Zdravko Ponoš: Nemamo čemu da se nadamo dok je Vučić na vlasti

Svi su izgledi da neće moći da se prolongira potpisivanje nekog dokumenta o Kosovu, koji će verovatno u Vučićevo ime potpisati neko drugi, predvideo je Ponoš u serijalu Kvaka 23.

Od momenta kad se to potpiše, objasnio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, verovatno će biti potrebno neko vreme da se „dopegla raspoloženje javnog mnjenja i tek onda mogu izbori“.

Te izbore bi Vučić tumačio kao podršku njegovoj politici i neku vrstu zamene za referendum, pošto na refenredum ne sme da ide, rekao je Ponoš.

On ne veruje da će izbora biti pre proleća sledeće godine, možda i kasnije, ali očekuje da će Vučić u međuvremenu nastojati da smanji „akcije“ SPS.

Ponoš misli da Vučića nije toliko iznervirala nedavna skupštinska rasprava o Kosovu, koliko ga je „razočarao“ Aljbin Kurti, od kojeg je očekivao da odbaci nemačko-francuski predlog, jer bi to mu omogućilo da kupi još neko vreme.

Neću da kažem da ga je Kurti preigrao, verovatno je i on bio pritisnut da načelno prihvati taj predlog, ali je to „ovog našeg“ dovelo do „nerazumnog stanja“, ukazao je Ponoš i ocenio da je Vučićevo „slikanje“ na Instagramu, koje je posle toga usledilo, „bilo dosta nezdravo za njega, a štetno za državu“.

Upitan da li bi, u slučaju da je pobedio na prethodnim predsedničkim izborima, prihvatio nemačko-francuski predlog, on je odgovorio da to nije „papir“ koji bi mogao da se prihvati ovakav kakav je, ali da ne veruje ni bi bio stavljen na sto da su stvari u Srbiji suštinski promenjene u aprilu prošle godine.

Da mi je identičan „papir“ ipak stigao, ne bih ga prihvatio u takvoj formi, ali sa partnerima koji su uključeni u raspetljavanje kosovskog problema ne može da se nastupi po principu „mi to odbijamo u celosti“, kao što sugerišu neke organizacije ili partije desnice, naglasio je Ponoš.

To bi isto bilo neodgovorno, ne može tako da se uradi, obrazložio je on i dodao da o predloženom dokumentu treba da se razgovara, da u njemu ima „vrlo dobrih elemenata“, ali da je posebno sporna tačka 4. koja kaže da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne organizacije.

„Tu svakako treba da stoji nešto sasvim suprotno, a to je da sporazum podrazumeva da Kosovo neće aplicirati za članstvo u Ujedinjenim nacijama“, predočio je Ponoš.

Kako je rekao, glavna svrha ovog sporazuma je da ga oni u Evropi koji nisu priznali nezavisnost Kosova mogu tumačiti kao „srpsko pristajanje na kosovsku državnost“ i opravdanje da i sami to prihvate.

Prema njegovim rečima, onda bi sledeći korak bio ulazak Kosova u Partnerstvo za mir, verovatno već iduće godine, a vrlo brzo i u NATO, dok bi članstvo u UN usledilo nešto kasnije, jer se o tome ne može odlučivati o tome bez Rusije i Kine.

Upitan da li Srbija može da odbije nemačko-francuski predlog, Ponoš je odgovorio da rešenja nema ako ga Srbija ne prihvati, i konstatovao da je Vučić u problemu zato što zna kako je došao na vlast i da na isti način može i da mu se uzdrmat spolja, jer se „on s njima dogovarao“.

Ukoliko je, međutim, predlog po principu „uzmi ili ostavi“, onda ni uzmi, ni ostavi, nego hajde da radimo na tome, rekao je predsednik pokreta Srce, koji misli da na delu ipak nije ultimatum, već politički pritisak na Srbiju.

Najpre, što se tiče zaustavljanja procesa evrointegracija, to je već zaustavljeno voljom ove vlasti, mada dobrim delom i stanjem u Briselu, ali je presudno da „ova vlast ne vodi Srbiju u tom smeru“, naglasio je Ponoš.

Kada je reč o stranim investicijama, on ne veruje da su postojeće investicije ugrožene, „pre svega zato što su napravljene u specijalnim aranžmanima sa ovom vlašću“.

„Čak bih rekao da te investicije i ti investitori štite Vučića i ovakvu vlast, jer nigde ne bi mogli da naprave takve aranžmane uz solidan nivo korupcije“, uveren je Ponoš.

„E sad, što se tiče Šengena i takvih stvari, to je naravno vrlo kredibilna pretnja, ali do sada nije saopštena“, napomenuo je on i protumačio da „u ovom momentu imamo perfektnu oluju da zapadnom svetu treba smirivanje i konsolidovanje stanja u regionu kako bi se istisnuo ruski interes“.

„Vučić je spreman da to odradi, a to znači da će njima potpuno u drugom planu biti stanje demokratije i ljudskih prava u Srbiji, jer im to nije prioritet“, upozorio je Ponoš.

Na pitanje o izjavi ruskog ambasadora da bi problem Kosova trebalo rešavati u novoj geopolitičkoj realnosti, posle rata u Ukrajini, u kojem će, kako je uveren, Rusija pobediti, Ponoš je primetio da „kosovske akcije u UN ne drži Srbija, nego Moskva“.

Kako je precizirao, „Moskva može da se cenjka s tim, jer može da propusti ili zaustavi ulazak Kosova u UN“.

„To će verovatno i da uradi i namiri neke svoje interese, u zavisnosti od toga kako se bude raspetljavao ukrajinska rat“, procenio je Ponoš i poručio da „mi ne treba da računamo da će neko drugi da čuva našu glavu“.

Upitan o grafitima kojima se za 15.februar najavljuju protesti povodom predloga o Kosovu koji je ponuđen Beogradu i Prištini, on je rekao da u takvim situacijama treba biti obazriv ko ih organizuje, jer ne bi bilo prvi put da vlast „pali kontrapožar da spreči pravi požar“.

Ponoš misli da ovog puta to, međutim, organizuju ljudi koji nisu pod kontrolom vlasti, što je sigurno čini nervoznom, jer ima problem sa desnicom koju ne kontroliše.

Kako je ocenio, oni bi najviše voleli da imaju konstruktivnu levicu, a da na desnici budu akteri koje Vučić kontroliše, „s kojom može da se dogovori koliko će da galami i pravi gužvu u Skupštini, a posle toga eventualno da se popije neko vino“.

Upitan o sankcijama Rusiji, on je podsetio da je na početku ukrajinskog rata bio protiv sankcija, „vođen našim iskustvom“, ali da je kasnije nivo stradanja postao enorman i neprihvatljiv, zbog čega je sugerisao da Srbija treba da uvede neki „blaži oblik sankcija“.

Sada ne izgleda da je to odmah iza ćoška, što je za Srbiju dugoročno štetno, ali je Zapadu važnije da Vučić sprovede sporazum o Kosovu, čega je i on svestan i može da traži da ga ne pritiskaju, jer mu ne treba još jedan teret na leđima, imajući u vidu protivljenje proruskog biračkog tela, rekao je Ponoš.

Upitan da li je za strateško strpljenje Zapada prema Vučiću odgovorna i proevropska opozicija, koja nikako da se nametne kao kredibilna alternativa i sagovornik, on je priznao da „ima krivice i do opozicije“, ali i da „treba imati u vidu da opozicija u Srbiji operiše u potpuno nenormalnim uslovima“.

Gde još u Evropi imate ovakvo stanje medija? Gde još imate situaciju da se na naslovnoj strani jednog tabloida „čereči“ narodna poslanica, upitao je Ponoš.

Nigde u Evropi ne postoji ovako nepovoljan ambijent za opoziciju kao što je to u Srbiji, ukazao je on, ali je naglasio da i u toj nenormalnoj situaciji ima fantastičnih nastupa opozicionara u parlamentu i da postoji prostor za saradnju sa njima.

Osvrćući se na 100 dana Vlade Srbije, Ponoš je rekao da to „nije ništa drugo nego samo još 100 dana Vučićeve vlasti“ i da ne zna šta pristojan svet, poput Tanje Miščević, radi u Vladi, jer ni o čemu odlučuju, već su kao „saksije“.

Kako je predvideo, nije to vlada koja će ostaviti neki dublji trag, jer je potpuno dezavuisana i supstituisana predsednikom.

„Oni sad to pokušavaju da rade i sa Skupštinom i da je izvrgnu ruglu. Suštinski, mi nemamo parlamentarnu demokratiju, nego Vučićevu parlamentarnu prćiju“, rekao je Ponoš i napomenuo da nije pozivao opoziciju na bojkot Skupštine.

Kako je objasnio, to nije interpretirano na najbolji način, „nisam rekao bojkot, niti pozivao da ljudi batale mandate i potpuno izađu iz Skupštine“, nego da opstruišu njen rad, pogotovo plenarnih zasedanja, koja su sada dovedena do apsurda.

Ovde sve počinje i sve se završava sa Vučićem. Nemamo čemu da se nadamo dok je on vlast, zaključio je Ponoš.