„Pre političkog potrebno bezbednosno rešenje“: Kako odogovoriti na zatvaranje srpskih institucija na KiM?

U petak u večernjim časovima pripadnici specijalne jedinice kosovske policije su sproveli akciju zatvaranja privremenih organa, odnosno srpskih institucija u Kosovskoj Mitrovici, Leposaviću, Zubinom Potoku i Zvečanu.

Pored zgrada u kojima su se nalazile opštine, kosovska policija je ušla i u KBC Kosovska Mitrovica, u zgradu u kojoj se nalaze prostorije Fonda PIO, prostorije Kancelarije za KiM, zatim u zgradu Kosovsko-mitrovačkog okruga i Centra za socijani rad.

Kako je rekao zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani, ova akcija je izvršena u četiri opštine jer su u njima smeštene paralelne institucije, ipak naglasio je da u te institucije ne spadaju zdravstvo i školstvo.

Iako je u poslednjih godinu dana bilo nekoliko ovakvih jednostranih poteza Prištine, zatvaranje srpskih institucija izazvalo je do sada najviše reakcija od međunarodne zajednice.

Vlast u Srbiji je odmah osudila odluku kosovskih vlasti, i u više saopštenja i izjava, pored osuda, poslata je i poruka da Srbija mora da nastavi borbu za svoj narod političkim sredstvima, te da ne naseda na provokacije koje bi mogle da izazovu sukob.

Predsednik Vučić je, obraćajući se iz Praga, rekao da je dobro što je Kurti ovog puta kritikovan i od strane Sad i EU jer sada „svet počinje da razume ko stvarno pravi probleme“.

On je najavio da će srpski narod na Kosovu dobijati redovno svoja primanja, a Beograd će pokušati da čuva mir i opstanak srpskog naroda.

Partija Srpska lista je već u petak najavila građanski otpor zbog poteza Prištine, a u međuvremenu se sastala i sa predstavnicima Unmika i Kfora.

Sa inostranih adresa osude su došle od strane Kvinte, EU i SAD i snaga Kfor-a. U svim saopštenjima naglasak je stavljen na činjenicu da je Vlada Kosova donela ovakvu odluku bez koordinacije sa međunarodnim partnerima, te da se time „dovodi u opasnost krhku bezbednosnu situaciju na terenu”.

Takođe, istaknuta je i važnost rešavanja svih pitanja koja se tiču bezbednosti građana na severu Kosova kroz dijalog čiji je posrednik EU.

Ipak, pored saopštenja, nije bilo većih mera bilo Beograda, bilo međunarodne zajednice, osim odluke Kfora da poveća broj svojih pripadnika na mostu na Ibru gde su formirana dva kordona i dovezena oklopna vozila, koja su danas uklonjena sa mosta.

Nakon niza jednostranih odluka Prištine koje otežavaju i svakodnevni život, ali i upotrebu administrativnih usluga Srba sa Kosova postavlja se pitanje kako će se cela situacija razrešiti za građane koji su ovim merama pogođeni.

Sigurno će biti dodatnih akcija kosovskih vlasti

Milica Andrić Rakić iz nevladine organizacija Nova društvena inicijativa kaže za Danas da je teško reći koliko će ovaj potez Prištine uticati i na koje tačno usluge koje koriste građani sa severa Kosova sve dok se ne vidi kakvo će rešenje biti ponuđeno za te usluge.

„Ako se većina njih preseli u Rašku, biće to dodatno komplikovanje života građana koji već sada za dosta toga moraju da putuju u Srbiju“, kaže Andrić Rakić.

Ona podseća i da ovo nije prvo zatvaranje srpskih opština, već da se slična situacija odigrala i maja prošle godine, nakon čega su kancelarije samo premeštene na drugu lokaciju.

„Dakle ostaje da se vidi da li će deo usluga biti ipak ponovo uspostavljen“, napominje naša sagovornica.

Govoreći o tome da li treba očekivati nove poteze Prištine koji će dodatno otežati situaciju na severu, Andrić Rakić ističe da je „potpuno evidentno da diplomatski kapaciteti zemalja EU, kao i SAD nisu dovoljni da se ova kriza suzbije“, te da će sigurno biti daljih akcija kosovskih vlasti.

„Treba očekivati dalje poteze tako da dok ne bude bezbednosnog rešenja na čelu s Kforom, neće biti ni uslova za političko rešenje ove krize“, tvrdi Andrić Rakić.

Na pitanje da li međunarodna zajednica ili zvanični Beograd mogu nešto preduzeti sada, sagovornica Danasa kaže da postoji mnogo toga, ali da se za sada čini da se „politička volja obe strane svodi na saopštenja i čekanja da se vidi kako će geo-strateške okolnosti izgledati do kraja ove godine“.

Beograd pokušava da se ne bavi situacijom na Kosovu

Miloš Pavlović iz Centra za evropske politike s druge strane smatra da je upad u srpske institucije „kap koja je prelila čašu“ u odnosu Srba sa Kosova sa Vladom u Prištini.

„Zbog toga su Srbi, i između ostalog Srpska lista, najavili da da planiraju radikalizaciju odnosa kroz neku vrstu građanske neposlušnosti i na taj način se suprotstaviti Aljbinu Kurtiju i njegovoj vladi“.

Pavković smatra da je bitno uzeti u obzir da se ulaskom u građansku neposlužnost upada u „spiralu tenzija sa neizvesnim posledicama“ i dodaje da je u tom slučaju odgovornost potpuno na Kurtiju jer je ovo samo jedna u nizu jednostranih mera koje je preduzeo nakon zabrane dinara, zatvaranja srpskih banaka i pošte, hapšenja Srba i eksproprijacije njihove imovine.

Ipak, govoreći o tome hoće li doći do nekih dalekosežnih posledica, Pavković ističe da to zavisi od toga kako se prema najavljenom protestu Srba sa Kosova budu ophodili zvanični Beograd i međunarodna zajednica.

„Videli smo da štura saopštenja međunarodne zajednice nisu dovela do toga da se Kurti dovede u red i odustane od ovih unilateralnih poteza tako da ne očekujem ni da će poslednji niz saopštenja promeniti stanje sa njihovim ponašanjem“, pojašnjava Pavković.

S druge strane, dodaje on, i zvanični Beograd deluje prilično pasivno, i pokušava da se uopšte ne bavi tom temom jer očigledno ima vezane ruke i ne može puno toga da učini, sem da poziva Srbe na Kosovu na smirenost.

„Kako će se završiti, za sad ne znamo, ali ono što znamo je da se kola lome preko srpskih građana koji žive na Kosovu i da je njihovia ljudskia prava i njihov normalni život ne postoje, te da se iz dana u dan situacija menja na gore, i da se dolazi do trenutka kada oni više neće moći da tolerišu institucionalno nasilje režima u Prištini kao i da će se ili na neki način suprotstaviti ili početi masovno da napuštaju pokrajinu i da se sele u centralnu Srbiju“, zaključuje Pavković.