Zelenski na samitu u Kišinjevu: Ukrajina odbija agresiju zarad više bezbednosti čitave Evrope

Kako je objavljeno na Vučićevom Instagram nalogu buducnostsrbijeav, predsednik Srbije je izrazio zabrinutost zbog najnovije eskalacije nasilja na Kosovu, kao i da je u razgovoru bilo reči i o daljim koracima u cilju održanja mira i stabilnosti u regionu.

„Izrazio sam zabrinutost zbog najnovije eskalacije nasilja na Kosovu i Metohiji, a sa predsednikom Makronom sam razgovarao i o daljim koracima u cilju održanja mira i stabilnosti u regionu“, rekao je Vučić.

Dodaje se da se i zahvalio predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen na svemu što radi u cilju povezivanja zemalja regiona, kao i pridruživanja Zapadnog Balkana EU, ali i na tome što dele istu posvećenost zajedničkoj budućnosti, miru i stabilnosti.

O aktuelnim dešavanjima na Kosovu, regionu Zapadnog Balkana i evropskom putu Srbije srpski predsednik je razgovarao je sa premijerom Holandije Markom Ruteom, dok je sa predsednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem razmenio mišljenja o budućnosti regiona, aktuelnim dešavanjima na Kosovu i Metohiji, ali i o perspektivama za jačanje saradnje dve zemlje.

Vučić se sastao i sa srpskom članicom Predsedništva BiH Željkom Cvijanović, premijerom Albanije Edijem Ramom i premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim.

Na sastanku sa predsednikom Luksemburga Gzavijeom Betelom, Vučić je zahvalio na podršci koju njegova zemlja pruža Srbiji na EU putu. Predsednik Srbije se sastao i sa saveznim kancelarom Austrije Karlom Nehamerom i predsednicom Grčke Katerinom Sakelaropulu.

„Brza razmena mišljenja sa predsednicom Sakelaropulu i kancelarom Nehamerom o situaciji na Kosovu i Metohiji, regionu Zapadnog Balkana, ali i o aktuelnim geopolitičkim izazovima“, naveo je Vučić.

O složenoj situaciji na Kosovu, modalitetima za rešavanje najnovije krize, ali i o putu Srbije ka EU, regionu Zapadanog Balkana Vučić je razgovarao i sa predsednikom Vlade Španije Pedrom Sančezom, kojem je zahvalio na podršci, razumevanju i uvažavanju stavova Srbije, kao i na nepokolebljivom i doslednom poštovanju principa međunarodnog prava.

Predsednica Moldavije Maja Sandu rekla je na početku okruglog stola da je odluka da se lideri sastanu na drugom sastanku Evropske političke zajednice samo 20 kilometara od ukrajinske granice „jasan izraz“ podrške Ukrajini i njenom narodu.

„Ukrajinci se bore za slobodu, evropske vrednosti i budućnost našeg kontinenta. Ovaj samit pruža platformu za pronalaženje rešenja kojima se svi možemo posvetiti kako bismo vratili mir, rešili posledice rata i zaštitili Evropu“, rekla je Sandu i ocenila da je ovaj samit „jasan izraz jedinstva, snage i odlučnosti“ Evrope da deluje zajedno „kao jedna porodica koja se drži zajedno i radi zajedno na rešavanju zajedničkih problema“.

„U narednih nekoliko sati planiramo da vodimo strateški razgovor o tome kako da ojačamo bezbednost našeg kontinenta i rešimo posledice ruske invazije na Ukrajinu. Takođe ćemo tražiti načine za rešavanje energetske i klimatske krize, naglasila je Sandu.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da Ukrajina odbija agresiju zarad više bezbednosti čitave Evrope i da „svaka država koja se graniči sa Rusijom treba da bude deo Evropske unije i NATO“.

Druge dve opcije su rat ili prihvatanje ruske okupacije. Vidite šta se dešava u Belorusiji, Gruziji, naveo je Zelenski i dodao da na evropskom kontinentu ne bi trebalo da bude ni običnog ali ni Hladnog rata.

„Ovde u Moldaviji ne čujemo rusko bombardovanje, ali ne tako davno Rusija je bila uverena da može da okupira Moldaviju“, rekao je Zelenski i zahvalio se kolegama na „konstantnoj i obimnoj podršci Ukrajini“.