Foto: BETAPHOTO/BRANISLAV BOŽIĆ/EVSaradnja SPS i naprednjaka pred svake, pa i predstojeće decembarske izbore, po nepisanom pravilu, ulazi u fazu turbulencije i preispitivanja vernosti Ivice Dačiča predsedniku svih građana. Pitanje koje naprednjaci postavljaju, poučeni ranijim iskustvom, je uvek isto i glasi – da li će im socijalisti okrenuti leđa i formirati koaliciju sa opozicijom.
Kao i ranijih godina, tako i sada pred raspisivanje parlamentarnih izbora socijalisti se pravdaju da neće u koalicju sa „kvaziopozcijom“, ali da na izbore idu samostalno, u tradiicionalnoj koaliciji za Jedinstvenom Srbijom i Zelenima. Posle izbora, kako najavljuju, nastaviće saradnju sa Srpskom naprednom strankom.
„Situacija je identična, kao i na prošlim predsedničkim izborima. I tada je bilo raznoraznih glasina, ali kada su stigli rezultati sa terena videlo se da je Socijalistička partija Srbije shodno dogovoru izglasala Aleksandra Vučića za predsednika“, objašnjava za Danas Novica Tončev, potpredsednik SPS, ne želeći da ulazi u istoriju nepoverenja između SPS i naprednjaka, ali ni u činjenicu da nakon svakih izbora trče jedni drugima u zagrljaj.
Ako je zagrljaj poslednjih jedanaest godina ipak tako postojan, kako tvrde u SPS, postavlja se pitanje zbog čega naprednjaci toliko malo veruju poštenju koalicionih partnera. Možda, zbog sećanja na 2008. godinu kada je lider socijalista u poslednjem trenutku okrenuo leđa tada udarnoj pesnici Srpske radikalne stranke. I možda zato svaki put kad govori o odnosima sa socijalistima i Ivicom Dačićem, Aleksandar Vučić, lider Srpske napredne stranke, podseća na „Dačićevu prevaru“ i napominje da su on i njegove stranačke kolege „oprezne“ kad je reč o saradnji sa SPS.
Sagovornici Danasa, ipak smatraju da suštinu tih navodnih višegodišnjih trzavica zapravo treba tražiti u Vučićevoj strategiji.
„Vučić gradi svoju ličnu i partijsku strategiju komunikacije sa biračima, na dva noseća stuba. Jedan je večno predstavljanje sebe kao žrtve. Drugi je plasiranje ideje da se SNS i njegov (ne)formalni lider bore „sami protiv svih“. Prva i druga konstrukcija su povezane: navodno su Vučić i njegova partija žrtve zato što uprkos svim unutrašnjim i spoljnjim „silama mraka“ na prvo mesto stavljaju interese nacije, te zbog njih postaju „meta““, objašnjava za Danas politički analitičar Dragomir Anđelković.
Dodaje i da je čitava priča ,naravno, besmislena. Radi se, kako kaže, o stranačkoj oligarhiji koja misli samo o sebi i radi toga svestrano eksploatiše zemlju i prouzrokuje probleme za većinu njenih građana.
„Ali, uz opsežni propagandni aparat kojim raspolaže, Vučić uspeva da obmane veliki deo naroda da je suprotno. Što se SPS-a tiče, cela opisana priča definiše i njegovu predizbornu poziciju. Ako je Vučić jedini „borac“ za nacionalne interese i ekonomski progres, onda je logično da se Dačić sa svojom ekipom predstavi kao poluneprijatelj. Ne ide se dalje od toga, jer SPS na ovaj, ili onaj način treba Vučiću, ali se vođstvu te partije redovno lepi etiketa potencijalnih izdajnika“, napominje sagovornik Danasa.
Ocenjuje da je Dačić plašljiv političar koji se uzdržava da adekvatno odgovori na napade. Na taj način mu se uvek otme deo glasača koji se kolebaju između SPS-a i SNS-a. Uz to, ističe Anđelković, uplašeni šef socijalista, usiljeno mora da se dokazuje te da radi sve što Vučić poželi, odnosno da se uzdrži od povlačenja niza poteze od kojih bi tokom izborne trke profitirao, a kojima bi rizikovao da naljuti Vučića.
Anđelković kaže da napadima na njega SNS mu vezuje ruke. Takav pristup je više puta već dao rezultat i SNS sigurno ne namerava da ga menja. Pogotovo što njegovi birači, ubačeni u mašinu za opšte zaluđivanje, dugo ne pamte brojne crne poruke kojima su bili bombardovani. One imaju kratkoročni efekat, kako kaže, ali ne toliki da bi se posle izbora upitali kako to Vučić ponovo pravi vladu sa onim koga je već više puta optuživao za izdaju.
„U normalnom sistemu svako bira posle izbora koalicione partnere, ali to ne važi u našem nezvaničnom monarhističkom poretku. Tu vrh režima nameće totalitarnu logiku: ko ne veliča velikog vođu, taj je nacionalni izdajnik. Dačić, nažalost, pristaje da pognute glave učestvuje u takvoj igri nadajući se da će posle valjanja po blatu, ipak, dobiti neku udobnu fotelju, što ne znači da prvom prilikom kada bi mu se ukazala prilika da to učini bez opasnosti za sebe, ne bi krenuo svim silama protiv Vučića „, napominje politički analitičar.
I politikolog Mladen Mrdalj smatra da su takozvani sukobi na relaciji SNS-SPS deo Vučićeve konstrukcije.
„Vučić voli da pravi konstrukcije na osnovu njemu poznatih činjenica. Ako zna da se nešto neće desiti, kao nekadašnji pokušaj vlasti u Prištini da uđu u Unesko, on će vikati kako je teška borba pred nama, ali će ponavljati da se neće predati, da bi pobeda bila što veća. Ako najavljuje da sumnja u SPS, možda preti Dačiću, a možda potpaljuje svoje pristalice na jaču kampanju, a možda i oboje. Takve stvari realno mogu znati samo insajderi“, napominje Mrdalj.
Bojan Vranić, profesor Fakultata političkih nauka primećuje i da je važno to što SNS deli jedan deo glasača sa SPS, i da su zato tvrdnje o izdaji deo strategije da se ti glasači pridobiju.
„Pored toga, SNS time podseća svoje tradicionalne glasače da ih je SPS jednom zaista “izdao”, odnosno 2008.godine, kada su pravili vladu sa DS. Takvo disciplinovanje i pozivanje na pragreh SPS-a ima i ulogu da SPS smanji apetite pri sklapanju buduće vlade. Konačno, SNS je svestan da postoji deo socijalista koji misli da je SPS izgubio identitet poslednjih 10 godina, pa je to ujedno i upozorenje Ivici Dačiću da drži red u svojoj stranci“, zaključuje profesor Vranić.
Iako saradnja SNS i SPS, traje već punih jedanaest godina, s vremena na vreme predsednik Srbije i donedavno i SNS, Aleksandar Vučić primećuje kako ga koalicioni partneri iz SPS ne podržavaju dovoljno.
Odnosi na relaciji Dačić-Vučić, odnosno SNS i SPS prolazili su različite faze, prepune turbulencija. Odmah nakon opštih izbora 2012. godine, tadašnji nosilac liste SPS i predsednički kandidat Ivica Dačić u izbornoj noći saopštio je rečenicu koja se pamti i prepričava do današnjih dana.
“Možda se u Srbiji još ne zna ko će biti predsednik, ali se sigurno zna ko će biti premijer. Govorili su da će stvoriti dvopartijski sistem; Kako može sa 24 odsto da se stvori dvopartijski sistem? Nešto im fali u toj računici, ili su zaljubljeni. Moraju da shvate da smo se podigli iz pepela i da ćemo na sledećim izborima osvojiti više od 20 odsto“, izjavio je Dačić na konferenciji za novinare u izbornom štabu SPS 2012. godine.
Kako je Dačić tada rekao, tako je na kraju I bilo. On je postao premijer, dok je predsednik postao Tomislav Nikolić. Iako je lider socijalista imao manju podršku od naprednjaka, zbog svog koalicionog potencijala dobio je mesto premijera.
Tako je uspešno sprovedena tranzicija vlasti SPS, budući da su od 2008-2012. godine bili u vlasti sa koalicijom okupljenom oko Demokratske stranke. Upravo iz fotelje u Nemanjinoj 11, Dačić iako na vodećoj poziciji moći u državi, dobio je nezahvalan zadatak da potpiše Briselski sporazum, iako je ključni čovek za potpisivanje sporazuma Beograda i Prištine bio tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić.
A onda kad su naprednjaci ojačali, pred vanredne izbore 2014. godine s vremena na vreme stizale su poruke da socijalisti i nisu neophodni za vlast koju bi činili naprednjaci, ali su ipak zajedno izašli na izbore i formirali Vladu.
Da su postojale određene trzavice unutar tadašnje vlasti potvrđuje i izjava nekadašnjeg ministra i visokog funkcionera SNS Nebojše Stefanovića koji je izjavio da ako SPS nastavi da daje izjave kakve daje, pošteno je da ode u opoziciju.
„Ne možete imati ministre, a raditi protiv programa premijera. Uostalom, SPS može da se ponaša kako god želi, ali je pošteno da to onda radi u opoziciji“, rekao je Stefanović 2016. godine.
Reči nije štedela nije bivša ministarka Zorana Mihajlović koja je iste te godine izjavila da SPS Ivica Dačić „asocira na patuljastvo drvo bonsai“, te da se njegova partija ponaša licemerno.
Iako su nastavili saradnju i nakon 2020. godine kada su održani izbori koje je najveći deo opozicije bojkotovao, „otrovne strelice“ dve strane nastavile su da se šalju budući da se deo naprednjaka pitao da li im treba uopšte saradnja sa SPS.
Kada je polovinom jula potpredsednik SPS-a Novica Tončev, na sednici SO Surdulica, poručio da će „sa pet do šest hiljada ljudi blokirati auto-put Beograd-Skoplje”, Dačić je morao da smiruje tenzije. Osudio je izjavu Tončeva, napominjući da je ona suprotna politici SPS.
“ Milion puta sam mu rekao da probleme s lokalnog ne prenosi na republički nivo, jer to nema veze s Vučićem i SNS u celini. Zato sam i pozeleneo od besa kad sam čuo šta je rekao“, izjavio je Dačić 2020. godine.
Istorija sukoba produbljena je 2022. godine nakon izborne kampanje. Dačiću je najviše zamereno ponašanje tokom kampanje i ponavljanje da Srbija ne bi smela da uvede sankcije Rusiji i da je svako ko to uradi protivnik naše zemlje. Zbog izbornog uspeha SPS od 10 odsto, Vučić je u izbornoj noći rekao, pored ostalog, da postoje „oni koji su profitirali na ukrajinskoj krizi“, kao i da „SNS neće formirati vlast sa onima koji su na neodgovoran način zloupotrebili navijačko raspoloženje građana“.
Vlada je, ipak, formirana sve sa socijalistima, ali su o njihovoj pravovernosti naprednjaci nastavili da raspredaju i u ovoj godini. Tako je Darko Glišić, predsednik IO SNS u februaru ove godine poručio koalicionim partnerima :“Ako se rukovodite narodnom izrekom da umiljato jagnje dve ovce sisa, niti ste vi jagnje, a još manje smo mi ovca – dosta je bilo vašeg sedenja na dve stolice“.
Ispostavilo se da je ta pretnja gađanje iz praćke, ali nastavak tog čudnog odnosa tek sledi, u novoj izbornoj i postizbornoj kampanji. Videće se i ko je ovca,a ko jagnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
