Kako Zdravko Ponoš odoleva „šešeljevskoj“ rafalnoj paljbi

U svom prvom medijskom nastupu po proglašenju predsedničke kandidature, Ponoš je odmah dao do znanja da se neće previše baviti medijskim ratom u koji neki pokušavaju da ga uvuku.

„Ne želim da se bavim previše time, to je jedan set laži i narativ koji je uspostavljen još pre 15 godina dok sam bio načelnik Generalštaba. To je došlo iz Šešeljeve kuhinje a sad to rade neki novi klinci iz iste te kuhinje. To nije moj fokus, moj fokus je kako Srbija treba da izgleda“, jednostavno je odgovorio Ponoš tokom gostovanja u emisiji „Pregled dana“ Njuzmaks Adrije,  upitan kako će se braniti od tabloidne mašinerije.

Negativna kampanja počela je i pre nego što je opoziciona koalicija „Ujedinjena Srbija“ predstavila Ponoša kao kandidata, pre nego što je on tu kandidaturu prihvatio i uopšte govorio o njoj. Od kada je Ponoš i zvanično ušao u kampanju za predsednika Srbije gotovo da nema tabloida koji nije pokušao da ga provuče kroz „toplog zeca“.

Najčešće „optužbe“ koje se Ponošu stavljaju na teret na stranicama prorežimskih glasila idu od onih da je „NATO general“, „da mu se raduju Hrvati“ jer ima hrvatsko državljanstvo, da je „tajkun, a ne general“, ali i da je tokom službovanja na mestu načelnika Generalštaba Vojske Srbije „pretapao tenkove“, za šta su vlast i tabloidi pod njihovim uticajem svojevremeno optuživali tadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca.

Za deo optužbi i spekulacija na račun generala u penziji, tabloidima su poslužili upravo njegovi nekadašnji saradnici odnosno nadređeni i njihove izjave – Šutanovac i bivši predsednik Srbije Boris Tadić, za čijeg mandata je Ponoš napredovao do najviših funkcija u vojnoj hijerahiji, ali naposletku je smenjen.

Na neke od ovih optužbi Ponoš je već sam odgovorio, kroz par intervjua koje je dao domaćim medijima – da nije imao ovlašćenja za „topljenje tenkova“ niti da tako nešto u Srbiji može da se uradi, da je osim održavanja saradnje sa NATO savezom imao dobre odnose i sa Rusijom, da je stručno usavršavanje započeo u neutralnoj Švajcarskoj, a objasnio je i poreklo koje mu se spočitava – da je po nacionalnosti Srbin, rođen u okolini Knina, sa hrvatskim državljanstvom koje nije tražio već po rođenju dobio.

„NATO general“ odgovara: Saradnja sa NATO još dinamičnija pod SNS

Jedna od prvih etiketa koju je Ponoš dobio u žutoj štampi jeste ona da je „NATO general“. U naletu novih optužbi ova se skoro već i zapostavlja u tabloidima, ali pojedini mediji su tu da podsete, koristeći izjave funkcionera vlasti. Tako se Večernje novosti u izdanju od petka pozivaju na izjavu aktuelnog ministra unutrašnjih poslova Aleksandra Vulina o generalu i predsedničkom kandidatu opozicije.

„General je prirodan kandidat NATO partija. Kao što nije pitao vojsku šta misli o uništavanju oružja, (…) Ponoš ne bi pitao građane Srbije šta misle o NATO, već bi nas brzo uveo tamo gde Srbija ne želi da bude“, zaključio je Vulin, a prenose Novosti.

Ovakve tvrdnje sam Ponoš je odbacio, objašnjavajući u intervjuu za nedeljnik Vreme da on na fukcijama u VS radio na uspostavljanju saradnje, kako sa zemljama članicama NATO saveza, tako i Rusijom, te da je samo sprovodio ono što je bila državna politika u tom trenutku.

„Dakle, orijentacija zemlje ka članstvu u programu Partnerstvo za mir je politička orijentacija koju vojska samo sprovodi. Ja sam je sprovodio u skladu sa svojim ovlašćenjima“, naglasio je on.

Ponoš je tom prilikom podsetio i da saradnja sa NATO nikad nije bila „dinamičnija“ nego ovih godina od kada je SNS na vlasti.

Ponoš „topio“ tenkove – ova vlast ih prodala

Stara afera „topljenja tenkova“ koja se nekada stavljala na teret Draganu Šutanovcu, ministru odbrane tokom čijeg mandata je deo vojne opreme rashodovan, a kasnije se u režimskom arsenalu našao podatak da su „pretopljeni“ – sada je pripisana Zdravku Ponošu.

„Čak i da sam imao ovlašćenja, koja načelnik Generalštaba nema, nisam mogao da topim tenkove pošto to ne može da se uradi u Srbiji, niti iko to radi“, rekao je Ponoš.

On je dodao da deo opreme VS tokom njegovog službovanja u Generalštabu jeste bio rashodovan, a da je procedura takva da u tom trenutku ministarstvo odbrane preuzima i odlučuje šta će biti sa tim. A pomenuti tenkovi su, prema njegovim rečima, godinama stajali u nekoliko kasarni, „pre nego što je ova vlast krenula da ih prodaje“.

Državljanstvo hrvatsko, nacionalnost srpska

Neki tabloidi su iskoristili to što je Zdravko Ponoš rođen na teritoriji današnje Hrvatske, iako je u vreme njegovo rođenja to bila velika zajednička država i što u lepom sećanju govori o vremenu provedenom na službi u Zagrebu, da napišu kako se „Hrvati raduju Ponošu“ te kako on radi za interese susedne nam države.

Posedovanje hrvatskog pasoša, za Ponoša je sporno onima koji su „gurali narod u ratove, prebrojavali krvna zrnca i proterivali iz Srbije one koji nisu Srbi“, kako je odgovorio na ovaj deo optužbi za novine Nova.

Podsetivši da je nekoliko stotina hiljada Srba, koji su rođeni u Hrvatskoj pre ratova, državljanstvo te zemlje dobilo po rođenju, te da nisu morali da ga traže, Ponoš je naglasio:

„Ja sam Srbin iz Krajine, rođen sam u Kninu. Proveo sam detinjstvo i odrastao sam u selu Golubić pored Knina“.

Prisluškivanje i vojne tajne

Jedan deo hajke koju su prorežimski mediji pokrenuli protiv predsedničkog kandidata opozicije, oslanja se i na izjave i navodne afere sa kojima Ponoša u vezu dovode upravo kolege iz opozicije i nekadašnji saradnici.

Dok se izjave Borisa Tadića, lidera SDS koriste na svim stranicama tabloida kako bi potkrepile pokušaje diskreditacije kandidata „Ujedinjene Srbije“, na društvenim mrežama oglašava se i onaj kome su se sada Ponoševi „gresi“ topljenja tenkova prvobitno pripisivali.

Dragan Šutanovac, bivši ministar odbrane na tviteru je pisao kako je do sukoba, zbog koga je Ponoš i smenjen sa mesta načelnika Generalštaba, došlo zato što je on planirao da „istalira uređaj za tajno slušanje GŠ iako za to nije imao nikakav pravni osnov? O svemu postoje zapisnici i svedočanstva“.

Sa druge strane, Ponoš je Šutanovcu poručio da „s obzirom da on očigledno ima više vremena, a čini se i motiva da se naprasno bavi temom nabavke opreme za izvršavanje zadataka vojske prema prostoru Kosova bilo bi dobro da zatraži skidanje stepena tajnosti sa dokumenata koji se odnose na temu o kojoj govori. Objavljivanje tih dokumenata bilo bi veoma korisno za moju izbornu kampanju i molim ga da požuri sa tim“, rekao je Ponoš za novine Nova.