Zašto u Srbiji raste evroskepticizam?

Pravno neobavezujuća rezolucija Evropskog parlamenta Srbiji, između ostalog, preporučuje obavezu usklađivanja sa sankcijama Unije prema Rusiji. Stav iznet u izveštaju Odbora za spoljne poslove nije novost, a više puta čuo se i odgovor Srbije na taj zahtev.

„Neki nama nisu ni otvorili to Poglavlje 31 zato što su govorili da smo nespremni za to, a danas od nas traže da imamo 100 odsto usaglašenosti sa tom politikom za koju nam nisu ni otvorili čak ni poglavlje“, kaže Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Mi, dodaje on, poštujemo međunarodno javno pravo na koje se ceo svet toliko poziva.

„Teritorijalni integritet je postao dve reči ili sintagma najomiljenija upravo kod zapadnih predstavnika. Ja samo ponavljam ono što oni govore – sva žestina kojom se zalažu za teritorijalni integritet Ukrajine, ja se čak i ne sa tolikom žestinom, mnogo tišim glasom, ali sa jednakom odlučnošću, zalažem za teritorijalni integritet Srbije. I ništa više od toga, ali ništa manje od toga“, kaže Vučić.

Kako piše RTS, više od do sada poznatog stava Evrope o rešenju kosmetskog problema izneto je u predstavljenom izveštaju. Navodi se da konačni sporazum između Beograda i Prištine treba da bude zasnovan na međusobnom priznanju.

„Mi smo to čuli od nemačkog kancelara Šolca. I dalje u zvaničnom pregovaračkom okviru stoji puna normalizacija odnosa Beograda i Prištine ili Kosova i Srbije, kako neki od njih kažu dakle, ali nigde se ne govori o međusobnom priznanju. Naše je da pokušavamo da razgovaramo o stvarima koje su normalne“, kaže Vučić.

Razgovor o evropskoj budućnosti Srbije, ali i ostalih zemalja Zapadnog Balkana vodiće se krajem juna na konferenciji, kojom se završava šestomesečno francusko predsedavanje Uniji.

„Što se nas tiče mi smo potpuno spremni za otvaranje klastera 3 – Konkurentnost i inkluzivni rast, međutim, jasno je bilo da nećemo otvoriti klaster u junu upravo zbog neusklađivanja sa režimom restriktivnih mera. Nisam baš optimista ni što se tiče drugih, ali ima vremena do kraja godine“, kaže Jadranka Joksimović, ministarka za evropske integracije.

Čeka nas, dodaje ona, mnogo izazova – energetska, prehrambena i svaka druga kriza koju moramo zajedno da rešavamo i zato je važno da Srbija čvrsto bude na evropskom putu“.

U evropski put veruje sve manje građana Srbije  

U evropski put veruje sve manje građana Srbije. Podrška pridruživanju, kažu zvaničnici, i dalje pada. Kao glavne uzroke vide sve češće pritiske iz Brisela i sve sporiji i duži put ka njemu.

Da bi zatišje trebalo da se prekine prethodnih dana sve glasnije govore evropski zvaničnici – iz Podgorice poruku da Zapadni Balkan treba da bude prioritet šalje predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel. Dan ranije u Beogradu slični stav izneo je šef austrijske diplomatije.

„Tu ima dve stvari. Jedno je da ovaj region ipak bude u fokusu u budućnosti kada je reč o perspektivi ulaska u EU. I drugo, ide se u susret nečemu što bih rekao da je francuski predlog. Dakle, vezano za političku organizaciju ili kako je Makron nazvao tu inicijativu, da ipak krug zemalja da dođe u poziciju da podigne nivo saradnje sa Unijom u situaciji kada politika proširenja još nije na agendi EU“, kaže Zoran Milivojević, diplomata.

Na put ka punopravnom članstvu Srbija je krenula 2012. kada je zvanično dobila status kandidata. I tada se prognoziralo da je pred našom zemljom dug put usaglašavanja sa zakonodavstvom Evropske unije. Ni deceniju kasnije ne vidi se jasno gde je i kada njegov kraj.