Božidar Đelić, koji je ostavku na funkciju potpredsednika Vlade Srbije podneo u petak, 9. decembra, još nije odlučio čime će se baviti po odlasku iz Nemanjine 11, ali će svakako ostati aktivan u svojoj Demokratskoj stranci, saznaje Danas.
Đelićeva ostavka bi trebalo da je stigla u republički parlament, a poslanici će je konstatovati u toku naredne skupštinske sednice.
Retko koji državni funkcioner, a još ređe članovi vlade, u Srbiji su spremni da samostalno odluče i podnesu ostavku, a da ih na to nije „pritislo“ javno mnjenje. U skorijoj prošlosti, osim Đelića, potpuno samostalno je visoku funkciju napustio još jedan vicepremijer zadužen za evropske integracije, tadašnji lider G17 plus Miroljub Labus, koji je 2006. podneo ostavku zbog toga što je Evropska komisija prekinula pregovore sa Srbijom o pridruživanju jer nije uhapšen haški begunac Ratko Mladić. Dakle, problemi države na putu ka članstvu u EU motivisali su i Đelića i Labusa da se odreknu državnog položaja.
Slaviša Orlović, profesor FPN, navodi za Danas da obe ove ostavke predstavljaju lični i moralni čin, koji se naročito očekuje od političara koji se bave evropskim integracijama. Prema njegovi rečima, i Labus i Đelić su ličnim primerima demonstrirali privrženost evropskim vrednostima. Orlović, međutim, ocenjuje da ih nešto i razlikuje – Đelić je održao datu reč, a niko ga nije „terao“ sa funkcije, dok su kod Labusa, osim ličnog čina, postojali i unutarstranački pritisci i borba za vođstvo u G17 plus, gde ga je ubrzo istisnuo Mlađan Dinkić.
Dejan Vuk Stanković, politički analitičar, navodi da su i Labus i Đelić kao zvanično obrazloženje za ostavku naveli neuspeh u evropskim integracijama, s tim što Labus nije pripadao stranci koja je tada imala premijera, kao što je to sada Đelić, kao i da obe ostavke nisu proizvele momentalni pad vlade, ali su izbori usledili nedugo zatim.
– Pa, i povodi za ostavku su drugačiji. U slučaju Labusa to je nedostatak saradnje s Hagom, dok je kod Đelića izostanak odluke o dodeli statusa kandidata Srbiji. Može se reći da je Đelićev razlog politički dublji. Negativna odluka Evropskog saveta je poraz koncepta politike evropskih integracija, koji je Đelić promovisao, dok Labus jednostavno nije želeo da učestvuje u Koštuničinom sprovođenju (ne)saradnje s Haškim tribunalom – objašnjava Stanković.
On upozorava da je da sadašnja situacija u Srbiji, kada je reč o putu ka EU, bezizlaznije od one 2006. godine.
– Tada se još i mogao očekivati snažniji proboj Srbije na planu integracija, moglo se još verovati da će DS približiti Srbiju Uniji. Od tada je mnogo vremena prošlo, EU je drugačija i suočava se sa sopstvenom krizom, u Srbiji su nacionalističke ideje osnažile, i ono s čim relevantne stranke, izuzev LDP, nude u politici prema EU je teško razumljivo Briselu – zaključuje Stanković.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
