Značaj i uloga Srbije svedena je na simbolični nivo, a vrednosti koje propagira Srbija danas, postale su sušta suprotnost od onih koje je tadašnja Jugoslavija promovisala nesvrstavanjem, ističu sagovornici Danasa Milivoj Bešlin, Srbijanka Turajlić i Aida Ćorović, povodom obeležavanja 60 godina od Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu.
Samit na kome se okupljaju svetski lideri iz redova nesvrstanih u ponedeljak i utorak u hali Beogradskog sajma, za naše sagovornike ima samo simbolični, ne i suštinski značaj za položaj Srbije u svetu.
Istoričar Milivoj Bešlin podseća da je Pokret nastao pre šest decenija kao produkt hladnog rata i pokušaja, u velikoj meri uspešnog, da se države i narodi koji su oslobođeni u procesu dekolonizacije ne priključe nijednom od dva suprtostavljena vojno-politička bloka koje su predvodili SAD i SSSR.
– Utoliko je značaj Pokreta nesvrstanih u vreme nastanka bio emancipatorski i veoma značajan u kontekstu podele na dva bloka. Nesvrstani su bili tzv. treći put koji se pozivao na prestanak trke u naoružanju, zalagao se za popuštanje hladoratovske napetosti i na „miroljubivu koegzistenciju“, na ravnopravnost u međunarodnim odnosima – istakao je Bešlin.
Danas, međutim, kako ukazuje istoričar, nema stroge podele kao u vreme hladnog rata već je svet multipolaran a nesvrstani, ne samo da imaju značajno manje uticaja, već je njihov nekadašnji emancipatorski i moralni značaj veoma oslabio.
Bešlin: Autoritarni režim u Beogradu koristi Pokret da pobegne od Evropske unije
– Iza njih se danas vrlo često kriju autoritarni, korumpirani i izrazito represivni režimi koji se nalaze, zbog svoga karaktera, u međunarodnoj izolaciji. Oni koriste pokret da bi se povezali, ojačali svoje korumpirane diktature i da bi nastavili da drže vlastito stanovništvo u pokornosti. Zbog toga se glavni doprinos Pokreta nevrstanih – emancipacija slabije razvijenih društava i naroda, danas pretvorio u svoju suprotnost – upozorava on.
Što se tiče uloge Srbije, u odnosu na nekadašnju ulogu Jugoslavije u ovom Pokretu, Bešlin ističe da se ona takođe okrenula u svoju suprotnost.
– Kao što je Pokret nesvrstanih bio put da njegova, tada jedina, evropska članica Jugoslavija ojača svoj uticaj u Evropi, danas se kada je reč o Srbiji, ovaj Pokret od strane autoritarnog režima u Beogradu, koristi da se pobegne od Evropske unije i njenih vrednosti koje vladajuća struktura u osnovi odbacuje – naglasio je on.
Turajlić: Prisustvo Rusije odstupa od onoga što su predstavljali nesvrstani
Srbijanka Turajlić, profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji, kaže za Danas da se značaj učešća Srbije u Pokretu nesvrstanih sveo na „simboličan“ u odnosu na onaj koji je imala Jugoslavija kao jedan od osnivača ove međunarodne alijanse i ukazuje na uključivanje Rusije u ovaj pokret kao odstupanje od smisla nesvrstanih.
– Pokret nesvrstanih je mnogo značio za položaj Jugoslavije u svetu a ovaj skup danas izgleda kao simbolični gest, sem te simbolike ne vidim da tu ima nečega važnog za Srbiju. Prisustvo Rusije već više liči na naš način, mi nismo u stanju da održimo ni nešto što je tradicionalno simbolično već moramo da unosimo neke novine. To prisustvo Rusije ovde nema nikakvog smisla i odstupa od onoga što su predstavljali nesvrstani – navela je Turajlić.
Ćorović: Mi smo postali obična provincija u odnosu na onu Jugoslaviju
Uticaj Jugoslavije među nesvrstanim zemljama poredila je i aktivistkinja Aida Ćorović sa današnjim položajem Srbije ističući da se radi o „dva suprotna pola“, i da u ovakvoj prilici to dolazi do izražaja.
– Ovo danas na vlasti su zločinci i ljudi koji su rasturili Jugoslaviju, oni su sve suprotno od onoga za šta su se nesvrstani zalagali. Ta Jugoslavija ne može da se poredi ni u jednom segmentu sa sadašnjom Srbijom. Ova Srbija je ksenofobična zahvaljujući pumpanju mržnje od strane vlasti koja sada pokušava da prikaže kako smo mi građani sveta, a mi smo postali obična provincija u odnosu na onu Jugoslaviju – navela je Ćorović.
Pozvali pa opozvali Budimira Lončara?
Aktivistkinja Aida Ćorović je pomenula i spekulacije sa društvenih mreža, o tome da je iz Srbije upućen, a zatim i otkazan poziv za dolazak na Samit Budimiru Lončaru, bvišem ministru spoljnih poslova Jugoslavije, koji je tokom svoje karijere postao sinonim za politiku nesvrstanih. „Ako je zaista tačno da su pozvali Budu Lončara pa mu otkazali poziv zato što je Hrvat, sve nas treba da bude sramota takvog poteza i što kao ministra spoljnih poslova sada imamo Nikolu Selakovića“ navela je Ćorović. U sklopu Samita nesvrstanih organizovana je izložba „Prometeji novog veka“, inspirisana 60-godišnjicom od održavanja Prve konferencije Pokreta nesvrstanih u Beogradu, u okviru koje je predstavljena i knjiga „Budimir Lončar Od Preka do vrha svijeta“. Kako se spekulisalo, povodom predstavljanja ove knjige Lončar je pozvan u Beograd, ali za sada nema zvaničnih informacije zbog čega on nije došao u posetu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.