Zbog straha od zaraze i besparice građani uzdržani od putovanja

Zbog nedostatka novca 17 odsto građana neće moći da priušti nikakvo putovanje ove godine.

Ako planiraju bilo kakvo putovanje, svi punoletni građani na prvom mestu stavljaju odmor u Srbiji.

Samo 12 odsto od ukupnog broja ispitanih planira da putuje negde u inostranstvo.

Građani Srbije veoma su uzdržani po pitanju godišnjih odmora i putovanja u inostranstvo ove sezone usled globalne pandemije virusa COVID-19, pored konstantno značajnog broja onih koji ne mogu da putuju usled besparice, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Demostat.

Najveći broj ispitanih građana naveo je da ne planira nigde da putuje zbog epidemiološke situacije (23 odsto), nešto je manji udeo onih koji svoje godišnje odmore planiraju u Srbiji (20 odsto) dok je značajan deo građana još uvek neodlučan po ovom pitanju.

Zbog nedostatka novca 17 odsto građana neće moći da priušti nikakvo putovanje ove godine a samo 12 odsto od ukupnog broja ispitanih planira da putuje negde u inostranstvo.

Sociolozi koji su za Demostat analizirali ove podatke ističu da je važno razumeti da građani nisu samo uplašeni od zaraze već postoje raličite prepreke za putovanje – kao što su zatvorene granice, mogućnost zatvaranja u karantin pri dolasku u stranu zemlju i brojni drugi razlozi.

Istraživački centar Demostat sproveo je online anketu sa 3200 ispitanika u periodu od 1. do 10. jula pitajući građane o njihovim planovima za predstojeću sezonu godišnjih odmora. Rezultati dobijenih odgovora pokazuju varijacije u zavisnosti od starosne i polne strukture kao i dela Srbije u kome ispitanici žive.

Kada je u pitanju polna struktura, primetno je da najveći procenat muškaraca govori da će ići na odmor negde u Srbiji dok su žene još opreznije pa se većina njih izjašnjava da uopšte neće putovati zbog epidemiološke situacije.

Među muškarcima, najveći broj ispitanih, njih 21 odsto, kaže da će ići na odmor u Srbiju, dok je 20 odsto još uvek neopredeljeno. Po udelu ih prate i oni koji su rekli da neće nigde ići zbog pandemije virusa COVID-19 – ovako se izjasnilo 17 odsto, dok 16 odsto njih kaže i da neće nigde putovati ove godine zbog nedostatka novca.

Među ispitanim ženama najviše je onih koje planiraju da se sasvim uzdrže od putovanja ove godine, pa njih 27 odsto kaže da nigde neće putovati zbog epidemiološke situacije, 20 odsto će ići u Srbiju a 18 odsto zbog finansija neće putovati ove godine.

Analizom po starosnoj strukturi svi punoletni građani na prvom mestu stavljaju odmor u Srbiji dok se kao razlog neodlaska na odmor najpre navodi pandemija pa tek onda nedostatak novca. Ipak, u starosnoj grupi od 18 do 29 godina najveći je procenat onih koji navode da neće nigde putovati zbog virusa, čak 29 odsto, a najmanji broj ovakvih odgovora je među građanima starosti od 40 do 49 godina, gde procenat iznosi 22 odsto.

Ekonomski efekti korone tek će se odraziti na učestalost putovanja

Finansijska situacija nije najveća prepreka za putovanje, kao što bi se moglo očekivati, sudeći prema odgovorima koje je Demostat sakupio kroz ovo istraživanje. Nedostatak novca je ipak značajna treća stavka koja se navodi kao razlog za neodlazak na letovanje, po udelu u odgovorima sa 17 odsto.

Pandemija je izgleda najviše uticala na mlade, barem kada je odlazak u inostranstvo u pitanju, te starosna grupa od 19 do 29 godina u najvećem procentu (25 odsto) navodi da neće nigde putovati zbog pandemije, na drugom mestu je nedostatak sredstava kao razlog (21 odsto) a tek na trećem mestu su oni koji kažu da će putovati po Srbiji (17 odsto).

Sociološkinja Milica Vesković sa Instituta za sociološka istraživanja objašnjava da je procenat građana kojima nedostatak novca ne dozvoljava da putuju u uobičajenim okvirima i da nije značajno skočio u odnosu na prethodne godine što nam govori da će se ekonomska kriza tek osetiti.

– Na osnovu ovih podataka možemo zaključiti da je ekonomska kriza zbog kovida nešto što nas tek očekuje. To najviše zavisi od toga šta će Evropska Unija, pre svega Nemačka, odlučiti o merama pomoći i korišćenju fondova za našu zemlju kao i kakav će biti priliv stranih investicija, da li će one drastično pasti. Pravi ekonomski efekat kovida ćemo, rekla bih, osetiti tek krajem ove i početkom 2021. godine, ukazuje ona.

Vesković Anđelković ističe da je potpuno razumljivo što se veliki broj građana uzdržava od putovanja zbog pandemije.

– Sa druge psihološke strane to je potpuno opravdano. Realna situacija kod nas, a i u svetu, jeste da broj obolelih raste i da se građani plaše da idu bilo gde. To treba raščlaniti na one koji se plaše same bolesti i da se ne zaraze i one koji se plaše da će završiti u nekom karantinu ili u nekoj od bolnica u stranoj državi i još sa velikim troškovima za lečenje jer putna osiguranja to ne pokrivaju, podseća ona.

Sociološkinja naglašava da bi bilo jako važno da se u ispita i koliki je broj građana koji su uplatili letovanje a zatim ga otkazali zbog epidemije i da bi zapravo to bio najbolji pokazatelj toga koliko je korona virus uticao na odluke o putovanjima.

Analizirajući razlike u odgovorima po polnoj i starosnoj strukturi, Vesković Anđelković kaže da je očekivano što su žene uzdržanije od putovanja jer među njima ima majki koje brinu za decu i donose odluke misleću na celu porodicu. Što se mladih tiče, vesković ističe da je nedostatak novca presudan faktor za njihove odluke o putovanjima i sada kao i inače, više nego strah od zaražavanja.

Sumnja u zvanične podatke o broju zaraženih doprinela strahu

Zoran Pavlović, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu, navodi da su ovi podaci sasvim očekivani a da treba imati u vidu da je na povećan strah kod građana dosta uticala sumnja u zvanične podatke o broju zaraženih koje država Srbija objavljuje.

– Sva diskusija koja se u javnosti s pravom vodi oko podataka i generalne situacije oko pandemije Covid 19 kod građana i građanki Srbije verovatno kao glavnu posledicu proizvodi osećaj nesigurnosti i neizvesnosti. Sve glasnije sumnje u adekvatnost zvanične statistike zapravo najčešće impliciraju da je situacija (mnogo) gora nego što jeste i/ili da se situacija otela kontroli, što kod ljudi izaziva široki spekat negativnih afektivnih rekacija, poput straha, anksioznosti, pesimizma… A kada su stvari obavijene velom sumnje i neizvesne (kao što zaista i jesu) razumna reakcija ljudi je da postanu obazriviji i da ne rizikuju previše u trenutnim okolnostima, što u ovom slučaju znači da ove godine „preskoče“ letovanje.

On dodaje i da reći „neću ići na letovanje zbog pandemije“ može da znači nekoliko stvari, ne samo strah od toga da će se osoba zaraziti na putovanju, već i zbog različitih objektivnih okolnosti.

– To može značiti – ne idem jer se plašim zaraze; ne idem jer sam ja ili neko meni blizak bio pozitivan na Covid 19 (sve je više takvih) pa sada imam razne životne komplikacije zbog toga; ne idem jer je usled pandemije situacija sa izlaskom i ulaskom u zemlju postala veoma komplikovana ili tamo gde sam planirao i ne mogu uopšte da odem jer su granice zatvorene (za one koji su planirali letovanje u, recimo, Crnog Gori ili Grčkoj), navodi profesor Pavlović.

Njegov dodatni utisak pri sagledavanju ovih podataka jeste i da su problemi koji se tiču odlaska na letovanje multiplikovani za neke segmente populacije.

– Oni najmlađi i oni najstariji su grupe ispitanika među kojima je broj onih koji na letovanje ne ide zato što nema novca gotovo veoma sličan (kod najstarijih identičan) onima koji navode da je razlog za to Covid 19. Hoću reći da je za dobar deo građana Srbije korona virus manje bitan razlog od onih hroničnijih nedaća ekonomske prirode. Podatak da na nivou celog ispitanog uzorka, približno petina (17 odsto) građana i građanki kaže da na letovanje neće ići jer za to nema novca je sam po sebi porazn i korona nam nije potrebna da bismo to razumeli (mada je te probleme korona svakako dodatno uvećala), ističe sociolog.

Podaci, prema oceni profesora Pavlovića ukazuju da će, makar u dogledno vreme, situacija oko Covid 19 i „korone“ postaju naša nova realnost, „u tom smislu što o čemu god razmišljali i planirali neizostavni element života jeste koronavirus“.

Stanovništvo Južne i Istočne Srbije najviše pogođeno nedostatkom novca

Region Istočne i Južne Srbije prednjači po broju ispitanika koji tvrde da neće putovati na odmor zbog pandemije – čak 29 odsto njih ovako je odgovorilo. Kada govorimo o teritorijalnim razlikama u stavovima ispitanika, ovaj region ubedljivo prednjači po broju onih koji pokazuju negativan stav prema odlasku u inostranstvo iz svih ponuđenih razloga.

Ipak, Đokica Jovanović, sociolog iz Niša, podseća da je važno razumeti mentalitet i navike ovih ljudi da bi se sagledali i analizirali njihovi odgovori uz napomenu da je validnost svake ankete u velikoj meri upitna.

– Ljudi sve manje iskreno odgovaraju na takva pitanja, a čak i često sami imaju protivrečne stavove i istraživačima je teško da izvuku validne zaključke iz njihovih odgovora. Ovde bih rekao da je nedostatk novca ipak na prvom mestu razloga za odustajanje od putovanja, samo što mnogi to ne žele da kažu i priznaju. Oni često razmišljaju – zašto da neko tamo zna da ja nemam novca za putovanje, čak i kada su ankete anonimne, ističe on.

Jovanović naglašava i da među građanima Niša i Južne Srbije već vide i osećaju ekonomske posledice krize izazvane pandemijom.

– Stariji ljudi su i inače slabo pokretni, oni ne putuju, ako i imaju odmor provode ga negde na selu, baveći se baštovanstvom. Trend putovanja postoji kod mlađih, ali ovde su svi nezaposleni, sada posebno ostaju bez poslova i već se oseća ekonomski udarac korone. U ponašanju ljudi ja ne vidim da je strah značajno prisutan kod njih, evo mlađi se i dalje okupljaju, tako da ne bih to naveo kao glavni razlog za njihov neodlazak na odmor.

Važnije poznavasti mentalitet područja, kulturu razlog uglavnom nedostatk novca stariji ljudi i inače su slabo pokretni oni ne putuju, oni provode nešto odmora u svojim selima, bave se poljoprivredom baštovnastvom, trend za putovanja je kod mlađih ali ovde je sve nezaposleno, već se osećaja ekonomski udarac korone, po ponašanju ljudi ne vidim neki strah, mladi se i dalje okupljaju zato ne bih ovo naveo kao glavni razlog što ne putuju, ističe Jovanović.

On ističe i drugu tendenciju važnu za razumevanje podataka dobijenih ovakvim istraživanjem – da ljudi često odgovaraju onako kako smatraju da će i većina.

– To je tendencija slaganja sa opštim stavom. Ljudi su skloni da prihvataju ono što misle da je javno uvraženo mišljenje. To znači ako su nešto čuli da se priča na televiziji, pročitali u novinama, oni će to ponavljati i biti „mirni“ jer su u skladu sa nečim što im izgleda kao duh vremena, ukazao je sociolog.