Obeležava se 19 godina od atentata na Zorana Đinđića: Srbija se vratila sto koraka unazad

Godišnjicu ubistva predsednika Demokratske stranke i prvog premijera Srbije, posle pada režima Slobodana Miloševića, demokrate će obeležiti polaganjem cveća na grob ubijenog premijera i tribinama. Najpre će danas u 9 sati uže rukovodstvo DS položiti venac na grob Zorana Đinđića na Novom groblju.

Sat i po kasnije, tačnije u pola jedanaest koalicioni partneri Demokratske stranke okupiće se na Malom Tašu odakle će organizovano prošetati do Novog groblja. Osim toga Fondacija za unapređenje demokratije “Ljuba Davidović” u nedelju organizuje tribinu o Zoranu Đinđiću.

Tribina će biti onlajn, a zainteresovani će moći da prisustvuju razgovoru uživo u prostorijama fondacije, u Krunskoj ulici. U obeležavanje devetnaestogodišnjice od ubistva Đinđića ove godine uključiće se i lokalne organizacije Demokratske stranke.

Kao i svake godine vence na grob ubijenog premijera položiće i članovi Đinđićeve vlade. Najpre će u 10 sati rukovodstvo Nove stranke i njeni koalicioni partneri položiti cveće na grob ubijenog premijera, a ubobičajeno u 12, 25 sati članovi Đinđićeve vlade okupiće se u dvorištvu vlade kako bi još jednom odali počast svom premijeru.

“Svaka godišnjica atentata na Zorana Đinđića podeća nas na to gde smo mogli da budemo da se to nije desilo, a gde smo sada. Da su reforme nakon 5. oktobra koje je on započeo nastavljene, u Srbiji smo mogli da imamo slobodu štampe, nezavisno pravosuđe, poštovanje svih ljudskih i manjinskih prava, a i standard bi bio daleko bolji nego danas. Bio bi bar na nivou Slovačke, a ovako smo praktično za ovih 19 godina učinili samo nekoliko koraka napred i to u prvoj godini nakon njegovog ubostva i sto koraka unazad”, ističe Zoran Živković, Đinđićev najbliži saradnik koji ga je nasledio na premijerskoj poziciji nakon atentata.

Očekuje se, da će kao i svake godine članovi aktuelne vlade Ane Brnabić, na mestu pogibije Đinđića položiti cveće.

Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije, a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.

Njegova vlada se snažno zalagala za saradnju sa Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ, Slobodan Milošević.

Bio je i jedan od osnivača DS, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik te stranke. Bio je i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine.

Njegovo ubistvo tumači se kao namera da se zaustavi proces demokratizacije i modernizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi nakon pada režima Slobodana Miloševića. Ubistvu je prethodilo nekoliko ranijih neuspelih pokušaja ubistva. Najpoznatiji neuspeli atentat izveden je u jutro 21. februara 2003. godine, kada je Dejan Milenković Bagzi, član tzv. zemunskog kriminalnog klana, pokušao da zaustavi automobil u kojem je bio premijer, dok su u zasedi čekala četvorica atentatora. Ipak, Đinđić je, zahvaljujući delovanju obezbeđenja, izbegao ozbiljne povrede i preživeo pokušaj ubistva.

Atentat su organizovali pripadnici Jedinice za specijalne operacije i „zemunskog klana“. Kao kolovođe grupe identifikovani su nekadašnji komandant Jedinice za specijalne operacije Milorad Ulemek Legija i vođe krinimalnog „zemunskog klana“ Dušan Spasojević Šiptar i Mile Luković Kum.

Na Đinđića je iz zgrade u Ulici admirala Geprata 14, pucao pripadnik JSO Zvezdan Jovanović, koji je, kao i bivši komandant JSO Legija, osuđen pred Specijalnim sudom na 40 godina zatvora. Presudu je potvrdio i Vrhovni sud Srbije 29. decembra 2008. godine.

Đinđić je sahranjen 15. marta 2003. u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu, uz prisustvo više od 70 stranih državnih delegacija. U pogrebnoj povorci bilo je više stotina hiljada građana.

Rođen je 1. avgusta 1952. godine u Bosanskom Šamcu. Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1974. godine. U periodu od 1977. do 1990. godine boravio je u Nemačkoj na više univerziteta i instituta društvenih nauka – Konstanc, Bon, Frankfurt. Doktorirao je 1979. godine na Univerzitetu u Konstancu gde je radio kao asistent. Bio je viši naučni saradnik u Centru za filozofiju i društvenu teoriju u Beograd i profesor na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U prva tri višestranačka saziva bio je poslanik u skupštini Srbije i Veću građana parlamenta SRJ.

U sudskom sporu sa predsednikom Vlade republike Srbije Mirkom Marjanovićem, 1996. osuđen je na četiri meseca zatvora, uslovno na dve godine. Vrhovni sud Srbije 9. jula 1998. preinačio je presudu i izrekao novu u kojoj je osuđen na sedam meseci zatvora, uslovno na tri godine.

I danas, 19 godina nakon Đnđićevog ubistva, citiraju se njegove misli, poput one “da u svakoj zemlji ima korova, samo se u Srbiji korov zaliva” ili ona “-ako skuvаte ribe iz аkvаrijumа, dobićete riblju čorbu. Ribe iz čorbe ne možete dа vrаtite u аkvаrijum. To je istorijа”.