Građani su prvenstveno taoci ove vlasti koje nismo uspeli da se rešimo ni na prošlim izborima. To je razlog da se opozicija preispita i vidi šta bi trebalo drugačije da se radi. Verujem da bi bilo bolje da je opozicija bila spremna i voljna da na prethodnim izborima nastupi zajedno i da su građani imali jasan binarni izbor između režima i opozicije. To se nije desilo.
Bilo je nepotrebnih šumova u odnosima među opozicionim kolonama, a posle izbora i među strankama i pokretima i unutar tih kolona. Postoji rizik da te stvari ne zacele do sledećih izbora koji će po svoj prilici u Beogradu, a verovatno i šire na lokalu, da se održe ne proleće 2023. Imam utisak da koreni nekih od problema u odnosima unutar opozicije sežu daleko u period pre vlasti SNS.
Svako ko ne nosi taj bagaž ima problem manje i može više da se fokusira na neke druge stvari koje su od opšteg interesa. To je posebno važno u situaciji kada će posledice rata u Ukrajini, pre svega ekonomske, biti takve da će brutalno ogoliti nekompetentnost i farsičnost vlasti SNS. Ekonomska kriza stimulisaće nove socijalne tenzije, a to bi moglo da ode u opasnom smeru, posebno ako opozicija ostane zarobljena u limbu svojih zađevica.
Od stanja u opoziciji zavisiće dobrim delom da li će posledice ukrajinske krize da nas gurnu dublje u glib ili ćemo tu nevolju iskoristiti kao priliku da uhvatimo korak koji smo inicijalno izgubili 1989. i neretko nastavili da tumaramo, kaže za Danas Zdravko Ponoš, drugoplasirani kandidat na prošlim predsedničkim izborima, odgovarajući na pitanje kako će stranka ili pokret na čijem osnivanju radi rešiti ili doprineti rešavanju „talačke krize“ u kojoj su građani zbog nesređenih odnosa u opoziciji.
* Zašto ste se odlučili za stvaranje novog političkog subjekta? Zar ih na političkoj sceni već nema previše sitnih, sličnih i posvađanih?
– Nemam nameru da pravim ništa što je sitno, slično i posvađano. Razgovaram sa ljudima u nameri da vidim da li ima potencijala i volje da se stvori nešto što bi bilo drugačije, verujem i bolje. Ako ima, napravićemo. Verujem da je timski pristup preduslov za dugoročan uspeh, ne samo u političkim organizacijama. Svako ima pravo da procenjuje da li ima potrebe i prostora za novu poliičku organizaciju, ali konačan sud o tome daju građani na izborima.
* Ako se neko kladi na to da vi nećete biti predsednik ili prvi čovek partije ili pokreta u čijem osnovanju ćete učestvovati, da li će dobiti opkladu?
– Ne kladim se i ne savetujem drugima da se klade.
* Hoće li taj pokret ili stranka izaći na ponovljene izbore u Beogradu?
– Rano je da se o tome priča.
* Kakav rezultat opozicije očekujete na tim ponovljenim izborima? Bolji ili lošiji od trenutnog?
– I o tome je rano da se priča. Ako bi ti izbori bili prerano, mislim da bi rezultat bio lošiji.
* Očekujete li ponavljanje i parlamentarnih izbora?
– Već u prvom obraćanju javnosti na izborni dan izneo sam uverenje da nećemo dugo čekati vanredne parlametarne izbore. Režim je na prethodnim izborima ostvario rezultat manji od očekivanog, ali da se ne lažemo – nema razloga da na nešto pristaje zbog snage koju je demonstrirala opozicija. Na stranu izborni uslovi. Ono što će drmati vlast biće ekonomski problemi koje će se ubrzano komplikovati pod uticajem dešavanja u svetu. Kod nas će se te stvari ozbiljnije manifestovati zbog nekompetentnosti vlasti SNS i urušenih institucija. Drugi problem su razna divergentna obećanja koja je režim dao po svetu u prehodnom periodu tražeći grejs period do izbora. Mnogo toga stiže na naplatu i oni bi da podele odgovornost. Ako ne nađu nove partnere za to, moraće ranije na izbore.
Moraće i ako nađu, možda samo malo kasnije.
* Mislite li da će funkcioneri NS sa kojima ste ostvarili prijateljski odnos napustiti NS i preći kod vas u pokret ili partiju?
– Nikoga ko je član neke druge opozicione političke organizacije neću pozivati da je napusti.
* Šta vam lista koja vas je kandidovala za predsednika nije obezbedila tokom kampanje i zašto mislite da se to desilo?
– To sad više nije važno. Ništa nije ostalo nezavršeno, na jedan ili drugi način.
* Koliko su ljudi sa te liste doprineli rezultatu od 18 odsto?
– Svakako jesu. Ne mogu to da izmerim, ali se zahvaljujem svima koji su uzeli učešća u kampanji tokom izbora, bez obzira da li sam imao priliku lično da ih upoznam. Mnogi ljudi su bili angažovani u prikupljanu potpisa za moju kandidaturu. Taj posao je obavljen za jedan dan. Još više ih je učestvovalo u kontroli izbora, parlamentarnih, gradskih i predsedničkih. U situacijama kada smo parlamentarna lista i ja imali zajedničke izborne konvencije, političke poruke su bile konzistentne, a koliko sam uspeo da ispratim tako je bilo i u odvojenim nastupima i u medijima. Komunikacija sa nosiocima lista, Marinikom Tepić i Vladetom Janković bila je odlična.
* Da li je moguće da ponovo na neki način sarađujete sa Đilasom ili Jeremićem? Imate li uslove za to?
– Naravno. Neka iskustva u dosadašnjoj saradnji su bila dobra, neka još i bolja, dok se za neka to ne može reći. Tako je to u poslu i u životu. Zalažem se za uljudan ton i nerušenje mostova. Trudim sam se da ne budem ličan u komunikaciji, ne samo sa ljudima sa kojima sam sarađivao u politici nego i sa onima koji su politički protivnici. Da bi videli leđa ovom režimu, opozicija će morati da sarađuje. U protivnom rizikuje da se njoj vide leđa.
* Rekli ste da se sa ovom vlašću ne razgovara, nego da se ona ruši? Kako srušiti ovu vlast?
– Ova, kao i svaka druga vlast treba da se menja na izborima. Vlast i opozicija mogu i treba da razgovaraju, pre svega u parlamentu. Ne isključujem ni druge vrste razgovora, ali ako se razgovara u stvarima od javnog i državnog interesa, onda mora da bude jasno ko sa kojim mandatom, u čije ime i sa kojom platformom razgovara. Nisam za razgovore koje bi mogli da posluže režimu da prebrodi krizu koju je sam zakuvao i da nam se tako produži agonija s njima na vlasti. Nisam za razgovore koji bi im pomogli da operu svoju političku biografiju nakon deset godina urušavanja ove zemlje i naših života.
* Čini se da ste posle kandidature krenuli putem Saše Jankovića, koji se možda i prerano „predao“ i povukao iz borbe. Šta bi bio razlog vaše predaje i odustajanja od politike?
– Loše vam se čini. Ne sledim ničiji put. Ja sam završio jednu fazu političkog angažovanja učešćem na predsedničkim izborima. Kao što sam već rekao, to kakva će biti druga zavisi od toga kakav tim bi se okupio da zajednički radi. Ostvareni rezultat na predsedničkim izborima nakon četiri nedelje kampanje je samo jedan, a svakako ne i najvažniji od parametara u odlučivanju o daljem angažovanju. Rezultat koji sam ostvario je za više od trećinu bolji od rezultata parlamentarne liste. Malo je manji od zbira svih ostalih kandidata na predsedničkim izborima, ne računajući Vučića. Ipak ne smatram da je tih skoro 700.000 glasova neki garantovan politički kapital. Pre bih rekao da je to indikator raspoloženja glasačkog tela. Svakako vredan pažnje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.