Zašto su Dveri zatrpale skupštinsku pisarnicu deklaracijama i o kojim dokumentima se radi? 1 EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Za samo mesec i po dana od konstituisanja novog saziva Skupštine Srbije, poslanički klub Dveri dostavio je parlamentu čak 32 predloga akata na razmatranje i usvajanje, među kojima je 21 deklaracija i rezolucija.

Iz vladajuće većine poručuju da ova hiperprodukcija zakonskih predloga predstavlja više marketing Dveri, nego ozbiljan pristup zakonskim rešenjima. Napominju i da je većina pitanja kojima se Dveri bave u svojim zakonskim predlozima, već regulisana zakonskim rešenjima, a Boško Obradović, lider Dveri uzvraća – da su postojeća rešenja valjala, ne bismo predlagali nova.

Dveri su, između ostalog, predložile donošenje deklaracija o zaštiti srpskog jezika, o zaštiti ćirilice i očuvanju književnog i kulturnog blaga srpskog jezika nastalog na latinici, o izražavanju počasti građanima Srbije nesrpske nacionalnosti poginulim za otadžbinu, o zaštiti životne sredine i nacionalnog prirodnog blaga, o zaštiti porodice, o Vojsci Srbije, o razvoju sela i poljoprivrede, o zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma (minerala jadarita) u Srbiji, o potrebi jačanja saradnje s Ruskom Federacijom na bilateralnom nivou i u međunarodnim organizacijama, o zdravstvenoj politici, o sportu…

Predložili su i nekoliko rezolucija, između ostalih, o okupiranoj AP Kosovo i Metohija, o genocidu Nezavisne države Hrvatske nad Srbima, Jevrejima i Romima tokom Drugog svetskog rata, o osnovnim principima za dalje političke aktivnosti radi zaštite državnog i nacionalnog interesa na KiM, o vojnoj i političkoj neutralnosti…

Među aktima, čije donošenje predlažu Dveri, jeste i Predlog deklaracije o lustraciji, kojom se, između ostalog, predviđa i donošenje zakona o lustraciji , kojim se predviđa da bavljenje politikom ne sme biti dozvoljeno onima koji su kršili ljudska prava, ili na bilo koji drugi način učestvovali u kršenju zakona”.

Deklaracijom je predviđena i komisija koja bi utvrdila ko bi potpao u ovu grupu.

Većina pitanja kojima se Dveri bave u svojim predlozima, već su regulisana zakonima, a neka su ugrađena u već usvojene strategije. Na primer, samo pre godinu dana usvojen je Zakon o zaštiti srpskog jezika i ćiriličnog pisma.

Imamo i zakone o zaštiti životne sredine, o zdravstvu, o vojsci, sportu, a podsećanja radi Skupština Srbije usvojila je i dva zakona o lustraciji, ali nijedan nije zaživeo, jer nijedna prethodna vlast nije pokazala volju da to sprovede.

Zbog toga iz vladajuće većine poručuju da iza toga što su Dveri praktično zatrpale skupštinsku pisarnicu deklaracijama i rezolucijama ne stoji stvarna namera da se nešto ozbiljno promeni. U suštini svega je marketing, bez istinske namere da to bude i usvojeno. Naročito, zato što zakonska rešenja, koja su Dveri predložile, već postoje.

Branimir Jovanović, šef poslaničke grupe SDPS Rasima Ljajića, ipak, kaže da nije ništa neuobičajeno da stranke koje su odsustvovale u parlamentarnom radu ulaze ambiciozno u nov saziv.

“Naročito je to izraženo pred redovno jesenje zasedanje kada predstavnici stranaka imaju pravo da obrazlože svoje predloge zakona i oni to vreme koriste i da izlože svoje političke stavove u direktnom televizijskom programu. Smatram da je parlament u prethodnom sazivu donošenjem zakona na dobar način regulisao odredjene teme koje se sada opet pokreću od strane nekih partija. Mislim da je veliki broj podnetih zakonskih predloga i rezolucija začinjen političkom promocijom i željom da se iskoristi prostor u medijima”, navodi Jovanović.

Lider Dveri negira da u predlozima njegove stranke ima marketinga i praznog hoda.

“Da su postojeća zakonska rešenja dobra, ne bismo predlagali nova. Da je lustracija na vreme završena ne bismo je danas imali u predlozima. Da je ćirilica na pravi način zaštićena u postojećem zakonodavstvu, ne bismo predlagali nove mere” , kaže Obradović.

Dodaje da se u sve 32 inicijative nalaze vrlo konkretna rešenja iz programa Dveri- uvođenje neradne nedelje i u privatnom sektoru, poboljšanje radničkih prava, vraćanje otetih penzija penzionerima kroz javni dug, besplatni udžbenici za sve đake, pomoć domaćoj poljoprivredi, povratak redovnog služenja vojnog roka, zabrana istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma.

“U pitanju su vrlo konkretne i delatne teme koje rešavaju egzistencijalne probleme građana Srbije, a ne politički marketing kome je sklon upravo SNS. Tu su i potpuno nove preporuke za spoljnu politiku: o političkoj i vojnoj neutralnosti, o Srpskom mini-šengenu, novoj migrantskoj politici, prehrambenom suverenitetu, Tu je i predlog da se otvori javna rasprava o monarhiji”, objašnjava lider Dveri i dodaje da je tu i čitav paket zaštite porodice i zabrane LGBT propagande maloletnim licima.

Na pitanje, veruje li da će Dveri dobiti podršku većine da se ti predlozi nađu na dnevnom redu, Obradović odgovara da ne vidi zašto ne bi dobili podršku svih narodnih poslanika za Rezoluciju o KiM, ili o genocidu nad Srbima, Jevrejima i Romima u NDH-a.

“A koliko nam je tek hitno potreban skupštinski Anketni odbor za EPS i RGZ, ili skupštinska komisija za ono što se dešavalo u vezi sa Evroprajdom – to svi vidimo”, kaže Obradović.

Upitan šta su zapravo hteli da postignu zatrpavšo skupštinu predlozima zakona, sagovornik Danasa kaže da su na ovaj način samo pokazali koliko su se dobro spremili za novi skupštinski saziv i koliko imaju bogat politički program.

“Ovo je samo početak. U međuvremenu sam uputio dopis svim poslaničkim grupama vladajuće većine, a učiniću to i prema opoziciji, da vidim za koju od tema možemo dobiti podršku da se nađu na dnevnom redu redovnog jesenjeg zasedanja Narodne skupštine. To je još jedan razlog zašto smo požurili sa ovim inicijativama, koje će steći uslov da se nađu kao predlozi za dopune dnevnog reda već od 1. oktobra”, zaključuje u razgovoru za Danas Boško Obradović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari