„Živeo Vučić, u zatvorskom odelu!“: Dejan Bulatović, za sebe kaže, opozicionar

Ovih dana se u knjigu političkog beščašća zlatnim slovima upisuje poslanik, nominalno opozicioni, Dejan Bulatović.

Sa svojih nekoliko nastupa u poslednjih mesec dana zasenio je Bulatović razne srpske preletače.

A preletačevića je u ovdašnjoj političkoj istoriji bilo raznih, svih partija i ideologija, ovekovečenim onim najvećim koji se trenutno nalaze na vlasti.

Zaista, SNS bi lako mogao da uzme akronim Socijalističke partije Srbije, s obzirom da se u njoj nalaze svi mogući preletači.

Uskoro možda i Bulatović. Sebe i dalje naziva opozicionim poslanikom, ispadajući tako manje iskren čak i od naprednjačkih preletača. Jer ne može se podržavati vlast i u isto vreme biti opozicija.

Bivši potpredsednik Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa napravio je pometnju izlaskom iz ove stranke. Odnosno više optužbama na račun lažnog opozicionarstva Marinike Tepić, potpredsednice ove stranke i nosioca liste koalicije „Ujedinjenih“. Na ovoj listi Bulatović je dobio mandat, koji trenutno koriste za usklike „Živeo Vučić“. Toliko energične da bi mu na njima pozavideo i Milenko Jovanov ili čak i najbolji polaznici Akademije mladih lidera. Zato mu možda i horski aplaudiraju.

Prvih dana činilo da zaista Bulatović zna nešto javnosti nepoznato. Njegovi navodi koristili su onima koji su širili čaršijske priče o saradnji Đilas-Vučić.

Podršku je dobio i od Borisa Tadića.

Osniva udruženje građana Savez socijaldemokrata, a da nešto u priči ipak ne štima pokazivali su sastanci s ministrima u Vladi Srbije na koje je učestalo Bulatović počeo da odlazi s početkom godine.

Govoreći o sastancima u intervjuu za naš Jutjub kanal pričao je kako na sastanke ide kako bi ministre naterao da rade svoj posao, pa da ako čak i donesu zakon koji je im je predložio – za njega neće glasati.

„Šta Vam je? Ja idem kod ministra i kažem nisi uradio svoj posao, molim te uradi. Neću da hvalim uopšte to, ljudi plaćeni ste da radite to, šta ima da vas hvalim? Moj posao kao opozicionog poslanika je da kritikujem ono što je loše, a ono dobro što si uradio – to se podrazumeva, plaćen si za to. Nemam ja reči hvale“, rekao je Bulatović u januaru.

U istom intervjuu ponovio je optužbe na račun Tepić o aferi Morović, fotografije sa potpredsednicom SNS Sandrom Božić, te opaske da Tepić ne govori više o „bratiji i partiji“.

Njegova bivša partijska koleginica ove optužbe je demantovala, dok je Dragan Đilas primetio da su Bulatovićevi napadi identični onim iz SNS-a.

Odmah nakon izlaska iz stranke približio se Aleksandru Jovanoviću Ćuti i grupaciji oko stranke „Zajedno“, a govorio je i na protestu protiv nacrta zakona o policiji, sa kopredsednicom „Zajedno“ Biljanom Stojković i samostalnim poslanikom Aleksandrom Olenikom – ispred Predsedništva.

Nekoliko meseci kasnije počeo se redom zahvaljivati ministrima, pa onda i predsedniku Vučiću, da bi se onda pojavio i na mitingu SNS „Srbija nade“, u opozicionim krugovima komentarisanom kao kontramiting protestima „Srbija protiv nasilja“.

U međuvremenu potpuno je Bulatović promenio kurs.

Informer mu je postao simbol profesionalnog i nezavisnog novinarstva, a skupštinski mikrofon koristi kako bi doskorašnji saborcima poručivao kako im neće uspeti da sruše vlast, kako kaže, iskorišćavanjem tragedija izazvanih masovnim ubistvima.

Njegove optužbe na račun opozicije kulminirale su direktnim obraćanjem poslaniku DS-a Srđanu Milivojeviću, kojem je rekao da treba da ga je sramota, kao i sve „lopove iz opozicije“.

Braniće se Bulatović da se nikada nije bavio Vučićem, već samo bivšim ministrom poljoprivrede Nedimovićem, kao što je to činio u intervjuu Danasu.

To ipak nije tačno. Ali, vratimo se prvo na početke ovog poslanika, s obzirom da se ovaj poslanik poziva na svoju opozicionu borbu devedesetih godina, kada želi da se prikaže kao opozicionar.

Bulatović devedesetih

U politiku je ušao kroz Srpski pokret obnove, na protestima 1996. nosi lutku Slobodana Miloševića u zatvorskom odelu, pa zbog toga biva hapšen. Preživljava policijsku torturu u zatvoru Padinska skela – advokatica ga je pronašla golog na ćeliji poda. Jedva je ustajao, tresao se dok se oblačio, slomljenog nosa i sa povredama glave i grudnog koša. Godinu dana kasnije napušta Draškovića, učestvuje u osnivanju Demohrišćanske stranke Srbije (DHSS) Vladana Batića, u kojoj ostaje do 2000. godine kada dobija politički azil u Francuskoj zbog napada Milorada Ulemeka Legije.

Po francuskim zakonima osniva „Pokret za Novu Srbiju“, da bi zatim bio i predsednik „Narodnog pokreta 6. oktobar“. Članstvo su činili Nenad Čanak, Vladan Batić i Vesna Pešić.

Pri povratku u Srbiju kreće da se bavi poljoprivredom, a 2012. ulazi u Zelenu ekološku partiju – Zeleni, čiji ubrzo postaje predsednik. Ova stranka kasnije se spaja sa Inicijativnim odborom SSP-a i zajedno osnivaju stranku čiji predsednik postaje Đilas.

Biva u koaliciji sa LDP-om Čedomira Jovanovića, u Građanskom bloku 381 Saše Jankovića, a u koaliciji sa Demokratskom i Novom strankom izlazi na beogradske izbore 2018.

Upravo to nas dovodi do jednog od dva najbolja simbola političkog beščašća Dejana Bulatovića.

Vlasti poručivao da će ići u zatvor

Na konvenciji koalicije „Da oslobodimo Beograd!“ reč je, te 2018. godine, imao i ovaj opozicionar.

„Ja ću podsetiti sve vas na 1996. godinu. Tada su protestanti postavili jednu liniju između nas i njih. I rekli smo Beograde nikada te više nećemo Njima dati. Desio se 5. oktobar, tada smo provaliju, ambis između nas i njih napravili. Rekli smo Srbijo nikad više, nikada te više nećemo dati Njima. Ovo sve što se dešava je zapravo njihova osveta, ovaj režim sve radi da bi nam se osvetio. Nikada nam nisu zaboravili 1996. godinu, nikada nam nisu zaboravili 5. otkobar. I oni su odlučili da pokušaju da nas satru, da nas nema, da vladaju i unište Srbiju“, poručivao je tada Bulatović.

Režim 1996. nije zaboravio, kao ni 5. oktobar, ali izgleda da jeste Bulatović. Ili je bar nekom parcijalnom amnezijom zaboravio svoje reči iz 2018. godine. Liniju je prešao on.

Govorio je da će se ponoviti slike iz devedesetih – kordoni policije, hapšenje opozicionara, gašenje medija.

Poručivao je da je spreman i za promenu vlasti na ulicama, pominjao lustraciju i novu akciju „Sablja“, da će vlasti narod suditi, kao Miloševiću.

Vulin je bio „nesrećni jadni ministar, JUL-ovac, najgori šljam“, poručivao mu je „ićeš ti meni zatvor“. Kritikovao je i ministre sa kojima se danas sastaje Malog („lakrdija“) i Vesića („izdajnik“).

„Živeo Vučić (sa lisicama?)“

Spomenusmo da je robijao zbog Miloševićeve lutke u prugastom odelu. Zbog toga je sem iza rešetaka, završio i u knjizi Marka Vidojkovića „Kandže“, u vidu sećanja junaka romana na proteste 1996. i govor Vesne Pešić o uhapšenom Bulatoviću.

Tokom protesta „1od5miliona“ 2018. godine, najavljivao je da će na šetnje nositi lutku Aleksandra Vučića u isto tako zatvorskoj odeždi – u prirodnoj veličini. Ipak, lutku je samo odneo u emisiju „Dobar Loš Zao“ kod Vidojkovića i Kulačina. Onog kojem danas svesrdno kliče, nekada je „hapsio“.

– Dosta si ti ovde nama po Srbiji, vreme je da se mi malo uozbiljimo. ‘Ajde ti nama lepo, tebi sam spremio lepo mesto… ‘Ajmo, ‘ajmo, lepo ručicu, lepo ruku, idemo mi tamo gde je tebi mesto da ideš. Tamo sam vidiš i spremio i zatvor onaj lepi za specijalne goste, ‘ajde ovako… – kazao je Bulatović, stavivši Vučićevoj lutki lisice na ruke.

Rezime

Nekad su mu slali „dežurni megafonski ometač“ Simu Spasića, ometače koji su mu dolazili na konferenciju jurio je po Pionirskom parku, Informerovi novinari optuživali su ga da je prodao stranku Đilasu, a SRBIN.info radio je reportažu sa njegovog salaša. Po kući u kojoj mu, sam je isticao, žive deca pisali su mu pretnje smrću, a kao osumnjičen uhapšen je njegov prijatelj Zoran Radmilović, kako je Bulatovićeva bivša stranka isticala – bez dokaza, a zbog svega je podneo Bulatović tužbu protiv tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića. Bilo bi zanimljivo da se zaista sretnu u sudnici.

Danas peva drugu pesmu, po režimskim notama. Jednako srčano kao nekad po opozicionim. Ne treba da začudi dolazak Bulatovića na sastanke na koje Vučić poziva ili, što da ne, ulazak u Narodni pokret za državu.

Tekst ćemo završiti jednim Bulatovićem citatom. Sa pomenute konvencije koalicije „Da oslobodimo Beograd“. Reči upućene Goranu Vesiću, tada zameniku gradonačelnika. Danas teško da ih može ponoviti.

„Onaj Vesić. Izdajnik. Pa najgore se može govoriti o izdajnicima. Koji je koračao uz Zorana. Koji je bio sa vama demokrata. Kako ga nije sramota da ovako upropašćuje Boegrad, da bude njihova pejanica? Mi smo hodali uz Zorana devedesetih, rušili Miloševića 5. oktobra i danas smo tu da ga rušimo, srušićemo režim u paramparčad, poslati u istoriju i zatvor.“