Zašto su Sjedinjene Američke Države sve više zainteresovane za problem korupcije režima Aleksandra Vučića?

Predsednik SAD Džo Bajden potpisao je još u leto 2021. godine uredbu kojom se proširuje opseg vanrednih mera u vezi sa regionom Zapadnog Balkana, kao i kriterijumi za uvođenje američkih sankcija da bi se, kako je saopšteno iz Bele kuće, rešili izazovi kao što su korupcija i drugi potezi kojima se opstruiraju ključne institucije i međunarodni sporazumi.

Kaznenim merama obuhvaćene su osobe koje su odgovorne za „ozbiljno kršenje ljudskih prava i koje su umešane u korupciju u regionu, uključujući proneveru javnih sredstava, otuđenje privatne imovine za ličnu korist ili u političke svrhe i mito“.

Uredba, kako je tada saopšteno iz Bele kuće, takođe omogućava da se sankcionišu akteri koji su umešani u „kršenje ili akcije kojim se opstruiše ili ugrožava primena bilo kog sporazuma o regionalnoj bezbednosti, miru, saradnji ili međusobnom priznanju, okvira ili mehanizma povezanog sa Zapadnim Balkanom“.

Nedugo nakon stavljanja šefa Bezbednosno informativne agencije Aleksandra Vulina na crnu listu SAD, zbog umešanosti u trgovinu drogom i oružjem, do ovdašnje javnosti stigla je vest o najnovijem izveštaju Stejt Departmenta o investicionoj klimi, gde se kao posebno zabrinjavajuće ističe veliki politički uticaj na privredu.

– Ocena o visokoj korupciju na Zapadnom Balkanu ne predstavlja ništa novo, ali ono što se može čitati između redova je da postoji mogućnost da se interesovanje američkih vlasti za problem korupcije povećava. Verujem da je za građane Zapadnog Balkana veoma važno na koji način će američke vlasti dalje postupati u vezi sa ovakvim ocenama, odnosno hoće li biti fokusirane isključivo na pojedince iz sfere politike i biznisa ili će tražiti od zemalja vlada u regionu da u postpunosti primene već postojeće zakone iz oblasti sankcionisanja koruptivnog ponašanja – kaže za Danas Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija.

Čini se da se poslednjih nekoliko godina nešto više govori o korupciji, dodaje on, a ostaje da vidimo hoće li biti i nekih spoljnopolitičkih mera, poput, recimo uslovljavanja nivoa razvojne pomoći večim rezultatima u borbi protiv korupcije.

Prema rečima Dragana Đilasa, predsednika Stranke slobode i pravde, Srbija je po korupciji na evropskom vrhu.

– Kad se na to doda stopa kriminala, nestabilnost i neizvesnost gde ćemo kao država biti u odnosu na Evropu za nekoliko godina, naravno da postanemo zemlja koju ozbiljni investitori izbegavaju. Zato i nema nijedne velike svetske firme koja razmišlja o ulaganju u Srbiju i to će vam reći svi koji se tim poslom ozbiljno bave. Poslednja velika firma koja je razmišljala je bila holandska Kampina koja je htela da kupi Imlek i odustala – kaže Đilas za Danas.

Kako zaključuje, jasno opredeljenje Srbije za članstvo u EU bi značilo i ozbiljnu borbu protiv kriminala i korupcije.

– Toga danas nema i neće ni biti dok se ne promeni vlast – smatra lider SSP.