Zbog odbijanja „Mini Šengena“ Vašingtonski sporazum pod znakom pitanja

Kurti se založio za formiranje SEFTA sporazuma, čime bi se poništio CEFTA sporazum u kojem Kosovo nema jednak status u odnosu na druge potpisnice ovog regionalnog dogovora.

Sagovornici Danasa podsećaju da je Kurtijev prethodnik Abdulah Hoti prošle godine u Vašingtonu pristao da Kosovo postane deo Mini Šengena. Neprihvatanjem te inicijative, kako navode, pod znakom pitanja bio bi stavljen i Vašingtonski sporazum, koji je već počeo jednim delom da se primenjuje.

„Reakcija Kurtija pokazuje da je član pet Vašingtonskog sporazuma o Mini Šengenu bio neobavezna politička deklaracija koja je Vučiću trebala da posluži kao svojevrsna dimna zavesa koja prikriva pravi predmet tog sporazuma. Naime, u članu 15 Vašingtonskog sporazuma se navodi da Srbija neće sprečavati ulazak takozvanog Kosova u međunarodne organizacije. I to je pravi predmet Vašingtonskog sporazuma. Glasanje Srbije za članstvo Albanije u Savetu bezbednosti UN to pokazuje, jer će Tirana uraditi sve što može da Priština uđe u UN i UNESKO“, smatra Dejan Mirović, profesor međunarodnog javnog prava na Pravnom fakultetu u Kosovskoj Mitrovici.

I Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam, ocenjuje da bez obzira što je Vašingtonski sporazum potpisao Abdulah Hoti, njega bi morao da primenjuje i njegov naslednik Kurti.

Popov navodi da aktuelni kosovski premijer ne želi da pravi ustupak Srbiji i pre svega zbog kosovske javnosti zastupa tvrdi stav da sa Srbijom nema ni o čemu drugom da razgovara, osim o međusobnom priznanju.

„To je za njega početak i kraj cele priče. A sve što je mimo toga on smatra da je na štetu Kosova. To nije kraj, jer će i Kurti i Vučić u narednom periodu biti pod velikim pritiskom međunarodne javnosti“, navodi Popov.

Da su kosovske vlasti zainteresovane za regionalnu saradnju samo ako je Kosovo uključeno kao ravnopravna država, smatra i Suzana Grubješić, predsednica Centra za spoljnu politiku.

„To nije moguće, jer Srbija i Bosna i Hercegovina ne priznaju kosovsku nezavisnost. Otuda i Kurtijev predlog da se formira SEFTA. U Vašingtonu je septembra prošle godine Kosovo pristalo da postane deo mini Šengena i da kroz sporazum o ekonomskoj normalizaciji odnosa sa Beogradom sprovede sporazum o auto-putevima, železničkim vezama i avio linijama. S obzirom na to da Bajdenova administracija već ispunjava deo sporazuma iz Vašingtona, a koji se odnosi na upravljanje jezerom Gazivode (izrađena je studija izvodljivosti), za očekivati je da i druge tačke sporazuma, uključujući i kosovsko učešće u Mini Šengenu, budu i dalje obavezujuće. Inicijativa Mini Šengen je u potpunosti u skladu s Berlinskim procesom, a četiri slobode iz Mini Šengena ugrađene su u zajedničko regionalno tržište i u potpunosti u skladu s pravnim tekovinama EU. Uspeh regionalne saradnje i regionalnih inicijativa i dalje zavisi od rešavanja bilateralnih sporova i zato je važan nastavak dijaloga između Beograda i Prištine, uz snažnu podršku EU i SAD“, ocenjuje Grubješić.

Inicijativa o Mini Šengenu pokrenuta je još 2019. godine i uprkos pozivu da se ovom projektu priključe i Crna Gora, BiH i Kosovo, potvrde da će do toga doći do sada nije bilo. Umesto toga, kosovski premijer predlaže stvaranje novog okvira za regionalnu i ekonomsku saradnju pod nazivom SEFTA, koji odgovara potrebama svih zemalja Zapadnog Balkana i njihovim ciljevima za integraciju u Evropsku uniju.

„Vizija premijera izražena je kroz sporazum o SEFTA. To znači regionalnu saradnju koja se zasniva na jednakosti i reciprocitetu, koja ima mehanizme za sprovođenje i koju vodi Evropska unija, ima direktne sporazume sa Evropskom unijom i zasniva se na evropskom ekonomskom modelu“, objasnila je za kosvske medije portparolka Vlade Rozafa Keljmendi, potvrđujući da će Kurti svoju ideju predstaviti na sledećem samitu lidera Zapadnog Balkana koji će biti održan petog jula u okviru Berlinskog procesa.

Osim Kurtija, kako je najavljeno, svoju ideju o regionalnoj saradnji, na istom samitu predstaviće i Zoran Zaev, premijer Makedonije, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije i albanski premijer Edi Rama.

Trojica zvaničnika takođe su izrazila želju da četiri evropske slobode – kretanje ljudi, robe, usluga i kapitala, počnu da se primenjuju što pre širom regiona.

U tom kontekstu pružiće punu podršku regionalnom zajedničkom tržištu na Samitu Berlinskog procesa, petog jula, a već krajem jula mogla bi da usledi i promena imena „Mini Šengen“.

Javnost je, inače, prvi put upoznata sa Kurtijevom idejom – Sporazum o slobodnoj trgovini Jugoistočne Evrope – SEFTA, kao zamenu za trenutnu Ceftu, na nedavno održanom samitu lidera Zapadnog Balkana u Tirani.

Iako na prvi pogled deluje da je razlika samo u jednom slovu, ključna je u tome da je Kosovo za razliku od CEFTA-e predstavljeno kao potpuno ravnopravna strana bez ranijie odrednice u CEFTA-i UNMIK/Kosovo i gde se ne prejudicira status, a koji se koristio u dosadašnjim evropskim dokumentima za Kosovo.

SEFTA bi uključivala zemlje Zapadnog Balkana kao ravnopravne članice sa jednakim pravima, na osnovu posebnog odnosa sa EU, sličnog sporazumu o Evropskom ekonomskom prostoru.

Dušan Janjić, politički analitičar, smatra da Mini Šengen i SEFTA nisu protivurečne inicijative, kako to izgleda na prvi pogled, te da su to različiti aspekti jedne iste stvari. On napominje da SEFTA podrazumeva samo širi koncept.

„To je nešto što je već urađeno između Zajednice čelika i uglja i evropske zajednice kada je ona nastala. To bi značilo ubrzavanje zajedničkog ulaska u evropsko tržište, bez da ste članica EU. Takav koncept svojevremeno je razrađivala i Privredna komora Srbije, a pri toj izradi bio je konsultovan i Alkesandar Vučić“, ističe Janjić.