Zašto su propali pregovori u Rambujeu: Izveštaj koji je poslanicima i ministrima podneo Ratko Marković

Tranksprit obraćanja Ratka Markovića prenosimo, preuzet sa portala Otvoreni parlament.

Ratko Marković: Gospodine predsedniče, gospodine predsedniče Republike, gospodo narodni poslanici, kao šef državne delegacije koju je imenovala Vlada Republike Srbije za razgovore radi utvrđivanja sporazuma o suštinskoj samoupravi na Kosovu i Metohiji, ovlašćen sam da u ime delegacije podnesem Narodnoj skupštini izveštaj o radu delegacije i razgovorima vođenim na sastancima u Rambujeu i Parizu.

Uz tekst izveštaja, vama je dostavljen tekst sporazuma o samoupravi na Kosovu i Metohiji, koji je sačinila državvna delegacija i koji je potpisan od strane predstavnika svih nacionalnih zajednica koje žive na Kosmetu, kao i tekst koji je potpisala separatističko-teroristička delegacija kosmetskih Albanaca.

Smatramo da će tako Narodna skupština na najbolji način objektivno biti informisana o toku razgovora i bez ičijih sugestija i interpretacija moći da zauzme stavove i donese odluke od suštinske važnosti za vitalne interes naroda i države.

Pošto je Kontakt grupa na ministarskom sastanku u Londonu, održanom 29.januara 1999.godine, utvrdila zaključke, Vlada Srbije na sednici od 1.2.1999.godine predložila je da se održi vanredno zasedanje Narodne skupštine sa jednom tačkom dnevnog reda – aktuelna pitanja rešavanja problema na Kosovu i Metohiji i stavovi međunarodne zajednice.

Posle iscrpne celodnevne rasprave u kojoj je učestvovalo 24 narodna poslanika, Narodna skupština je ogromnom većinom glasova na predlog Vlade Srbije usvojila zaključke u kojima je između ostalog stajalo – da Narodna skupština odlučuje da prihvati poziv Kontakt grupe na razgovor o suštinskoj samoupravi na Kosovu i Metohiji u Francuskoj, zato što je čvrsto opredeljenje naroda i svih političkih partija da se borimo za mir i zato što treba da branimo Kosovo i Metohiju na svakom mestu na kome se o Kosmetu raspravlja, bilo gde u svetu. Narodna skupština u pomenutim zaključcima ovlašćuje Vladu da odredi delegaciju koja će učestvovati u tim razgovorima.

Iz Pariza u Rambuje

Na sednici od 5.2.1999.godine Vlada Srbije odredila je delegaciju za razgovore na sastanaku u Rambujeu, koja se sastoji od šefa delegacije i 12 članova, s tim što su 3/4 imenovani iz nacionalnih zajednica koje žive na Kosovu i Metohiji.

Po dolasku u Pariz, delegacija je održala konferenciju za štampu, a sutradan je posle mnogih neizvesnosti iz Pariza prebačena u Rambuje. Sastanak u Rambujeu je otvoren 6.2.1999. godine, pozdravnim govorom predsednika Republike Francuske Žaka Širaka i uvodnim izlaganjem kopredsedavajućih sastanka ministra inostranih poslova Velike Britanije, Robina Kuka i ministra inostranih poslova Republike Francuske, Ibera Vedrina.

Dan posle otvaranja sastanka, 7.2.1999. godine, delegaciji je uručen tekst – Privremeni sporazum za mir i samoupravu na Kosmetu, koji je obuhvatao okvirni sporazum i Aneks 1,3 i 6. Aneks 1 je nosio naslov – Ustav Kosova, aneks 3 izbori, a aneks 6 ombudsman.

Istoga dana, posle podne, prilikom preliminarnog razgovora o uručenim delovima privremenog sporazuma, naša delegacija je ukazala da u njima polazni principi koje je utvrdila Kontakt grupa nisu ili dosledno sprovedeni ili uopšte nisu sprovedeni.

Zbog toga je naša delegacija insistirala da obe delegacije potpišu izjave o prihvatanju 10 polaznih principa koje je utvrdila Kontakt grupa. Uz to, od pregovarača je zahtevano da se delegacijama uruči tekst privremenog sporazuma u celini, a ne pojedini aneksi, jer se primedbe na tekst sporazuma mogu davati tek pošto se stekne uvid u celinu teksta.

Delegacija je smatrala da je ova primedba od posebne važnosti, s obzirom na kratkoću vremena koje je Kontakt grupa odredila za razgovore.

Ambasadorska trojka Hil, Petrič i Majorski

Naime, u zaključcima Kontakt grupe od 20.1.1999. godine stoji – da učesnici treba da se zalažu da zaključe pregovore za sedam dana. Tzv. trojka, ambasadori Hil, Petrič i Majorski, će tada podneti izveštaj ministrima Kontakt grupe, koji će oceniti da li učinjeni napredak opravdava produžetak perioda za manje od nedelju dana, koji bi doveo do uspešnog završetka pregovora.

Pošto se rok od sedam dana približavao, a delegacija Kosmetih Albanaca je odbijala da potpiše predloženu izjavu o prihvatanju 10 polaznih principa Kontakt grupe, naša delegacija na sugestiju kopredsedavajućih sastanka u Rambujeu 9.2.1999. godine potpisala je izjavu da prihvata principe koje je utvrdila Kontakt grupa kao osnovu za pronalaženje političkog rešenja za samoupravu na Kosovu i Metohiji.

Istovremeno, delegacija uverena da će to doprineti uspešnosti sastanka, poziva delegaciju kosmetskih Albanaca da i ona potpiše navedene elemente.

Pošto je delegacija kosmetskih Albanaca još jednom odbila da to učini, trojka je na insistiranje naše delegacije unela u novu verziju teksta privremenog sporazuma u njegovu preambulu i u preambulu Ustava za Kosmet – odredbu o potvrđivanju principa osnovnih elemenata, koje je Kontakt grupa utvrdila na ministarskom sastanku u Londonu 29.1.1999. godine.

Na dan isticanja prvog roka koji je Kontakt grupa utvrdila za završetak razgovora 13.2.1999. godine, našoj delegaciji je dostavljen Aneks 4 privremenog sporazuma pod naslovom – ekonomska pitanja, dok je Aneks 4a privremenog sporazuma delegaciji dostavljen 15.2.1999. godine, tek pošto je sastanak u Rambujeu, odlukom Kontakt grupe, donetom na ministarskom sastanku 14.2.1999. godine, produžen do 12 sati u subotu 20.2.1999. godine.

Da li su dobijeni svi aneksi

Na sastanku naše delegacije sa trojkom, posle potvrdnog odgovora na izričito postavljeno pitanje šefa delegacije – da li su dobijeni svi aneksi koje je usvojila Kontakt grupa, a zaključno sa poslednjim Aneksom 4a 16.2.1999. godine, trojki je predat jedinstven tekst privremenog sporazuma sa ugrađenim primedbama i stavovima naše delegacije.

U propratnom pismu uz taj tekst šefa naše delegacije, između ostalog, stoji – „te primedbe i stavovi prvenstveno polaze od generalnih elemenata i principa koje je usvojila Kontakt grupa na ministarskom sastanku u Londonu 29.1.1999. godine, njihov značaj i punu vrednost potvrdila je Kontakt grupa na prošlom sastanku u Parizu, a u tim okvirima posebno princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije.

To isto, u razgovoru sa našom delegacijom 14.ovog meseca u Rambujeu, potvrdila je i državni sekretar SAD, gospođa Madlen Olbrajt. Naše primedbe i predlozi prvenstveno znače usaglašavanje teksta sporazuma u celini sa tim principom“.

Od 16.2.1999. godine otpočeli su sastanci eksperata naše delegacije sa ekspertima Kontakt grupe, pošto su eksperti delegacija kosmetskih Albanaca odbili da se sastaju sa ekspertima naše delegacije.

Ti razgovori posebno su bili intenzivni pred isticanje drugog roka. Otpočeli su 19. februara uveče, a završili su se 20. februara u pet sati ujutru. U njima su u povremenom prisustvu, sa tri pregovarača, sve vreme učestvovali, šef naše delegacije i prof. dr Vladan Kutlešić od članova naše delegacije.

Na ministarskom sastanku Kontakt grupe, održanom u Rambujeu 20.2.1999. godine, odlučeno je da se sastanak produži do utorka 23.2.1999. godine do 15 sati.

Konačni tekst sporazuma o samoupravi na Kosovu, Rusija se ne pridružuje po dve tačke

U zaključcima Kontakt grupe, donetim tom prilikom, stoji: „Napravljen je suštinski napredak u postizanju okvira i političkih glava privremenog sporazuma za mir i samoupravu na Kosmetu. Na zahtev strana, verujemo da to zahteva da se učini krajnji napor da se okonča ceo privremeni sporazum i predloženi amandmani za međunarodno, vojno i civilno prisustvovanje na Kosmetu, ukoliko se strane tako budu složile, da se sprovede i garantuje privremeni sporazum“.

Dva dana posle ovog sastanka Kontakt grupe, u ponedeljak 22. februara 1999. godine, u 19 sati, na sastanku sa Trojkom, našoj delegaciji uručeni su aneksi 2, 5 i 7 privremenog sporazuma. Aneks 2 nosio je naslov: „Policija i građanska javna bezbednost“, aneks 5 „Sprovođenje I“, a aneks 7 „Sprovođenje II“.

Na tom sastanku, pregovarač, ambasador Boris Majorski, obavestio je našu delegaciju da aneksi 2 i 7 nisu bili ni razmatrani, pa prema tome ni usvojeni u Kontakt grupi, i da oni nisu tekstovi Kontakt grupe, nego pojedinih članica Kontakt grupe, dok je aneks 5 bio razmatran, ali se o njegovom usvajanju na sastanku Kontakt grupe nije odlučivalo.

Pošto je našoj delegaciji još 15. februara izričito bilo odgovoreno da su svi aneksi koje je sporazum trebao da sadrži dobijeni i pošto je od strane ambasadora Majorskog dobijeno pomenuto obaveštenje, naša delegacija odbila je da primi ponuđene anekse.

Sutradan, na dan isticanja trećeg roka za završetak sastanka u Rambujeu, naša delegacija je u 9,30 sati dobila tekst privremenog sporazuma, koji je pored okvira obuhvatao i glave I, II, III, IV, IVa, V, VI, VII, VIII, pošto je usvojena sugestija naše delegacije, data u prvoj polovini sastanka u Rambujeu, o jedinstvenom tekstu sporazuma, podeljenom na glave, a ne o privremenom sporazumu, koji bi sadržao okvirni sporazum sa aneksima.

Članovi 3 i 4 iz prvobitne verzije okvirnog sporazuma, privremenog sporazuma koji se tiču izmena i dopuna sporazuma i njegove sveobuhvatne ocene, kao i zaključne odredbe, prebačeni su u posebnu novu VIII glavu.

U propratnom pismu pregovarača stajalo je: „U prilogu se nalazi konačni tekst privremenog sporazuma za mir i samoupravu na Kosmetu, predložen u Rambujeu, koji pregovarači ovim putem podnose delegacijama, u ime Kontakt grupe. Ovaj konačni predlog uzima u obzir stavove izražene na sastanku u Rambujeu. Rusija se ne pridružuje glavama II i VII. Kopredsednici i pregovarači spremni su da prime vaš odgovor danas, najkasnije do 13 sati“.

Pismo su potpisali trojica pregovarača, s tim što je uz potpis ambasadora Majorskog stajalo: „Osim glave II i VII“.

Sporazum potpisati u celini

Posle isteka vremena koje je odredila Kontakt grupa, u Rambujeu je održan ministarski sastanak Kontakt grupe, sa kojeg su kopredsedavajući izdali saopštenje u obliku šest tačaka. U njima se, između ostalog, konstatuje istorijski značaj sastanka u Rambujeu:

„Koji je započeo jedan proces na osnovu principa i osnovnih elemenata, koje je u Londonu usvojila Kontakt grupa, 29.januara 1999. godine, spajajući one koji su dugo vremena podeljeni dubokim i oštrim razlikama“.

U tački 4 ovog saopštenja kaže se: „Sada postoji jedan politički okvir, koji je preciziran u sporazumima iz Rambujea i na taj način je ostvarena osnova za finalizaciju sprovođenja glava ovog sporazuma, uključujući modalitete za međunarodno, civilno i vojno prisustvo na Kosmetu, za koje je predviđeno da se pozovete.

Od suštinskog je značaja da se saglasnost o privremenom sporazumu okonča i da se on potpiše u celini. U tom duhu, strane su se obavezale da će prisustvovati konferenciji, koja će se odnositi na sprovođenje, u Francuskoj, 15. marta, nakon konsultacija sa stranama i odgovarajućim međunarodnim organizacijama. Odlučni smo u tome da budno pratimo da se obaveza u potpunosti ispoštuje, kako bi se okončao proces iz Rambujea.“

U ovoj konfuznoj rečenici nagoveštena je sva konfuzija nastavka sastanka u Parizu. Ono što su u Rambujeu pre podne u propratnom pismu pregovarači kvalifikovali kao konačni predlog, koji uzima u obzir stavove izražene u Rambujeu, kopredsedavajući su istog dana popodne kvalifikovali kao gotove sporazume iz Rambujea.

Srpska delegacija: Nema nezavisnosti Kosova

Sa svoje strane, dve delegacije su posle isteka roka za okončanje sastanka u Rambujeu, dale svoje izjave. U izjavi naše delegacije, između ostalog stoji: „Delegacija Vlade Republike Srbije ističe da je na razgovorima u Rambujeu došlo do značajnog napretka u definisanju političkog rešenja u vezi sa širokom autonomijom Kosova i Metohije, poštujući suverenitet i teritorijalni integritet Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije. Posebno ističemo, isto što kaže Kontakt grupa, da nema ni nezavisnosti Kosova i Metohije, ni treće republike. Zato svi elementi autonomije u momentu utvrđivanja sporazuma moraju biti poznati i jasno definisani. U daljem radu to treba adekvatno postaviti i dosledno rešiti. U tom smislu spremni smo da učestvujemo na sledećem sastanku u vezi sa tim pitanjem.“

U izjavi delegacije kosmetskih Albanaca, između ostalog, stoji: „Delegacija Kosova konsenzusom prihvata da potpiše sporazum za dve nedelje, posle konsultacija sa narodom Kosova, političkim i vojnim institucijama. Delegacija Kosova prihvata, i to će biti ponovo potvrđeno potpisom, da će se na kraju trogodišnjeg prelaznog perioda, na Kosovu održati referendum, da bi se utvrdila volja naroda, kao što je predviđeno članom 1. stavom 3. glave VIII Sporazuma“.

U svojoj izjavi, delegacija kosmetskih Albanaca dalje kaže da će sporazum u Rambujeu, predstavljen na pregovorima 23. februara „biti podvrgnut samo tehničkom pregledu od strane stručnjaka“. Ovaj deo izjave posebno ističem, jer će ga kao argument za odbijanje naših predloga za dogradnju političkog dela sporazuma, u nastavku sastanka u Parizu, koristiti predsedavajući sastanka.

Ovim izjavama okončan je sastanak u Rambujeu u popodnevnim satima 23. februara 1999. godine. Posle održane konferencije za štampu predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića, i šefa naše delegacije u Parizu, delegacija se posle ponoći vratila u zemlju.

Povratak u Beograd i zaključak – sprema se velika prevara

Po povratku u zemlju i rekonstrukcije dokumentacije sa sastanka u Rambujeu, naša delegacija je, uz učešće predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića, 5. marta 1999. godine, održala sastanak u Beogradu. U izjavi koju je delegacija tom prilikom sačinila, između ostalog, stoji sledeće:

„Razgovori u Rambujeu su privremeno prekinuti i bez konkretnog rezultata, jer je ostalo još mnogo toga da se uradi. Dobro je poznato da politički sporazum nije usvojen i daleko je od toga da može da bude brzo potpisan. Niz ključnih odredbi su jednostrano date i u značajnoj su suprotnosti sa 10 principa Kontakt grupe, i zato na političkom sporazumu predstoji dalji naporan rad.

I ne samo to, učinjen je proziran i neprimeren pokušaj da se samo na nekoliko sati pred zadati rok za završetak sastanka, uruče dokumenti o kojima uopšte nije raspravljala Kontakt grupa. To su tzv. aneksi 2 i 7, o policiji i o trupama. Sve je ovo poznato stranoj, a posebno našoj javnosti. Nažalost, poslednjih dana svedoci smo lažnih prikaza urađenog i dostignutog u Rambujeu. SAD, ali i neki drugi članovi Kontakt grupe, prave namerno konfuziju, sa tvrdnjama da su pregovori u fazi, u kojoj zapravo nisu, da je politički sporazum praktično usvojen i da ga 15. marta treba samo potpisati i otpočeti razgovore o njegovoj primeni.

Pri tome pod političkim sporazumom podrazumeva se ceo tekst sporazuma, uključujući i delove o policiji i trupama, odnosno upravo onaj tekst o kome uopšte nije ni razgovarano.

Ukratko, na pomolu je velika prevara u režiji SAD. Traži se da se potpiše sporazum, koji u njegovom najvećem delu, preko 56 stranica, nikada nije raspravljan ni u okviru Kontakt grupe, ni u razgovorima.

Uz to, da cinizam i prevara budu veći, traži se od partija albanskog separatističkog i trerorističkog pokreta da potpišu sporazum, koji su sami napisali, odnosno traži se od njih da se saglase da NATO okupira Kosovo i Metohiju, da sporazum bude privremen, a da se posle 3 godine organizuje referendum, da nema pune jednakosti i ravnopravnosti za druge nacionalne zajednice osim za Albance, da se prihvati kvazi država na teritoriji Republike Srbije i Savezne Republike Jugoslavije.

Na osnovu ovih stavova predsednik Republike Srbije Milan Milutinović i šef naše delegacije uputili su pisma ministrima inostranih poslova zemalja, članica Kontakt grupe.

U pismima se na najozbiljniji način skreće pažnja na manipulacije i kampanju, pokrenutu sa ciljem da se predstavnici političkih partija albanskog sepratističkog pokreta privole da potpišu nepostojeći sporazum.

Radi se o tekstu, koji nije razmatran, niti prihvaćen u Rambujeu, koji nije razmotren, niti odobren od Kontakt grupe i od koga su se pismeno ogradile, kako naša delegacija, tako i pojedine članice Kontakt grupe.

U pismima se odlučno odbacuju pokušaji politike svršenog čina i zahteva od članica Kontakt grupe i međunarodne zajednice da spreče sve manipulacije i stvore normalne uslove za nastavak razgovora, bez pritisaka, pretnji i ucena.

Takvim razgovorima, na poznatnim principijelnim osnovama, Republika Srbija i Savezna Republika Jugoslavija su spremne da daju svoj puni konstruktivni doprinos.

Ponovo u Parizu

Delegacija je na nastavak sastanka u Parizu krenula 14. marta 1999. godine. Po dolasku u Pariz održala je konferenciju za štampu. Na prvom radnom sastanku sa pregovaračima, poučena iskustvom iz Rambujea, naša delegacija je insistirala na usvajanju pravila rada, poslovnika sastanka.

Tok sastanka nije bio regulisan nikakvim pravilima, što je otežavalo rad. Istaknuto je još da je nezamislivo da ni posle upornih zahteva naše delegacije kod trojke nije održan ni jedan direktan sastanak, ni u Rambujeu, ni u Parizu i da je odbijen čak i zajednički sastanak eksperata dve delegacije.

Našoj delegaciji odgovoreno je da je tok sastanka u nadležnosti kopredsedavajućih i odbijen je naš predlog pravila rada.

Na ekspertskom sastanku sa ekspertima Kontakt grupe, na kome su u ime naše delegacije učestvovali šef delegacije, prof.dr Vladan Kutlešić, član delegacije i prof.dr Rodoljub Etinski, ekspert delegacije, nastojalo se da se u skladu sa izjavom naše delegacije, datoj na završetku sastanka u Rambujeu, u tekst političkog sporazuma ugrade elementi suštinske autonomije i čitav tekst dovede u sklad sa 10 polaznih principa, koje je utvrdila Kontakt grupa.

Iz ponuđenog predloga sporazuma od 23. februara 1999. godine izostavljene su sve odredbe, koje su bile u suprotnosti sa proklamovanim načelom suvereniteta i teritorijalnog integriteta Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije, sve što nije predmet ovog sporazuma, nego nekih drugih akata, novokomponovana verifikaciona misija, Haški tribunal, nezavisni mediji, međunarodna humanitarna pomoć i slično, sve što je protiv ravnopravnosti nacionalnih zajednica, sve što je iznad i preko međunarodne pomoći u rešavanju pitanja na Kosmetu i što znači zavođenje međunarodnog protektorata.

Istovremeno, naša delegacije je naglasila da delovi teksta sporazuma, koje nije usvojila Kontakt grupa, neće biti razmatrani.

Što se tiče sprovođenja sporazuma, razgovori o toj temi dolaze u obzir tek po postizanju saglasnosti o političkim rešenjima, sadržanim u sporazumu.

Istog dana, 15. marta 1999. godine, naša delegacija je kopredsedavajućim sastanka, ministrima inostranih poslova članica Kontakt grupe i trojci dostavila tekstove osnovnih elemenata suštinske samouprave na Kosovu i Metohiji i sporazuma o samoupravi na Kosovu i Metohiji, u kojima su ti elementi ugrađeni.

Diktat „trojke“ – primedbe srpske delegacije su neprihvatljive

Odmah sutradan naša delegacija je pismenim putem od kopredsedavajućih sastanka zatražila stavove o svojim primedbama. U odgovoru je rečeno da je Kontakt grupa na sastanku od 15. marta jednoglasno zaključila da nikakve suštinske promene političkih delova teksta od 23. februara nisu prihvatljive.

U obzir za razmatranje dolaze samo tehnička prilagođavanja. Posle razmatranja naših predloga Kontakt grupa je zaključila da se oni, navodno, tiču suštinskih elemenata i da narušavaju ključne elemente sporazuma iz Rambujea.

Istovremeno, Kontakt grupa podvlači da je neophodno odmah preći na raspravu o elementima sprovođenja sporazuma. Strane moraju usvojiti sporazum u celini, uključujući i sve načine njegovog sprovođenja.

Na ponovno insistiranje naše delegacije da se organizuje direktan sastanak sa delegacijom kosmetskih Albanaca odgovoreno je da delegacija kosmetskih Albanaca odbija takav predlog.

Ta činjenica je prokomentarisana u izjavi šefa naše delegacije na sledeći način: „Ovo uporno odbijanje kosmetskih Albanaca da se održi bilo zajednički sastanak eksperata, bilo dve delegacije i dalje drži otvorenim osnovno pitanje čitavog sastanka: ko se sa kim sporazumeva?

Kako sastanak u Rambujeu, tako i ovaj sastanak u Parizu u suprotnosti su sa normalnim metodom vođenja svake vrste razgovora i sa duhom sporazumevanja.

Uostalom, za svaki sporazum, pa i za ovaj potrebna su dva potpisnika. Ovaj sporazum je diktat „trojke“.“

Našoj delegaciji je sugerisano da pređe na raspravu glave 5. sporazuma – sprovođenje 1. Pošto je taj predlog bio u suprotnosti sa stavom da prvo treba utvrditi ono što se sprovodi, a zatim kako će se utvrđeno sprovoditi, naša delegacija je takav predlog odbila.

Potpis albanske delegacije

Na to je usledilo jednostrano potpisivanje predloga sporazuma iz Rambujea od strane delegacije kosmetskih Albanaca.

Pretposlednjeg dana sastanka u Parizu, 18. marta 1999. godine, predstavnici nacionalnih zajednica izložili su na sastanku sa „trojkom“ svoja viđenja privremenog sporazuma, koji su potpisali predstavnici kosmetskih Albanaca.

Tim povodom u pismu kopredsedavajućim predstavnici nacionalnih zajednica, članovi naše delegacije ističu sledeće:

„Tekst koji nam se nudi napušta principe Kontakt grupe od 29. januara 1999. godine kao osnovu za političko rešenje. On poništava ravnopravnost nacionalnih zajednica i favorizuje samo jednu nacionalnu zajednicu, Albance, tako što ustanovljava većinski princip formiranja institucija, organa i odlučivanja.

Zato predloženi sporazum ne rešava probleme, nego sve nas, pripadnike drugih nacionalnih zajednica – Srbe, Crnogorce, Muslimane, Turke, Rome, Gorance i Albance, koji su za zajednički život, politički obespravljuje i pretvara u građane drugog reda, sa nekom vrstom kulturne autonomije. Na Kosovu i Metohiji živi više nacionalnih zajednica. Suština autonomije, za koju se zalažemo, jeste da su sva njihova prava jednaka.

Ravnopravnost svih ili samo zaštita od većine

Naša osnovna primedba je da se predloženim sporazumom politička prava daju samo jednoj nacionalnoj zajednici, a sve ostale nacionalne zajednice treba da svoja prava brane od te favorizovane nacionalne zajednice.

Za nas je autonomija da ravnopravno učestvujemo u donošenju odluka, a ne da imamo deklarativno pravo da se štitimo od odluka, koje donosi većina.

Istorijsko iskustvo na Kosovu i Metohiji govori da je odbrana ugroženih prava uvek vodila u sukobe. Zato je rešenje bez sukoba moguće samo ako su prava nacionalih zajednica izvorno jednaka i garantovana i ako se izvorno ostvaruju u institucijama autonomije.

Zato od vas, kao odgovornih u ime Kontakt grupe, još jednom odlučno zahtevamo da u dobroj volji razmotrite naše predloge. Ne dozvolite da u multikulturnoj, multikonfesionalnoj i multietničkoj Evropi trijumfuje separatizam, terorizam i etničko čišćenje.

Naši predlozi ne ugrožavaju bilo koju nacionalnu zajednicu. Oni brane ravnopravnost, zajednički život u miru, multietničko i multikonfesionalno Kosovo i Metohiju. Založite se i vi za rešenja koja obezbeđuju ravnopravnost i jednakost za sve građane i nacionalne zajednice. Omogućite rešenja po kojima se može organizovati život u miru i obezbediti razvoj Kosova i Metohije“.

Razgovori se neće nastaviti „sem ako se Srbi ne izjasne da prihvataju“

Pošto su članovi predsedništva delegacije kosovskih Albanaca potpisali Predlog sporazuma iz Rambujea, ta delegacija dala je izjavu, u kojoj, između ostalog „ponovo potvrđuje da će po isteku privremenog perioda od tri godine narod Kosova izraziti svoju volju putem referenduma, koji će biti sproveden slobodno i pravedno.

O izraženoj volji naroda biće upoznata međunarodna konferencija, kako bi se utvrdio mehanizam za konačno rešenje pitanja Kosova, u skladu sa privremenim Sporazumom, posebno članom 1. stav 3. glava 8.“

Ova izjava je krunski dokaz o pravim namerama privremenog Sporazuma iz Rambujea. Neposredno pošto je od strane partija albanskog separatističkog pokreta potpisan postojeći sporazum, naša delegacija je dostavila kopredsedavajućim sastanka naš tekst Sporazuma o samoupravi na Kosmetu, u koji su ugrađeni elementi suštinske samouprave, bez glava o sprovođenju.

Posle ovoga usledilo je, istoga dana, 19. marta 1999. godine, saopštenje kopredsedavajućih, u kome se konstatuje da je „kosovska delegacija prihvatila sporazume iz Rambujea u celini“, a da „jugoslovenska delegacija, ne samo da to nije učinila, nego je pokušala da ponovo ospori sporazume iz Rambujea“.

Zbog toga je zaključeno da nema svrhe da se razgovori produžavaju.

Oni se „neće nastaviti osim ako se Srbi ne izjasne da prihvataju Sporazum“.

Povratak u Beograd

Istoga dana, posle konferencije za štampu predsednika Republike Srbije, Milana Milutinovića, delegacija se vratila iz Pariza u Beograd.

U izjavi, koju je predsednik Republike, Milan Milutinović dao po povratku u Beograd, pored ostalog, je rečeno: „Svi koji žele da istinski doprinesu političkom rešenju treba da prestanu sa pretnjama, falsifikatima i podmetanjima i da u nastavku političkog procesa promene pristup i jasno definišu pravila, obezbede direktne razgovore. Samo na takav način može da se dođe do političkog sporazuma“.

Ovaj hronološki pregled početka, toka i završetka sastanka u Rambujeu i Parizu moguće je, budući da predstavlja rečit govor činjenica, rezimirati na sledeći način:

Rezime – ulgavnom smo mi pregovarali sa Hilom

Naša delegacija otišla je u Francusku sa ciljem da se utvrdi suštinska autonomija i odbrani multietnički sastav stanovništva na Kosmetu, sa mandatom koji joj je dodelila Narodna skupština svojim zaključcima.

Njena osnovna ideja bila je ravnopravnost nacionalnih zajednica, koja je ključ i okosnica za rešavanje svih kosmetskih problema.

Sastanak u Rambujeu tekao je haotično i odvijao se krajnje voluntaristički, više u obliku pregovora naše delegacije sa američkim timom, koji je predvodio ambasador Hil sa jedne strane i kao nastojanje tog istog tima da pronađe rešenja kojima bi privoleli separatističku delegaciju kosmetskih Albanaca na potpisivanje sporazuma sa druge strane.

Otuda izostajanje svakih pravila o radu na sastancima, otuda onemogućavanje neposrednih sastanaka dve delegacije.

Čitava svrha sastanka bila je – kako privoleti partije separatističkog i terorističkog pokreta Albanaca na potpis sporazuma, da bi se potom mogao vršiti pritisak na Srbiju, što je izričito i rekao jedan od kopredsedavajućih, francuski ministar Iber Vedrin, da sada „Srbe treba pritisnuti uza zid“.

U nastavku sastanka u Parizu Predlog sporazuma proglašen je za konačni sporazum. Proglašeno je da su sva suštinska pitanja zatvorena i da su mogućna samo tehnička prilagođavanja.

Naš suštinski prigovor da su u sporazumu odvojeni državni suverenitet od teritorijalnog integriteta Srbije i Jugoslavije, da je prvi deo ovog principa poništen, a drugi samo deklarativno potvrđen, odbijen je sa obrazloženjem da se takvim našim stavom „narušavaju ključni elementi“ nepostojećih sporazuma iz Rambujea.

Država za albansku većinu

Na našu tvrdnju da se suštinska samouprava na Kosmetu u privremenom sporazumu ostvaruje kao država za albansku većinu i kao manjinska zaštita ostalih nacionalnih zajednica, odgovoreno je da je to „savremeno shvatanje demokratije i demokratskog poretka“.

Isto tako, na našu primedbu da sporazum sadrži više od polovine teksta koji nije utvrdila Kontakt grupa, nije dat nikakav odgovor.

Stoga je naša delegacija, polazeći od elemenata suštinske samouprave, koje je utvrdila, ugradivši u politički deo sporazuma, koji je usvojen u Kontakt grupi, taj tekst potpisala kao Sporazum o samoupravi na Kosmetu.

Taj tekst je značajan iskorak u odnosu na prištinsku Deklaraciju, ali se rešenja koja on nudi mogu skladno uklopiti u ustavni i pravni sistem zemlje. On predstavlja naš odgovor, posle osnovnih principa koje je Kontakt grupa usvojila 29. januara 1999. godine.

Srbija ima svoj tekst sporazuma

U Parizu su potpisana dva različita teksta sporazuma, od kojih je jedan delimično bio usvojen u Kontakt grupi, ali ne i od strane obe delegacije, dok je drugi utvrdila naša delegacija na osnovu elemenata za suštinsku samoupravu Kosmeta i 10 polaznih principa Kontakt grupe.

Pri tome, tekst koji je potpisala delegacija političkih partija Albanaca nije sporazum, to je falsifikat sporazuma.

U suštini, ni delegacija kosmetskih Albanaca, ni američki pregovarači, nisu hteli pregovore. „Albanci“ su u Francuskoj bili samo fizički prisutni, a u njihovo ime su istupali Amerikanci, koji su pregovore shvatili kao svoj diktat. Tome je išlo na ruku i ponašanje dela Kontakt grupe, koje je bilo navijačko, pristrasno i protivurečno.

Na kraju, Kontakt grupa je došla u apsurdnu situaciju da vrši pritisak na našu delegaciju za usvajanje sporazuma, koji sama prethodno nije bila usvojila. Umesto sporazumevanja, pretnja i sila postali su osnovno sredstvo uterivanja sporazuma.

Naša delegacija imala je konstruktivni prilaz sastancima u Francuskoj i bila je jedinstvena u nastupanjima. Ona je smatrala da je potrebno najpre postaviti kostur suštinske autonomije na Kosmetu, koji se zasniva na principa Kontakt grupe, a potom pravno graditi institucije suštinske autonomije, koje bi bile u skladu sa tim principima.

Ona je pristala da se o jednom unutrašnjem pitanju razgovara uz posredovanje trojke, ali nije mogla odustati od načela i praktičnog ostvarivanja suverenosti i teritorijalnog integriteta svoje zemlje.

Otuda je ona bila protiv stava da suštinska autonomija na Kosmetu postoji ukoliko Srbija tamo ne postoji, kao što je bila i protiv stranih trupa, jer je smatrala da ono što je dogovoreno nema potrebe silom sprovoditi, a ako bude i trebalo, da takvom silom treba da raspolaže država, a ne nekakve strane trupe.

Posebno, naša delegacija je smatrala da nije sporazum ako se potpisnici ne sporazumevaju neposredno i da se sporazumevanje mora odvijati na civilizovanim pravilima, a ne na primitivnoj hajdučiji. Sastanci u Francuskoj bili su negacija sporazumevanja i afirmacija jednostranog diktata. Oni su bili jedna manipulacija činjenicama i zavaravanje svetskog javnog mnjenja.

Političko i vojno rešenje

Uprkos takvim iskustvima naša Delegacija je izrazila spremnost naše zemlje da se politički proces stvarnog sporazumevanja uspostavi i da se pronađe političko rešenje za Kosmet.

Svako političko rešenje bolje je od vojnog rešenja. Rat ne može dovesti do stvarnog rešenja i zato je naša delegacija izrazila spremnost za pronalaženje rešenja isključivo političkim putem, u skladu sa jasno određenom procedurom pronalaženja rešenja na osnovu autentičnih elemenata suštinske samouprave.

Delegacija je takve elemente utvrdila i Narodnoj skupštini, koja joj je poverila mandat, izražava spremnost da predloži operacionalizaciju sporazuma koji je potpisala.

Uostalom, na sastanku delegacije od 5. marta 1999. godine izričito je utvrđeno: „Spremni smo da nastavimo razgovore i u Parizu i u Beogradu i u Prištini, svugde gde može da se nađe političko rešenje. Tome dajemo apsolutni prioritet na svakom mestu i za svakim stolom i na svakom sastanku mi smo za mirno rešenje, za široku autonomiju u okviru Srbije i Jugoslavije, za ravnopravnost svih nacionalnih zajednica, ali isto tako odlučno kažemo da nema mesta, ni razgovora gde možemo dati Kosmet, dozvoliti secesiju ili treću republiku. Kada bismo na to pristali odrekli bismo se sami sebe, izdali bismo naše građane Srbe, Crnogorce, Albance, Muslimane, Turke, Rome, Gorance, Egipćane, sve koji žive na Kosmetu, koji hoće da ostanu tamo da žive u miru i ravnopravnosti“.

Zaključak

Poštovani poslanici, iz svega što sam vam rekao o toku pregovora u Rambujeu i Parizu proizlazi jasan zaključak da smo suočeni sa konkretnim zahtevom da po svaku cenu prihvatimo dolazak stranih trupa na našu teritoriju, kao uslov za sprovođenje političkog sporazuma koji nije postignut ili ćemo u protivnom biti bombardovani.

To je suštinsko pitanje na kojem se prelama celokupan politički proces o rešavanju problema na Kosovu i Metohiji i državna delegacija smatra da Narodna skupština o tome treba da se izjasni. Hvala.