Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Srbije Tomislav Žigmanov ocenio je da jedan deo odgovornosti za trenutno stanje odnosa Srbije i Hrvatske pripada političkoj klasi i da ne treba odgovornost otkloniti sa predstavnika medija.
Žigmanov, lider Demokratskog saveza Hrvata u Srbiji je za televiziju Insajder, ocenio da je, za stanje tih odnosa politička klasa odgovorna „zbog nespremnosti i instrumentalnog pristupa“.
On je, povodom nedavnog susreta delegacija Hrvatske i Srbije, kazao da je uspostavljanje komunikacije prvi korak u „odleđivanju“ odnosa.
„Ranijih susreta nije bilo jer su broj i vrsta nesporazuma koje su postojali, tonovi koji su bili u službenoj komunikaciji putem medija pridoneli da bilo kakva komunikacija između viših predstavnika Srbije i Hrvatske prestane“, rekao je Žigmanov.
Kazao je da ga je „Beograd prvo imenovao i izabrao za ministra“, te dodao da je to pozitivno ocenjeno „i kada je u pitanju politička klasa koja vlada u Hrvatskoj“.
Rekao je da „po međudržavnom sporazumu postoje vrlo jasne odredbe koje se tiču participacije nacionalnih manjina“, i da je, kako je kazao, „bilo za očekivati da i Srbija u tom smislu napravi iskorak i to se dogodilo“.
Prema njegovim rečima,to je bio jedan od motiva da se pokuša ući ponovo u komunikaciju, a “ Beograd je pružio ruku koju je Hrvatska prihvatila“.
Podsetio je da su poznjata otvorena pitanja koja opterećuju odnose i da su to pitanja ratnih nasleđa.
„Drugi svetski rat, devedesete (godine prošlog veka), ne samo politika imenovanja tih događaja i interpretacije, nego imamo iz poslednjeg rata pitanje koje je najosetljivije i ima najveću tragičnu dimenziju – pitanje nestalih“, rekao je on.
Napomenuo je i da, „s druge strane, pitanje granica još nije ozbiljno ni otvoreno, (a ni) pitanje položaja nacionalnih manjina“.
Prema njegovim rečima, nedavni susret dve strane je pretpostavka da se ta pitanja počnu rešavati.
Dodao je da postupak protiv hrvatskih pilota na Petrovačkoj cesti može biti povod da se, kako je kazao, „osnaže diskursi koji nisu u funkciji dalje normalizacije“.
Smatra i da se taj postupak „može različito interpretirati i biti povod da se određena pitanja zaustave u svojim rešenjima“.
Ukazao je i da može da se očekuje da u jednom trenutku deca iz Hrvatske i Srbije uče istoriju iz istih udžbenika.
„To se dogodilo između Francuske i Nemačke, postoje udžbenici koji na prihvatljiv način na obe strane tumače istoriju na prihvatljiv način“, kazao je Žigmanov.
Rekao je da je „najgore kada se ne razgovara i šalju poruke koje dodatno komplikuju odnose i, kako je naveo, „mediji to stavljaju u funkciju ekskluzivizma“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.