Najnovije nasilje na severu Kosova može da zaustavi Srbiju u procesu dobijanja statusa kandidata za članstvo u EU. Samim tim, ova situacija omogućava Uniji da izvrši dodatni pritisak na vlasti u Beogradu da naprave ustupke na Kosovu – ističe u razgovoru za Danas Spiros Ekonomides, predavač međunarodnih odnosa i evropske politike na Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka.
Kako ističe, bilo bi potrebno da Srbija razmisli o promeni svoje strategije u vezi s Kosovom. Priznavanje nezavisnosti svakako ne treba da bude na dnevnom redu, ali dobro osmišljen predlog za pojačanu autonomiju srpskih zajednica na Kosovu mogao bi naići na odobravanje Brisela i evropskih prestonica.
Kako komentarišete najnovije nasilje na severu Kosova i u kolikoj je meri dijalog Beograda i Prištine u krizi?
– Nije slučajnost to što se najnovije nasilje na administrativnim prelazima desilo u trenutku kada je trebalo da se održi nova runda dijaloga Beograda i Prištine. Sve ovo je dovelo do toga da pregovori budu veoma teški i da postave Beograd u nezgodnu situaciju u odnosu na EU i SAD. Sastanci srpskog pregovarača Borislava Stefanovića s Robertom Kuperom i Filipom Rikerom, predstavnicima Brisela i Vašingtona, osim što su sigurno bili veoma neprijatni, neće ni pomoći Beogradu. Što se tiče dijaloga, taj proces može biti u ozbiljnoj opasnosti ukoliko ima (unutar EU) ozbiljnih sumnji u evropsku budućnost Srbije. U dijalogu, napredak treba da načine obe strane, on mora da se nastavi i da bude sadržajan. Srbija mora da bude sigurna da novonastalu situaciju koristi najbolje što može, i da pri tom nema prevelike zahteve.
Da li kriza na severu KiM može da ugrozi evropsku integraciju Srbije?
– Da, situacija na Kosovu može da zaustavi proces dobijanja statusa kandidata. Istovremeno, smatram da najnovije nasilje znači da će EU moći da izvrši dodatni pritisak na vlasti u Beogradu da naprave ustupke na Kosovu, ukoliko žele uspeh kandidature za članstvo do kraja godine. Sigurno je da su evrointegracije Srbije neraskidivo povezane s krizom na Kosovu. Sjedinjene Države svakako nisu prijatelj Beograda kada je reč o kosovskom pitanju, jer jako podržavaju nezavisnost Prištine, a čini se da se i Rusija udaljava od srpske pozicije u briselskom dijalogu i traženju rešenja za Kosovo. Za Srbiju je zbog toga najbolje da se „drži Evropske unije“ i pritisne institucije u Briselu za dalje evrointegracije. Ali, da bi u tome bila uspešna, Srbija mora dobro da razmisli o promeni strategije za rešenje kosovskog pitanja. Priznavanje nezavisnosti nije i ne treba da bude na dnevnom redu. Ali, odmeren i osmišljen predlog, zasnovan na ideji pojačane autonomije za srpske zajednice na Kosovu, najverovatnije bi naišao na odobravanje u Briselu i drugim evropskim prestonicama, u pravcu da je to bolja opcija od podele Kosova. Zaista, ponuda Beograda za autonomiju za sever Kosova, zasnovanoj na sveobuhvatnom i ostvarivom planu, mogla bi da bude pametna strategija za evrointegracije Srbije.
Prema vašem mišljenju, da li Srbija ipak može da dobije status kandidata i datum početka pregovora za članstvo u EU do kraja ove godine?
– Srbija će, i pored svega pomenutog, najverovatnije ipak dobiti status kandidata do kraja 2011, ali sumnjam da bi mogla da dobije i datum početka pregovora. Pametna strategija za kosovsko pitanje mogla bi da ubrza taj proces.
Šta mislite o navodima o „zamoru od proširenja“ unutar EU?
– Takozvani zamor od proširenju je nastao poslednjih godina, a pojačao se zbog krize u evrozoni. Međutim, primer Hrvatske i jasna opredeljenost koju je EU pokazala prema zemljama Zapadnog Balkana, ukazuju na to da je proširenje i dalje na dnevnom redu. Verujem da će, na kraju, Srbija biti jedna od zemalja regiona koja će ranije postati članica Evropske unije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
