Živković neće u koalicije zbog Đilasa

To je izjavio FoNetu Zoran Živković, predsednik Nove stranke, koja će 24. decembra bojkotovati izbore u Pećincima.

Kao sagovornik u seriji intervjua „Evropa bez rukavica“, Živković je naglasio da će Nova stranka pozvati birače da glasaju za prave opozicione stranke koje su odlučile da učestvuju na izborima u Pećincima.

On je objasnio da je odluka o bojkotu tih izbora doneta „u znak solidarnosti sa Jelenom Grujić“, predsednicom Opštinskog odbora Nove stranke, kojoj su „lopovi“ nedavno upali u stan i ispreturali ga, ne odnevši ni jednu stvar.

Nova stranka „ne poziva birače da bojkotuju izbore“, jer ne želi da „pravi problem“ onim partijama iz opozicije koje će učestvovati, pošto će, kako kaže Živković, „one iovako imati probleme sa SNS, crnim džipovima i mafijašima sa fantomkama“.

Živković negira da je takav stav čudan i da „deluje kao lažna solidarnost, a na drugoj strani kao kukavičluk“, i predviđa da će trka „na lokalnim izborima u decembru u pet opština biti egzaktan dokaz postupaka vlasti na izborima“.

Ova odluka o bojkotu ne znači poziv na bojkot „čitavog političkog života u Srbiji“, naglasio je Živković i precizirao da se njegova stranka priprema za izbore u Beogradu, gde „SNS ne može da napravi, čak i da hoće, potpunu medijsku blokadu i da zastrašuje građane, kao u manjoj sredini“.

„Slika nije crno bela, ali ništa u životu nije crno belo, osim dresova Partizana“, primetio je Živković, koji je, upitan zašto decembarski lokalni izbori u pet opština nisu mogli da budu test saradnje opozicije, odgovorio da „opozicija ima elementarni dogovor da je protiv ovog režima“.

Prema njegovim rečima, niko ne može da očekuje „jedinstven stav opozicije o svim pitanjima, jer to ne postoji ni u porodici, ni u novinskoj agenciji“.

U tom kontesktu, Živković je stavove opozicije opisao kroz odnos prema Rusiji, „koju neki vide kao posestrimu“, prema Kini „koju neki ne bi puštali iz zagrljaja“ i prema Evropi, „koju deo opozicije doživljava kao jedino mesto kome treba da težimo“.

On smatra da je za javnost Srbije „mnogo važnije da vidi šta čini vlast, nego opzicija, i da je odluka o bojkotu izbora u funkciji toga da se pokaže da incident u Pećincima nije izuzetak“.

Komentarišući primedbe da „deluje kao da opozicija, sem što se iscrpljuje u besmislenim raspravama, mesecima ništa ne radi“, Živković je ocenio da se „stvara slika u kojoj je najvažnije šta je ko kome tvitovao“, a da istovemeno „niko ne vidi slonove i milijarde koji prolaze krivicom režima“.

„Ako to zadovoljava ljude da je kriva opozicija, a ne Vučić, neka žive u takvoj Srbiji, nemam ništa protiv. Meni je teško isto kao i njima“, rekao je Živković, „ali na izborima građani ne biraju moju sudbinu ili sudbinu drugih predsednika stranaka, nego biraju svoju sudbinu“.

„Ako sednu i razmisle bar 20 minuta, biće dovoljno jasno da li je istina ono što se vidi na ekranima televizije, ili je istina ono što se vidi u frižideru koji je ispred televizora“, tvrdi Živković.

Na pitanje da li nedavni događaji u PSG mogu da utiču na ostale stranke opozicije uoči izbora u Beogradu, Živković je uzvratio da „ne želi da komentariše te događaje“, ali je podsetio da je kandidatura Jankovića na predsedničkim izborima „bila jedna velika šansa za budućnost Srbije“.

Priznajući da je sam bio „jedan od najglasnijih motivatora“ da se Janković kandiduje, on je ukazao da se „neposredno nakon izbora videlo da tu nema potencijala koji se očekivao, a još gore ni plana šta da se radi dalje“.

„Prema tome, to što se tamo desilo logičan je završetak nečega što nije bilo dobro i to je stanje stvari“, rekao je Živković i dodao da su u prošlosti „propadali razni pokreti, od Deposa i DOS, do raznih stranaka, pa zbog toga nije propala Srbija“.

Upitan o eventualnoj saradnji sa drugim opozicionim strankama na izborima u Beogradu, imajući u vidu da je Nova stranka istakla profesorku Vesnu Rakić Vodinelić kao svoju kandidatkinju za gradonačelnicu, Živković je rekao da je ona, „kao prva na listi, što se ovde tumači kao kandidatkinja za gradonačelnicu, najbolji izbor“.

„Osoba je od integriteta, nema mrlju u karijeri i poznata je i priznata i u zemlji i u inostranstvu“, istakao je Žiković i poručio da bi trebalo „razbiti iluziju o gradonačelniku kao menadžeru, jer je ta pozicija simbol grada i poštovanja zakona“.

„Mi možemo da napravimo koaliciju tako što će koalicioni partneri da daju svoje kandidate za ostalih 15 funkcija u gradu i, ako su ti kandidati bolji, spremni smo da pravimo koaliciju“, stav je Živkovića.

Na pitanje da li to znači da je Rakić Vodinelić „crvena linija“ neke buduće koalicije, on odgovara da „nema potrebe za dramatizacijama, povlačenjima crvenih linija i erupcijama bilo kakve vrste“.

Upitan da li Novu stranku vidi u savezu sa PSG i Narodnom strankom, Živković je jasan u negativnom odgovoru, ako kandidat za gradonačelnika bude Dragan Đilas.

„Na osnovu onog što se čuje u javnosti, iz izjava predstavnika PSG i Jeremićeve stranke, da će njihov kandidat biti Đilas, mi nećemo da uđemo u tu koaliciju“, naglasio je Živković.

On je, s druge strane, dopustio mogćnost saveza sa Demokratskom strankom (DS), nezavisno od toga da li će Tadićeva Socijaldemokratska stranka biti deo tog saveza, jer je „u njoj mnogo ljudi koje dugo poznaje i sa njima odlično sarađuje u Parlamentu“.

„Ako se napravi programska koalicija koja po kadrovskim rešenjima bude prava reprezentacija Grada Beograda, Nova stranka može da bude deo nje“, istakao je Živković, koji misli da na beogradskim izborima ne bi trebalo da se kandiduje bilo ko od predsednika stranaka.

Uz opasku da je, kada je reč o eventualnoj saradnji opozicije, pripreme za te izbore trebalo početi ranije, jer su redovni, a ne „iznenađenje“, Živković je ocenio da je „najvažniji posao“ motivisati 80 procenata birača opozicije da izađu i glasaju.

„Krivica opozicije je ta što deo nezadovoljnih građana ne izlazi na izbore“, napomenuo je on i podsetio da Aleksandar Vučić „izvodi između 25 i 26 odsto od ukupnog broja birača“, kada se eliminišu „oni koji nikad ne glasaju, oni koji su na biračkom spisku, a nisu u zemlji, i oni koji su pokojni“.

„Kada se sve to sabere, vidi se da cifra onih koji za njega glasaju nije dramatična, ali je zato veliki broj apstinenata i obaveza je opozicije da njih motiviše da glasaju“, kaže Živković.

On objašnjava da je „pobeda opozicije 24. septembra 2000. bila i u tome što je ubedila ljude da postoji način da se autoritarni i terorističko-totalitarni režim pobedi olovkom, na izborima“.

Živković dopušta mogućnost da se, uprkos Vučićevoj odluci, uz beogradske, održe i vanredni parlamentarni izbori i upozorava da „to ne sme da iznenadi opoziciju, jer ona uvek mora da bude spremna za izbore“.

„Ako nas budu iznenadili vanredni parlamentarni izbori“, ocenio je Živković, „onda mi ne zaslužujemo ni da glasamo na njima, a kamoli da učestvujemo“.

On je, osvrčući se na pretnje smrću poslanici NS Mariniki Tepić i novinarki N1 Mariji Antić, konstatovao da su ti koji prete „profašistički cirkusanti, koje narod zove fukara, ciketani, kokošari“.

Živković ih „poziva da oslobode neki grad na Kosovu, pošto se busaju da su hrabri i da ih ima nekoliko hiljada“, a ne da se „po slavama, kafanama i bunjištima, pijani i drogirani, deru, viču, prizivaju Lazara i Nemanjiće i prete smrću drugima“.

„Oni su hrabri, jer imaju podršku režima“, smatra Živković, aludirajući na bivšeg službenika Kancelarije za Kosovo i Metohiju Mišu Vacića, ali i na odluku „da se ikonama prefarbani voz uputi put Kosova“.

„Niko nema pravo da preti, a posebno ne javno preko tvitera, osećajući se hrabrim, jer drži Vučićevu sliku na desktopu. U suštini, to je Vučić koji je pre pet-šest godina obukao odelo i postao Evropejac, a kada to odelo skine, to je Vučić iz devedesetih, i on i svi njegovi“, zaključio je Živković.