Zašto treba da proverite birački spisak i gde tačno glasate?

Čitateljka Danasa Aleksandra Ravas, koja živi u opštini Zvezdara, obratila se našem listu upravo ukazujući na taj probem.

Kako kaže, još nije dobila poziv za glasanje, što ne znači da ga neće dobiti do nedelje, ali nije ni nameravala da proverava gde glasa budući da to čini godinama na istom mestu, ali obavljajući potpuno druge poslove došla je do biračkog spiska i proverila ga.

– Nisam nameravala da proveravam birački spisak jer stanujem na 200 metara od biračkog mesta na kojem glasam od od kad imam pravo, a to je dugačak staž. Međutim, potpuno slučajno sam proveralvala birački spisak i utvrdila da glasam na novom mestu ( građevinska škola u Hajduk Stankovoj 2) koje je udaljeno od moje adrese, prema Gugl mapama, skoro 10 minuta. Ranije mi je do biračkog mesta (MZ Zeleno Brdo) trebalo manje od dva minuta. Trik je u tome što sam slučjano proverila. Da to nisam uradila, otišla bih u nedelju na staro mesto i vratili bi me odatle – objašnjava ona.

Kako dodaje, cela ulica, u kojoj kako procenjuje nema 50 birača, je pomerena, a u zgradama okolo gde ih ima više, građani glasaju kao i ranije.

Odnosno njeno staro biračko mesto nije ukinuto već je deo građana premešten da glasa na drugo mesto. Njoj nije jasan pricip po kom su to radili.

Na pitanje da li je pitala nekog od nadležnih ili nekog ko bi joj objasnio zašto je to urađeno, odgovara da se obratila Crti pisanim putem.

– Odgovorili su mi da su biračka mesta sa više od 1.800 glasača morala, prema preporukama ODIHR, da budu podeljena na manja. S obzirom na to da je to biračko mesto na kojem sam glasala do sada na poslednjim izborima imalo više od 2.000 birača, razumem zašto je to urađeno ali ne razumem princip – kaže Ravas.

Njoj nije jasno ni zašto se o promenama biračkih mesta u medijima više ne priča.

– Ako sam to i čula, čula sam jednom pre mesec dana i nikad više. To je bilo rečeno kroz preporuke ODIHR, ali ne na način da sam to kao građanin razumela da treba da proverim birački spisak. Mislim da to važi za većinu ostalih ljudi – ukazuje ona.

Ravas navodi da je pitala Crtu i kome može da se žali, jer misli da to nije urađeno kao treba.

– Ako želite da ljudi nešto rade, u ovom slučaju da glasaju, to treba da im olakšate. Kako ste meni olakšali ako ste me premestili sa biračkog mesta koje mi je bilo na dva minuta na biračko mesto koje je udaljeno deset minuta – pita se ona.

Ona je pitala može li da uloži prigovor na ono što je urađeno i dobila je odgovor da nema prava prigovora.

– Citiram odgovor:”Svako biračko mesto koje je imalo preko 1.800 birača je podeljeno radi sprečavanja dužeg zadržavanja i stvaranja gužve na biračkom mestu kako bi se ubrzao proces glasanja. Pravo prigovora nije predviđeno”. Odgovorila sam i na to, ali nisam dobila odgovor. Odgovorila sam da prema mom mišljenju proces treba da bude transparentan, a nije bio jer samo vidim rezultat da sam na drugom biračkom mestu, da treba da bude demokratski što znači da mogu da podnesem prigovor jer ko radi taj i greši, a očiglendo ne može i da bude optimalan, odnosno, da ako želite da ljudi nešto urade, u ovom slučaju da glasaju, onda morate to da im olakšate a ne da im otežate – kaže Ravas.

Kako zaključuje, dve su pouke iz njenog “slučaja”. Prva je da proverite svoje biračko mesto da se ne bi iznenadili u nedelju, jer pitanje je koliko će ljudi koji budu stajali u redovima i pravili gužvu, kad budu vraćeni produžiti na novo biračko mesto. I druga je da neko zvanično treba da objasni princip podele i da se ona ispravi za sledeće izbore.

Pavle Dimitrijević iz Crte za Danas objašnjava da će se na beogradskim izborima 2. glasati na 1.265 biračkih mesta, odnosno na 85 mesta više nego u decembru 2023.

Kako dodaje, treba imati u vidu da su ovo treći izbori na teritoriji Beograda u nešto više od dve godine i treći put se sprovode velike promene u odnosu na biračka mesta, ali bez javnosti dostupnih kriterijuma.

On precizira da je Gradska izborna komisija na četvrtoj sednici, održanoj 13. aprila, usvojila Odluku o određivanju biračkih mesta na teritoriji grada Beograda za glasanje na izborima za odbornike Skupštine grada Beograda. I kaže da se u saopštenju GIK-a navodi da se prilikom sačinjavanja predloga odluke vodilo računa o preporukama iz Konačnog izveštaja posmatračke misije ODIHR o parlamentarnim izborima održanim 17. decembra 2023. da se postojeća biračka mesta sa više od 1.800 birača podele.

– Broj novih biračkih mesta (85) je značajno manji od broja biračkih mesta koja su do sada imala više od 1.800 birača (267), što znači da biračka mesta nisu jednostavno deljena na dva nova, već je došlo do nejasnog mešanja teritorija u formiranju novih biračkih mesta. Samo četiri opštine u Beogradu (Barajevo, Mladenovac, Sopot i Vračar) nemaju nijedno mesto na kojem glasa više od 1.800 birača, te su ostale pošteđene izmene biračkih mesta. Najveći broj novih biračkim mesta formiran je u opštinama Palilula (19), Voždovac (16), Grocka (12) i Zemun (12) – objašnjava Dimitrijević koji je i član Radne grupe za poboljšanje izbornog procesa.

Skreće pažnju i na to da treba imati u vidu da su ovo treći izbori na teritoriji Beograda u nešto više od dve godine i treći put se sprovode velike promene u odnosu na biračka mesta.

– Dok je u pripremi za izbore u decembru 2023. opštini Zemun bilo najvećih promena, u pripremi za izbore u aprilu 2022. najviše se izmenila struktura biračkih mesta u opštini Palilula. Važno je istaći da je tom prilikom spojeno čak 28 biračkih mesta, što je ovogodišnjim novinama poništeno. Takve promene je neophodno izvoditi veoma oprezno budući da spajanje, razdvajanje ili prelivanje područja biračkih mesta može izazvati nedoumice kod birača, naročito onih koji godinama ili decenijama, glasaju na istom mestu. Važno je posvetiti pažnju komunikaciji s biračima – zaključuje Dimitrijević.