Značaj strategije proširenja za Srbiju

Na neformalnom sastanku u Sofiji ministara spoljnih poslova Evropske unije i država kandidata, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić je rekao da je Srbija svesna da je unutar EU bilo i mišljenja da bi davanje vremenskih odrednica bilo kontraproduktivno, ali da se on ne slaže sa tim stavom.

Ne postoji bolja motivacija za političke lidere, administraciju i građane jedne zemlje od definisanih vremenskih okvira za okončanje jednog strateškog procesa, kome smo svi duboko posvećeni, istakao je Dačić.

Bio sam ministar unutrašnjih poslova Srbije kada su ukinute vize građanima Srbije za putovanja u Šengensku zonu i svima je poznato u kome stepenu je taj čin bio podsticajan za nastavak procesa evropskih integracija i unutrašnjih reformi, dodao je Dačić.

On je izrazio uverenje da će vremenski definisana mapa puta za članstvo Srbije, sa konkretnim datumima, imati jednako pozitivan efekat na percepciju EU kod građana Srbije.

Predstojeći Samit EU-ZB u Sofiji biće najznačajniji skup na najvišem nivou još od Soluna 2003. Mi bismo voleli da takvih skupova u budućnosti bude i više, i da njihovi rezultati budu ohrabrujući za Srbiju i region u celini, poručio je Dačić.

Prema Dačiću, Srbija učešćem misijama Evropske unije u raznim žarišnim tačkama na svetu – u Somaliji, Maliju, Centralnoafričkoj Republici, pokazuje iskrene želje da bude prepoznata kao pouzdan i kredibilan partner EU u kriznim situacijama, koji deli odgovornost u ukupnim evropskim naporima da se obezbedi globalni i regionalni mir i stabilnost.

Siguran sam da ćete se složiti da smo u prethodnim godinama ostvarili visok nivo saradnje tokom kriznih situacija poput migrantske krize, napomenuo je Dačić.

On je poručio da EU na Srbiju može najozbiljnije da računa u borbi protiv izazova koji uključuju terorizam, krijumčarenje ljudi, hibridne pretnje i proliferaciju.

Za Srbiju je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova i situacija u pokrajini najveći bezbednosni izazov, koji za posledicu ima niz pretnji po bezbednost građana, ukazao je Dačić.

Takođe, bih hteo da podsetim da se od više od 200.000 prognanih Srba, samo 1,9 odsto vratilo na Kosovo i Metohiju, naveo je Dačić i upitao da li neko vodi računa o tome.

Prema Dačiću, Beograd je dijalogu sa Prištinom pristupio sa uverenjem da je normalizacija odnosa najpotrebnija građanima Kosova i Metohija, ali isto tako i Albancima i Srbima generalno.

U dijalog su politički lideri Srbije, kada je Briselski sporazum postignut, uložili sav svoj politički kredibilitet, dodao je Dačić i ukazao da najveći deo Briselskog sporazuma nije primenjen, ali da krivac za to nije Beograd.

Očekujemo da se to promeni u bliskoj budućnosti, kako bi osnivanjem Zajednice srpskih opština bila osigurana bezbednost i perspektiva srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, istakao je Dačić.

Nastavićemo dijalog u dobroj veri jer smatramo da je on nužan preduslov za stabilnost i bezbednost našeg regiona, obećao je Dačić.

„Kako to da ovo pravilo nije tada poštovano“, upitao je Dačić koji smatra da je kontraproduktivno da neki ministri inostranih poslova šalju Beogradu arogantne poruke da mora da prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.