Šta za Srbe južno od Ibra znači zatvaranje srpskih institucija?

Tri nedelje nakon zatvaranja preostalih srpskih institucija na severu KiM, kosovski ministar lokalne samouprave Eljbert Krasnići najavio je i zatvaranje, kako kaže, “paralelnih institucija” u opštini Gračanica.

„Posle Prizrena, Dragaša, Kline, Istoka, na red je došla Mitrovica. Sve će biti zatvoreno. Nijedna paralelna opština neće moći da postoji na Kosovu“, rekao je ministar Krasnići u intervjuu za Frontal T7.

Kosovski ministar je rekao da ne zna kada će do zatvaranja institucija doći, ali je naglasio da “na Kosovu nema mesta za srpske institucije”.

S obzirom da su objekti u kojima su srpske institucije na severu radile zatvoreni, radi omogućavanja usluga koje te institucije pružaju Srbima u četiri severne opštine, Vlada Srbije je najavila da će ih otvoriti na drugim lokacijama na Kosovu.

Ipak, ukoliko dođe do zatvaranja i u drugim opštinama, postavlja se pitanje kako će to uticati na život Srba.

Direktor Radia KiM, Isak Vorgučić kaže za Danas da je, nakon ulaska kosovske policije u zgrade srpskih opština na severu, bilo očekivano da će se isto dogoditi i u opštinama južno od Ibra.

“Međutim, to je potpuno pogrešan potez kosovskih vlasti jer time nanose veliku štetu normalnom funkcionisanju Srba i svih ostalih koji koriste usluge ovih institucija, među kojima su i Albanci”, tvrdi Vorgučić.

Kako pojašnjava naš sagovornik, srpske opštine južno od Ibra ne obavljaju nikakvu paralelnu funkciju, već pružaju građanima usluge koje im ne pružaju kosovske institucije.

Jedna od tih usluga je i izdavanje pasoša Koordinacione uprave koji su od skoro konačno bezvizni. Da bi podneli zahtev za takav pasoš građani moraju da pribave dokumente u opštinama prebivališta, što bi u slučaju zatvaranja ovih institucija bilo nemoguće.

“Neko bi rekao, pa neka uzmu kosovske pasoše, i oni su bezvizni, ali se pri tom prenebregava da prema kosovskom Ustavu svi građani imaju pravo na dvojno državljanstvo. To koriste mnogi Albanci sa juga Srbije, ali i Albanci koji žive i rade u inostranstvu”, ističe Vorgučić.

Pored izmeštanja institucija na druge lokacije, Vlada Srbije donela je niz mera koje za cilj imaju olakšavanje života Srbima na Kosovu. Ipak kako i sam predsednik Vučić kaže, svi zahtevi Srbije podrazumevaju jednostavno vraćanje na ono što je potpisano u sporazumima između Beograda i Prištine.

Stoga se postavlja pitanje da li će i na koji način Beograd moći da odgovori na najavljeni potez Prištine.

“Vlasti u Srbiji su se kroz potpisane sporazume obavezale da, na neki način, sarađuju u zatvaranju ovih institucija, međutim ti sporazumi predviđaju i da Kosovo osnuje Zajednicu srpskih opština, sa koju se smatra da bi zapravo preuzela i nastavila pružanje ovih usluga građanima”, kaže Vorgučić.

Naš sagovornik međutim ističe da, iako deluje da bilo kakav uticaj Beograda na Kosovo prestaje kod Merdara i Jarinja, postoje kanali kojima Beograd može da utiče da se stvari ne odvijaju na način ovakav način. U to najpre spadaju međunarodni partneri Srbije.

“Pri tome ipak treba imati u vidu da je trenutna kosovska vlast daleko najradikalnija od svojih prethodnika, koji su pomenute sporazume sklapali”, podseća Vorgučić.

Govoreći o mogućnosti da se ovaj problem izmesti na nivo dijaloga Beograd i Prištine kojim posreduje Evropska unija (EU) Vorgučić tvrdi da je teško verovati u dijalog u našem regionu, “naročito između strana koje su imale međusobne oružane konflikte”.

“Od kada smo prestali da se međusobno masovno ubijamo, međunarodna zajednica je svoju ulogu od aktivnog učesnika i posrednika promenila maltene u posmatračku i komentatorsku”, kaže Vorgučić.

On ističe da su se Ohridskim sporazumom obe strane obavezale da će dinamika njihovog pojedinačnog napredovanja ka evro-integracijama zavisti isključivo od ispunjavanja svojih obaveza, ali dodate da time uticaj EU prestaje.

“Ambasadori zemalja Kvinte jesu u puno navrata izražavali zabrinutost zbog jednostranih akcija kosovske Vlade, nažalost, bez puno rezultata”, podseća sagovornik Danasa.

Ipak, Vorgučić naglašava da je neophodno napomenuti da sve akcije Prištine, iza kojih stoji Aljbin Kurti, “ne predstavljaju gašenje srpskih isntitucija na Kosovu, već samo preuzimanje objekata u kojima su ove funkcionisale”.

“Država Srbija će zaposlene u ovim institucijama morati da nastavi da isplaćuje sve dok je Kosovo, po Ustavu, sastavni deo Srbije, a one će usluge morati da nastave da pružaju građanima, makar i izvan Kosova”, zaključuje Vorgučić.