Zašto traže ista prava kao ZSO na Kosovu

Još jedna politička „vikend platforma“ Albanaca, doneta u subotu, nije imala maksimalan politički kapacitet. Od 114 odbornika Albanaca u tri lokalna parlamenta u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, na zajedničku sednicu u Preševu došlo je njih 74, od kojih je 41 glasao za novi politički dokument. Njih trideset troje bilo je protiv. Ovi podaci govore o nejedinstvu unutar albanskog političkog korpusa na jugu Centralne Srbije, osim u segmentu gde pojedine političke stranke unutar samog biračkog tela žele da se bolje pozicioniraju podrškom jednom dosta površnom političkom projektu.

Činjenica da odbornici Partije za demokratsko delovanje (PDD), najstarije albanske partije na jugu Centralne Srbije, koju predvodi narodni poslanik Riza Haljimi, nisu glasali o ovom dokumentu, dodatno amortizuje pokušaj „povlačenja paralele“ između juga centralne Srbije i severa Kosova. „Ne“ odbornika Haljimijeve PDD pokazuje „ishitrenu površnost“ celog poduhvata, pre svega radikalnih albanskih političara, ocenjuju analitičari na jugu Srbije.

Konceptualni kontinuitet, na koji se poziva predsednik radikalnog Pokreta za demokratski progres (PDP) Jonuz Musliju, a koji se odnosi na takozvani „Končuljski sporazum“, kao i „Političku dekleraciju“ odbornika albanske nacionalnosti iz Preševa, Bujanovca i Medveđe iz 2006, vezan je za tadašnju situaciju posle međuetničkih sukoba na jugu Centralne Srbije. Ta politička dokumenta u ni jednom svom slovu, osim sa albanske strane, nemaju za vlasti u Beogradu „perspektivnu zahtevnost niti bilo kakav obavezujući segment“ koji se sada pominje u dokumentu o formiranju Asocijacije tri albanske opštine na jugu Centralne Srbije. Osim, ako se ne podrazumeva opšti stav o poboljšanju položaja Albanaca u ovom delu juga centralne Srbije.

Konstatacija Jonuza Muslijua da „Evropa ne bi trebalo da ima dvostruke standarde, drugačije za Srbe na Kosovu, kao i oprečne kada su u pitanju Albanci u Preševskoj dolini“, te da „ako Srbija hoće u EU mora da prizna sva prava Albancima“, ima utemeljenosti samo u sporom procesu integracije Albanaca u državne institucije (policija, pravosuđe, obrazovanje), a oslanja se i na dosta lošu socijalno-ekonomsku situaciju u ovom delu Srbije.

„Končuljski sporazum“, koji je potpisan između tadašnje Vlade Srbije, posredno preko Koordinacionog tela za tri opštine sa juga, na čijem je Nebojša Čović čelu bio, bavi se upravo „integracijom Albanaca u državne institucije Srbije“. Ali, ni u jednom svom segmentu ne pominje bilo kakva teritorijalna razgraničenja u vezi sa Preševom, Bujanovcem i Medveđom. Dekleracija albanskih odbornika iz 2006. vezana je za stav o „formiranju teritorije Istočnog Kosova“ u još nedefinisanim odnosima Beograda i Prištine, koji su od tada dobrano napredovali pod pokroviteljstvom Brisela.

Formiranje multietničke policije, konkursi za Albance u pravosuđu, otvaranje visokoškolske ustanove ekonomskog fakulteta u Bujanovcu, projekti Vlade Srbije i Koordinacionog tela, u partnerstvu sa EU, deo su procesa integracije Albanaca u državne institucije i na ovom području. Taj proces je možda, imajući u vidu aktuelnu situaciju, nedovoljno brz, ali sasvim je transparentan i pokazuje spremnost centralne vlasti da se Albancima, Srbima i Romima u ovom delu Srbije pomogne konkretno. U tom kontekstu važna je i nedavna poseta premijera Srbije Aleksandra Vučića, prva u poslednjih pedeset godina ovom delu Srbije, ali i albanskog predsednika vlade Edija Rame. Njihovi stavovi o jugu Centralne Srbije nisu imali disonantne tonove.

Otuda je Asocijacija albanskih opština „projekat“ potrebe za kontinuiranom političkom prisutnošću ovdašnjih političkih lidera makar i u sporadičnim tokovima aktuelnih pregovora Beograda i Prištine u Briselu. Veće domete ne treba očekivati, jer ne postoje nikakvi zakonski okviri da se jedan ovakav dokument nađe na razmatranju pred Vladom Srbije, ali i međunarodnom zajednicom. Ostaće obaveza vlastima u Beogradu da nastave kontinuiran iskren proces povećanja međuetničke tolerancije i poštovanja vladavine prava unutar ovog dela jugoistočne Srbije, kao i poboljšanja ekonomske situacije kako političari sa radikalnim stavovima ne bi mogli da „manipulišu siromašnima“. Ostaje i odgovornost na članovima Nacionalnog saveta Albanaca (NSA) da vezano za ovakav potez razmotre koliko doprinosi unapređenju položaja etničkih Albanaca na ovom području, koje je, imajući u vidu, regionalno okruženje, uvek može da bude izvorište kriznih situacija.

Stanković: ZAO nije ništa

Predsednik Koordinacionog tela za opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa Zoran Stanković izjavio je juče da “ formiranje asocijacije albanskih opština na jugu Srbije – ne znači ništa“, jer te opštine, „kao i do sada, mogu da računaju na prava zagarantovana Ustavom i zakonima Srbije, kao i Međunarodnom konvencijom o nacionalnim manjinama“. Stanković tvrdi da pitanje Albanaca u Preševu, Bujanovcu i Medveđi nije razmatrano u okviru briselskih pregovora Beograda i Prištine. Predstavnici pet albanskih političkih stranaka na jugu Centralne Srbije u subotu su u Preševu, na zajedničkoj sednici opštinskih odbornika, formirali zajednicu ove tri opštine. Oni traže da ZAO dobije ista prava kao ZSO na KiM, pre svega u oblasti policije, zdravstva i sudstva. Najavljeno je formiranje radnih grupa koje će raditi na statutu ZAO, čije su osnivanje podržali Pokret za demokratski progres, Grupa građana koju predvodi Ramzi Ljatifi, Demokratska partija Albanaca i Demokratska unija doline. Na sednici nisu bili odbornici iz Medveđe, a protiv ZAO su PDD Rize Haljimija i Demokratska unija.

Popović: Hitna sednica vlade u Preševu“

– Predsednik Srpske narodne partije Nenad Popović zatražio je juče „brzu i odlučnu reakciju nadležnih organa povodom pokušaja formiranja asocijacija albanskih opština, kao i hitnu sednicu Vlade Srbije u Preševu. Popović smatra da Vlada Srbije treba da pošalje poruku da će svaki pokušaj „separatizma u Srbiji, svim političkim i pravnim sredstvima primerenim demokratskim državama, biti sasečen u korenu“.