Zašto su oficiri za vezu Beograda i Prištine doživeli sudbinu Briselskog sporazuma: Šta su zadaci Dejana Pavićevića i Jetiša Jašarija?

Iako su Srbija i Kosovo još pre deset godina razmenile oficire za vezu, a sve u cilju implementacije Briselskog sporazuma, čini se da je ovaj institut doživeo sudbinu samog sporazuma, a da su Pavićević i Jašari praktično ostali u ilegali.

Ne pojavljuju se gotovo nikada u javnosti, ne daju izjave, ne učestvuju u dijalogu

Razmena oficira za vezu na liniji Beograd-Priština 2013. godine, uz posredovanje Evropske unije, bila je propraćena velikom medijskom pompom.

Pisalo se tada naširoko da je to značajna prekretnica u međusobnim odnosima Beograda i Prištine, da su njihove kancelarije smeštene u prostorijama Delegacije EU u Beogradu i Prištini, a naširoko se govorilo i ko su oficiri za vezu.

Nakon toga nastupilo je zatišje. I tako već deset godina, pa ni ne čude komentari da su oficiri za vezu davno izgubili na značaju.

„Razmena oficira za vezu predstavljala je preteču ili surogat za uspostavljanje diplomatskih odnosa u vreme kada je postojala volja Beograda i Prištine da se postižu i primenjuju sporazumi. To je značilo da se komunikacija između Beograda i Prištine uspostavlja na ravnopravnoj osnovi, što bi kosovski premijer Aljbin Kurti rekao „reciprocitetu”, ali da se istovremeno izbegava uspostavljanje formalnih diplomatskih odnosa, što je za Beograd bilo neprihvatljivo“, objašnjava za Danas politikolog Ognjen Gogić.

Dodaje da je Beograd u to vreme vodio računa da nijedan potez koji povlači u odnosu sa Prištinom ne otvori prostor da se protumači kao implicitno priznanje Kosova od strane Srbije.

Oficiri za vezu predstavljali su srednje rešenje između uspostavljanja ravnopravne komunikacije i razmene diplomatskih predstavnika.

„Oficiri za vezu su davno izgubili značaj, mada je pitanje da li su ga ikad stvarno i imali. U vreme kada su oni razmenjeni, komunikacija između Beograda i Prištine je već bila podignuta na viši nivo. Formalni razgovori su se vodili na nivou premijera (prvo Dačić i Tači, zatim Vučić i Mustafa). Nije poznato ni da li su oficiri za vezu imali značajnu ulogu prilikom implementacije postignutih sporazuma, jer se i o tome razgovaralo na višem nivou, neformalno i iza zatvorenih vrata. Tada je postojao zajednički interes Beograda i Prištine da se postigne napredak u sprovođenju određenih dogovora pa je i komunikacija na najviše političkom nivou bila razvijena, mada se odvijala van očiju javnosti“, napominje sagovornik Danasa.

Prema njegovoj oceni poslednjih godina su razgovore o tehničkim pitanjima vodili, sa srpske strane, direktori Kancelarije za KiM, Marko Đurić i Petar Petković, i koordinatori kosovskog pregovaračkog tima, Skender Hiseni i Besnik Besljimi.

Ni tu nije bilo prostora za oficire za vezu, iako bi se pretpostavilo da bi oni bili najbolje upoznati sa spornim pitanjima poput energetskog sektora i registarskih stablica.

„Poslednji put su kancelarije oficira za vezu bile pomenute u kontaktu održavanja srpskih izbora na Kosovu, kada je Kurti predlagao da se one iskorite kao biračka mesta na kojima bi Srbi mogli da glasaju“, ističe Gogić.

Za razliku od od njega Fatmir Šeholi, direktor prištinske NVO „Institut za afirmaciju međuetničkih odnosa“, smatra da „Kancelarija za vezu Republike Kosova u Beogradu“ ima i te kako veliki značaj.

„Odgovornosti kancelarije i šefa kancelarije, gledajući iz perspektive vlade Kosova je adresiranje svih problema, posebno sa aspekta državljana Kosova tokom boravka u Srbiji, ili tokom tranzita preko teritorije Srbije. Uloga ove kancelarije je veoma značajna za uspostavljenje korektnih odnosa sa svim činiocima vlade Srbije i međuanrodnog faktora“, objašnjava sagovornik iz Prištine.

On podseća da postojanje te kancelarije Kosova u Beogradu ima za cilj i stvaranje normalizacije odnosa sa Srbijom.

„Ono što je važno da se apostrofira je da je ta kancelarija i simbol nezavisnosti Kosova u Srbiji“, poručuje Šeholi.

O aktuelnom oficiru za vezu Prištine u Beogradu Jetišu Jašariju malo se zna. Retko se pojavljuje u javnosti, a još ređe daje izjave.

Poslednja informacija o njemu, pre ove o organizovanju Dana nezavisnosti u Beogradu, pojavila se pre dve godine na portalu Bujanovačke, koje su izvestile o njegovom susretu sa predsednikom opštine Bujanovac Nagipom Arifijem.

Za razliku od Beograda koji poslednjih deset godina ima samo jednog oficira za vezu u Prištini, prištinska kancelarija promenila je tri oficira.

Prvi oficir za vezu Prištine u Beogradu bio je Ljuljzim Peci, koji se na takvoj poziciji zadržao svega nekoliko dana. Peci je ostavku podneo kako je naveo zbog neslaganja sa tadašnjim premijerom Hašimom Tačijem.

„Razlog za ostavku su neslaganje i kritike premijera Hašima Tačija zbog moje izjave za medije da će se odnosi između Republike Kosovo i Republike Srbije potpuno normalizovati kada Srbija prizna nezavisnost Kosova“, objasnio je on u junu 2013.godine.

Pecija je „nasledio“ Valjdet Sadiku, dotadašnji kosovski ambasador u Hrvatskoj.

Portal BBC na srpskom jeziku svojevremeno je objavio da je iza njegovog radnog stola „u kancelariji u jednom od hodnika sedišta Delegacije EU“ u Beogradu stajala zastava Kosova, a na zidu visile slike tadašnjeg kosovskog predsednika Hašima Tačija i uramljene Deklaracije o nezavisnosti Kosova.

U leto 2018. on je za pomenuti medij izjavio: „Moj službeni naziv je oficir za vezu. Želimo biti korektni – mi smo potpisali taj sporazum. Pa i na sajtu Ministarstva spoljnih poslova Kosova stoji Kancelarija za vezu. Ali, ja jesam ambasador.“

Valjdet Sadiku je „odslužio“ petogodišnji mandat u Beogradu. U martu 2021.godine imenovan je za otpravnika poslova u kosovskoj ambasadi u Sjedinjenim Državama.

Dejan Pavićević, oficir za vezu Kancelarije Beograda u Prištini, pre ovog zaduženja bio je šef pregovaračkog tima Beograda za tehnička pitanja.

Na tom mestu zamenio je dotadašnjeg šefa pregovaračkog tima Borka Stefanovića. U Pavićevićevoj biografiji se navodi da je bio član Demokratske stranke, da je po zanimanju diplomirani pravnik, kao i da je bio šef kabineta ministra za Kosovo i Metohiju.

Pre toga obavljao je funkciju sekretara Skupštine opštine Đakovica. Radio je kao pravni savetnik u nekoliko nevladinih organizacija.

Od kako je imenovan za oficira za vezu u Prištini, Pavićević se potpuno povukao iz javnosti .Ne eksponira se retko se oglašava izjavama.

Oni koji ga poznaju tvrde da „korektno radi svoj posao, da je u proteklih deset godina stekao dovoljno iskustva, odnosno obučio se da obavlja osetljivu i specifičnu misiju, ali da neka praktična pitanja, recimo, probleme sa kojima se suočavaju privrednici iz srpskih sredina na Kosovu ne ume da reši.

Ne samo da ne može da reši probleme Srba sa KiM, Pavićević, kako navode mediji, ne uspeva često da se suoči ni sa pritiscima koji su upućeni njemu.

Zbog toga ima stalno obezbeđenje KFOR-a, a dešavalo se da ni sam ne uspeva da pređe administrativni prelaz, odnosno granicu, i uđe na Kosovo bez problema. Ostalo je nepoznato i kakav je njegov stav po pitanju izlaska Srba iz institucija, nedavnih barikada, ni oko Gazivoda ili izgradnje vojnih baza.