Zdravko Ponoš o odgovoru ministarke pravde: Nivo referenta u komunalnom preduzeću, po sistemu „ne može, a ti se žali“

Ona tvrdi da su uslovi usmereni na delegitimizaciju već sprovedenog izbornog procesa, i da za takve zahteve i uslove ne postoji uporište u pozitivnom zakonodavstvu Srbije, te da je cilj zahteva i uslova isključivo destabilizacija državnih organa i pokušaj da se kroz selektivno tumačenje pravnih normi baci senka na izborni proces i da se isti delegitimizuje.

Ponoš pita kako može da se destabilizuje ono što je potpuno rasklimano.

– Nažalost, to je stanje naših institucija. Neka ministraka proba da se pridrži za neku od tih institucija ako sme – kaže on.

Dodaje da nije primetio da je ministraka tokom obavljanja svog mandata uradila ili izjavila nešto što je zavredilo javnu pažnju.

– Zablistala je sada, na kraj mandata, u produžecima utakmice takoreći. Ako je suditi po ovome što je izjavila, ministraka Popović personifikuje slepu poslušnost struke politici do nivoa da je to izrugivanje i struci i zdravim razumu. Pravna argumentacija je na nivou referenta u komunalnom preduzeću koji obrazlaže negativno rešenje kojim se radniku odbija zahtev za ostvarenje nekog prava iz radnog odnosa. Po sistemu – „ne može, a ti se žali“ – kaže on.

I ukazuje na to da je ovo samo još jedan slučaj gde se pravne norme kreativno interpretiraju kako bi se opravdalo njihovo brutalno kršenje od strane vlasti.

– Za to ne treba višak znanja nego manjak profesionalnog integriteta. Za takav odnos treba da se snose posledice. Ne manje od onih koje treba da snose oni koje ministraka brani – iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministrastva za državnu Upravu, Javnog servisa…, kaže Ponoš.

A Biljana Đorđević, poslanica Zeleno-levog fronta, za Danas kaže da ministarka Popović radi ono što SNS tradicionalno radi – optužuje druge za ono što oni sami rade.

– Kad izgovaraju neistine i manipulišu javnošću najubedljiviji su upravo kad koriste ovu taktiku jer dobro znaju da opišu sopstvene postupke koje onda samo pripišu drugima. Dakle, ako neko selektivno tumači pravne norme, to je ova vlast, ako neko selektivno tumači vladavinu prava, to je ova vlast, ako neko delegitimiše izborni proces, to je ova vlast, i to upravo zloupotrebom izbornog procesa, institucija i posledično urušavanjem ustavnog poretka. Najzad, to što nešto možda ne postoji sada u pozitivnom zakonodavstvu ne znači da ne treba da postoji ili da o tome ne treba da postoji zahtev o kojem se razgovara. Da je tako, to bi značilo da ukidamo politiku kao način popravljanja našeg društva i da već živimo u najsavršenijoj i najpravednijoj od svih država – objašnjava Đorđević.

Prema njenim rečima, ministarka ne odgovara na tvrdnje iz izveštaja domaćih i međunarodnih posmatrača već obmanjuje javnost da se niko ni na šta nije žalio koristeći pravna sredstva što apsolutno nije tačno.

Đorđević: Ministarka mora da kaže “hajde da vidimo šta će odgovoriti USS”

– Zanimljivo je da ne spominje da su podneti i zahtevi Ustavnom sudu Srbije za poništavanjem izbora, kao da je to nebitna stvar, a u stvari je podnošenje tih zahteva dokaz onemogućavanja opozicije da efektivno zaštiti prava građana za slobodne i poštene izbore koristeći prethodno dostupna pravna sredstva. Ako Maja Popović zamišlja da se predstavi kao ministarka u tehničkom mandatu zemlje za koju želi da kaže da je ustavna demokratija, morala bi da kaže nešto poput “hajde da vidimo šta će odgovoriti Ustavni sud”. Ili da objasni zašto se godinama nisu ispunile preporuke ODIHR-a u vezi sa sređivanjem biračkog spiska – ukazuje Đorđević.

Kako dodaje, kada ministarka komentariše zahtev za istovremenim održavanjem izbora zbog raspuštanja neke skupštine, ćuti o tome da je raspuštanje 65 skupština lokalnih samouprava došlo po direktivi predsednika, a ne nekih objektivnih razloga za raspuštanjem skupština.

– Najzad, to što smo do sada imali loše zakone u vezi sa omogućavanjem da nosilac liste ne bude kandidat na izborima, nije izgovor da zauvek ostanemo sa lošim zakonima. Obrazloženje da je to način da građani znaju za šta se ta lista zalaže – prema ličnosti koja te politike predstavlja – samo govori o tome koliko smo autoritarno društvo jer pretpostavlja da ne postoji medijski pluralizam i uslovi da se građani upoznaju sa politikama lista koje se kandiduju već da je zato neophodno da se ističu jedna te ista lica jer će građani znati samo za njih – tačnije, samo za Njega, jer je On na svim televizijama gotovo 24 časa dnevno – navodi Đorđević.

Ministarka Popović je svaki zahtev Proglasa prokomentarisala i tekst je objavljen na sajtu ministarstva.

Kada je reč o zahtevu za revizijom postojećeg i sastavljanje tačnog biračkog spiska ona navodi da su primedbe Priglasa odraz neznanja o tome na koji način se Jedinstveni birački spisak vodi i ažurira.

Činjenica koja se mora imati u vidu, a u političkim nastupima se očigledno zanemaruje, jeste to da se Jedinstveni birački spisak zasniva na podacima o građanima koji su sadržani u zvaničnim dokumentima koja izdaju drugi državni organi, pre svega MUP, kada su u pitanju podaci o državljanstvu i prijavama prebivališta, i opštinske i gradske matične službe, kada su u pitanju činjenice rođenja, smrti ili zaključenja braka.

Ona je ukazala na to da od proglašenja izborne liste, pravo na uvid i na podnošenje zahteva za promenu u biračkom spisku ima i podnosilac izborne liste ili lice koje on ovlasti, po istom postupku po kome to pravo imaju i građani. Uz zahteve se prilažu ovlašćenje i potrebni dokazi.

Predstavnici opozicije nijedno od navedenih prava nisu iskoristili u proteklom izbornom procesu, navela je ona.

Povodom održavanje svih preostalih izbora u isto vreme ona navodi da ovaj zahtev nije adekvatno elaboriran, pa ostaje nejasno šta se njime želi tačno postići, odnosno eventualno sprečiti.

Maja Popović: Može se prihvatiti zahtev da se potpisi samo kod notara i u sudu

O overi potpisa za podršku kandidaturi samo kod notara i sudu Popović podseća da je rešenje prema kojem potpise birača da podržavaju izbornu listu mogu da overavaju i opštinski i gradski organi uprave vraćeno je izmenama prethodnog Zakona o izboru narodnih poslanika sredinom 2020, a na zahtev opozicionih političkih subjekata koji je iznet pred nastavak parlamentarnih i lokalnih izbora održanih 21. juna te godine, nakon okončanja vanrednog stanja, a da ovakvo rešenje ostane na snazi dogovoreno je u međustranačkom dijalogu.

Stoga se ispunjenje ovog zahteva „Proglasa“ može smatrati prihvatljivim, ali pod uslovom da se sa njim saglase svi, a pre svega opozicioni politički subjekti, te se može sprovesti kroz izmenu Zakona o izboru narodnih poslanika.

A kada je reč o zahtevu da u nazivu liste ne sme biti ime onoga ko nije kandidat ona smatra da se ovih zahtevom pokazuje nepoznavanje svrhe instituta „nosioca liste“. Ona objašnjava da mogućnost da naziv izborne liste sadrži ime i prezime nekog lica kao nosioca liste ima za svrhu da se kod birača stvori preciznija predstava o tome za kakvu politiku se zalaže podnosilac te izborne liste.

Prema njenoj proceni, taj institut dobija posebno na značaju u društvima kakvo je naše, u kojima često dolazi do „cepanja“ političkih stranaka, što birače može da dovede u nedoumicu po pitanju politike. Ona podseća da nijedan izborni zakon donet nakon ponovnog uvođenja višestranačja nije propisivao obavezu da nosilac liste bude i kandidat na toj izbornoj listi. U skladu s tim je bilo pravno dozvoljeno da na izborima za narodne poslanike održanim 2007, 2008. i 2012. tadašnji predsednik Republike, Boris Tadić, bude nosilac izbornih lista.

Povodom medijskog pluralizma navodi da je obezbeđena zastupljenost svih političkih subjekata čije su izborne liste proglašene od strane izbornih komisija u programima informativnog karaktera koji se emituju na javnim medijskim servisima i u elektronskim medijima koji koriste nacionalnu frekvenciju, kao i u elektronskim medijima koji program emituju putem kablovskih distributivnih sistema.

O pravnoj i političkoj odgovornosti za izborni inženjering Popović kaže da iako je RIK utvrdila i javno objavila podatke koji nesumnjivo pobijaju tvrdnje dela opozicije, nastavlja se sa iznošenjem neistinitih tvrdnji i time svesno urušava poverenje građana u rad državnih organa i integritet celog izbornog procesa.