„Izbori bili vašar bezakonja, a ne praznik demokratije“: Šta piše u završnom izveštaju Crte?

Dodao je da je u ovom izbornom ciklusu deo institucija učestvovao u kreiranju ovakve atmosfere i kršenju zakona u korist stranaka na vlasti.

Nedeljkov je naveo da među svim državnim institucijama najveću odgovornost snose tužilački organi za „cementiranje kulture nekažnjivosti“.

Kako je rekao, ovaj izborni ciklus nije prvi u kom su zapažene izborne neregularnosti.

„Kada u Crti govorimo o izborima kažemo da bi trebalo da budu praznik demokratije, sada to zvuči kao fraza, ali izbori su bili svojevrstan vašar bezakonja“, istakao je Nedeljkov.

Nedeljkov je naglasio da je pokretanje krivičnih i disciplinskih postupaka protiv nalogodavaca i izvršilaca kriminalnog rušenja integriteta izbora ključni preduslov za svaki dalji razgovor o izbornom procesu.

Rekao je da ne treba u senci da ostanu ni veliki problemi koji su iz godine u godini metastazirali, poput pritiska na birače, a pogotovo na one koji se nalaze u teškoj poziciji zbog čega i predstavljaju „lak plen“.

Nedeljkov je rekao da CRTA ovim izveštajem nadležne institucije poziva na odgovornost i da je neophodno pokretanje postupaka protiv kršenja integriteta i da izborno bezakonje neće biti tolerisano.

Naglasio je da su zloupotreba javnih resursa i funkcija u ovom izbornom ciklusu normalizovani, kao i da problem biračkog spiska mora biti rešen.

U svom izlaganju, takođe je istakao izrazitu medijsku neravnopravnost u korist vladajuće stranke i oštro osudio rad javnih servisa za vreme izborne kampanje.

„Preduslov svih izbora je da se zna ko ima pravo da glasa i gde, tako da je uspostavljanje tačnog biračkog spiska važan preduslov za poštene izbore, a da bi se poverenje u birački spisak moglo povećati, jedan od ključnih preduslova je da se značajno unaprede profesionalni standardi u radu javnih medijskih servisa – RTS i RTV, i to ne u pojedinim emisijama, već u celom programu“, naveo je Nedeljkov.

Zamenica programskog direktora Tamara Branković rekla je da je u ovoj oceni izbornog ciklusa ključne okolnosti pod kojim su raspisani ocenivši da su raspisani na brzinu, pre uspostavljanja konsenzusa.

Kako je navela, sam početak kampanje obeležila je prednost vladajuće stranke uspostavljena kroz zloupotrebu i kontrolu medija i intitucija, kao i kroz talas jednokratne novčane pomoći podeljene građanima tokom kampanje.

Branković je istakla da pitanje falsifikovanja potpisa i problem biračkog spiska nije novina i da je razlog za ponavljanje ovakvih krivičnih dela što nadležne institucije nisu reagovale ni po pitanju ranijih slučajeva. Kako je navela, falsifikacija se u ovom kontekstu koristila kao instrument za formiranje lažne slike prluralizma radi ostvarivanja većine u izbornim komisijama, istakavši slučaj Gradske izborne komisije u Beogradu.

Prema njenim rečima, tokom izborne kampanje došlo je do „brisanja granica između države i partije, kao i partije, istitucije predsednika i države“. Istakla je da je za vreme ove predizborne kampanje zabeleženo 800 pojavljivanja najviših javnih funkcionera, a da samo 11 odsto lokalnih samouprava nije bilo posećeno.

– Uloga predsednika države je bila veoma izražena, u toj meri da podaci istraživanja pokazuju da je 60 odsto građana smatralo da je predsednik kandidat na izborima, a čak četvrtina građana verovala je da su u toku predsednički izbori- rekla je ona.

Na dan izbora Crtini postmatrači su prijavili ozbiljne neregularnosti na 13 odsto biračkih mesta na parlamentarnim i na 21 odsto birališta na beogradskim izborima.

Branković je navela da je u ovom izbornom procesu došlo do normalizacije kršenja bazične procedure izbornog procesa i da je ovaj vid neregularnosti zabeležen na čak trćini birališta.

Istakla je da je u Beogradu na svakom četvrtom biračkom mestu zabeležen problem u biračkom spisku i da je na biračkim mestima u glavnom gradu zabeleženo mnogo više slučajeva unapred popunjenih biračkih listića što je indikator cirkularnog glasanja.

Šef pravnog tima Crte Pavle Dimitrijević rekao je da je Crta podnela rekordan broj prijava policiji zbog slučajeva kupovine glasova i cirkularnog glasanja poznatijeg kao „bugarski voz“, a da je na sam dan izbora Crta podnela čak sedam prijava.

Po pitanju zastrašivanja i napada na posmatrače, Dimitrijević je rekao da je po jednom pitanju pokrenut predistraćni postupak, ali da postoje jasne indicije da policija nije preduzela sve mere.

Crta je podnela 85 prijava za različite nepravilnosti Agenciji za sprečavanje korupcije, Regluatornom telu za elektronske medije (REM) i Nadzornom odboru za izbornu kampanju. Ovaj broj prijava duplo je veći u odnosu na prošle izbore.