Zatvaranje granica (ni)je okidač za nove sukobe

P { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; widows: 2; orphans: 2; }P.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }P.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }P.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

– Činjenica je da je za uspešno savlađivanje i upravljanje obilnim migrantskim tokovima, sa kojima se suočavaju države Zapadnog Balkana, potrebna dobra saradnja susednih zemalja. To se jasno pokazalo prošle godine u više navrata. Naravno, ta saradnja je otežana ukoliko između država postoje nerešeni problemi, ili sveže uspomene na krvave sukobe, kao što je to slučaj na Balkanu. Međutim, uprkos nekoliko propusta, države Zapadnog Balkana su se relativno dobro suočile sa migracijskim pritiscima, komentariše za Danas Tanja Fajon.

Naša sagovornica poručuje da bi zatvaranje granica između zapadnobalkanskih država, „kao domino efekat zatvaranja nemačke i austrijske granice“, svakako unelo pometnju i „verovatno bi povećalo napetost u odnosima između država“. „U svakom slučaju, zatvaranje granice nije i ne sme da bude pokušaj za rešavanje izbegličke i migrantske krize. Šengen je osnova evropskog povezivanja, simbol EU, i očuvanje Šengena bi trebalo da bude u interesu svih EU zemalja! Iskreno se nadam da do zatvaranja granica neće doći, kao i da je u interesu svih zapadnobalkanskih država da se zaboravi tragična, ne tako davna prošlost i da se što bržim korakom ide prema EU“, zaključuje Fajon.

Ivica Dačić je na jučerašnjem neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u Jugoistočnoj Evropi održanom u Sofiji poručio da „bez obzira na svo razumevanje i empatiju koje imamo prema migrantima, mi ne možemo dozvoliti da se Srbija pretvori u svojevrsni sabirni centar za migrante“. On je ukazao da većina migranata, koji na teritoriju Srbije ulaze iz Bugarske i Grčke, preko Makedonije, iskazuje nameru da zatraži azil, pa je jasno da je Srbija samo jedna od zemalja na njihovom putu ka Zapadnoj Evropi.

– Srbija, u odnosu na zemlje članice Evropske unije, ne trpi ništa manji pritisak, posebno u odnosu na resurse i sredstva kojima raspolažemo, koja su svakako daleko manja od onih koja su na raspolaganju državama članicama Unije. Samo tokom 2015. godine na teritoriju Srbije ušlo je više od 600.000 ljudi, među kojima je najveći broj državljana Sirije i Avganistana. U pojedinim periodima dnevni broj ulazaka dostizao je i 9.000. Tokom januara u Srbiju je ušlo skoro 60.000 migranata. Smatramo da smo se dosadašnjim postupanjem pokazali kao kredibilan partner EU, posebno imajući u vidu da smo pokazali spremnost da preuzmemo deo odgovornosti i prihvatimo privremeni smeštaj jednog broja migranata iako nismo država članica EU, ukazao je ministar spoljnih poslova Srbije.

Prema Dačićevim rečima, ukoliko bi došlo do lančane reakcije „drastičnog smanjenja propusne moći ili zatvaranja granice Nemačke, Austrije, pa dalje redom, to bi za Srbiju i čitav region bila posebno opasna situacija“.

– Time bi se zaustavio protok migranata i uzrokovalo njihovo masovnije i duže zadržavanje na teritoriji Srbije, što bi za nas predstavljalo izuzetno opterećenje, istakao je šef srpske diplomatije.

Očekivanja Beograda

Dačić je poručio da Srbija nije u mogućnosti da primi nazad migrante koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU, „jer za to nemamo niti kapaciteta niti sredstava niti smo prva zemlja ulaska“. „Očekujem da ćemo na ovu temu razgovarati i krajem ove nedelje na neformalnom sastanku ministara inostranih poslova EU i zemalja kandidata za članstvo“, istakao je on.