potraje satima, jer svako od poslanika koji je podneo predlog ima pravo da obrazloži zbog čega neka tačka treba da se nađe u raspravi, a naprednjaci baš to ne žele.

Prema Poslovniku Narodne skupštine, anketni odbori se formiraju radi „sagledavanja stanja u određenoj oblasti i utvrđivanja činjenica o pojedinim pojavama ili dogadajima“, obrazuje se iz reda narodnih poslanika, dok se komisije obrazuju iz reda narodnih poslanika, predstavnika organa i organizacija, naučnika i stručnjaka.

Epilog jedino dobio anketni odbor o nestalim bebama

„Sami anketni odbori su važan kontrolni mehanizam, jer preko njih poslanici mogu da traže inforacije i dokumenta od državnih organa. Međutim, treba imati u vidu da anketni odbri nisu državni organi i ne mogu da sprovode istrage. Mogu da razmatraju različite činjenice, prikupljene informacije i rezultat njihovog rada je izveštaj sa preporukama koji onda ide na plenum narodne skupštine, koja ga usvaja ili ne. To bi tako trebalo da bude po zakonu, ali je u praksi kod nas sasvim drugačije“, kaže za Danas Pavle Dimitrijević, direktor pravnih poslova u CRTI (Centar za istraživanje transparentnost i odgovornost).

Podseća da je od 2000. godine naovamo, bilo formirano desetak nekih anketnih odbra, ali osim u slučaju anketnog odbora za nestale bebe, nijedan nije imao krajnji epilog.

„Tako da ne možemo da kažemo ni da su u prošlosti anketni odbori bili naročito efikasni. Od početka ovog skupštinskog saziva predloženo je četrdesetak anketnih odbora, ali je sve ostalo na predlozima. Skupština nije razmatrala njihovo osnivanje, čak se nisu našli ni na dnevnom redu. To znači da nisu osnovani, odnosno ne postoje“, navodi Dimitrijević.

Dodaje da vlast pribegava političkom trikovima, tako što kao kontrameru na opozicione predloge dostavlja veliku većinu svojih predloga za formiranje anketnih odbora. Zato, kako kaže, mi u sadašnjem vremenu nemamo nijedan zvanično osnovan anketni odbor koji radi.

„Svojevremeno je bio formiran jedan anketni odbor oko Kosova i zloupotrebe sredstava, ali se taj izveštaj nikada nije našao na dnevnom redu parlamenta. Dakle, donet jeste, ima ga i na sajtu Skupštine, ali nije prosto predstavljen u samoj Skupštini“, navodi Dimitrijević.

U izveštaju tog Anketnog odbora, da podsetimo, utvrđeno je da su od 2000. do 2012. godine na Kosovu i Metohiji utrošena budžetska sredstva u iznosu od 2,8 milijardi evra. Tim novcem su se plaćale zgrade i putevi koji nikada nisu završeni, utvrđene su brojne zloupotrebe u zdravstvu, preplaćeni projekti i sumnjive javne nabavke.

„U praksi anketni odbori nemaju nekog naročitog efekta, a u teoriji bi to trebalo da bude jedan važan mehanizam, pogotovo što bi u sastav tog odbora trebalo da uđu poslanici svih poslaničkih grupa. Rad anketnih odbora morao bi da bude veoma važan, jer bi na osnovu njihovog izveštaja koje bi trebalo da usvoji skupština, trebalo da poteknu neki predlozi i za druge državne organe. U stvarnosti toga nema“, zaključuje Dimitrijević.

Jedan od retkih anketnih odbora koji je zaokružio pravnu formu, odnosno Skupština je usvojila njegov izveštaj je onaj iz 2005-2006. godine o nestalim bebama. Taj anketni odbor je utvrdio da je bilo međunarodnog krijumčarenja, ali se godinama čekalo na donošenje zakona.

Anketni odbor o prisluškivanju Koštunice pred TV kamerama

Anketni odbori u prošlosti su se bavili utvrđivanjem istine o atentatu na Vuka Draškovica na Ibarskoj magistrali, „izbornim krađama“, privatizacijom, ali odbor nema neke mehanizme da natera da se nešto po usvajanju izveštaja uradi.

Jedan od anketnih odbora, čiji rad je direktno prenošen, bio je onaj, koji je formiran u julu 2002. godine, a koji je trebalo da utvrdi da li je Vojislav Koštunica, tadašnji predsednik SRJ prisluškivan i da li je bilo naloga da vojska „upadne u prostorije vladinog biroa za komunikacije“.

Kako je to sve izgledalo, najbolje svedoči to što su nesrećni konobari i kuvari morali da se sete svake kafe koju su odneli u kabinet predsednika SRJ. Epilog ove priče jeste da su anketni odbor napustili predstavnici gotovo svih stranaka, uključujući i DSS, a ostali su samo predstavnici DOS-a koji su podržavali vladu.

Zaključeno je da nije bilo prisluškivanja Vojislava Koštunice, a da je od VJ traženo preduzimanje operativnih mera prema Birou. Onda su se TV kamere ugasile i sve je lepo zaboravljeno, osim troškova ovog anketnog odbora, a on je za mesec dana rada potrošio pola miliona dinara, od toga je 15.372 dinara otišlo na reprezentaciju (kafe, sokovi, kisela voda).

Na predlog SRS-a, 2004. godine osnovan je anketni odbor za utvrđivanje „svih činjenica vezanih za trgovinu strujom i bankarske poslove u vezi s tim“. Opet se nedeljama radilo pred TV kamerama, iako običan gledalac teško da je razumeo o čemu se tu radi s obzirom na to da je svako imao svog stručnjaka, koji je iste podatke tumačio kao gubitke ili dobitke. Rezultat – četiri izveštaja jednog anketnog odbora, koji nikad nisu stigli pred poslanike i kraj.

Veliku aferu o privatizaciji fabrike „Knjaz Miloš“, parlament je, na predlog SPS-a, pretočio, takođe, u anketni odbor, radio je bez TV kamera, ali nije uradio ništa, jer na kraju nije bilo saglasnosti o zaključcima.

Inače, predstavnici državnih organa i organizacija dužni su da se odazovu pozivu anketnog odbora, odnosno komisije, i da daju istinite izjave, podatke, isprave i obaveštenja. prenos, javnost je imala priliku da čuje mnogo toga, ali ne i da dobije jasan odgovor šta je istina u aferama koje su ti odbori istraživali.