Žarko Korać, potpredsednik Đinđićeve vlade: Srbija je danas karikatura one zemlje koju je želeo Zoran Đinđić

Žarko Korać, potpredsednik vlade u vreme kada je Đinđić bio premijer, povodom 21 godine od atentata, kaže za za Danas i sledeće: „Njegove ubice su bolje znale, proevropska orijentacija Srbije je zaustavljena“.

– Ili kako je tada govorio predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica, ne treba “hrliti u reforme” – podseća Korać.

Prvi demokratski premijer Srbije Zoran Đinđić ubijen je na ulazu u Vladu Srbije 12. marta, 2003. godine. Bivši pukovnik Državne bezbednosti, Milorad Ulemek, poznatiji kao Legija, i bivši potpukovnik Državne bezbednosti Zvezdan Jovanović pravosnažno su osuđeni na po 40 godina zatvora zbog atentata na predsednika Vlade.

Politička pozadina koja je obuhvatala krivične prijave i protiv političara, pre svih bivšeg premijera i lidera Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice, potom Nebojše Čovića i Velimira Ilića, koje su podnele majka i sestra ubijenog premijera, nikada nije rasvetljena.

– Za razliku od Koštunice, Đinđić je govorio građanima Srbije da imamo u tom trenutku istorijsku šansu da posle decenije ratova sa užasnim žrtvama, izolacije i ekonomskog propadanja, počnemo da zaista menjamo naše društvo. On je čvrsto verovao u sposobnost Srbije da se promeni na bolje. I taj oprimizam je trajno nasleđe njegove politike – kaže Žarko Korać.

Danas kada pravimo bilans dvadeset i jednu godinu od njegove smrti, dodaje, nemamo mnogo razloga za optimizam.

– Srbija je uprkos javno proklamovanom cilju EU integracija, potpuno zaustavljena na tom putu. Ona je u odnosu na rat u Ukrajini izolovana u Evropi, njen bivši ministar unutrašnjih poslova i šef tajne službe, Aleksandar Vulin, dobija zvanično priznanje ruske tajne službe za svoj rad – smatra sagovornik Danasa.

U medijima su svakog dana osuđeni ratni zločinci koji ne pokazuju ni malo kajanja za teške zločine za koje su osuđeni, dodaje.

– Naprotiv, oni se tretiraju kao ugledne javne ličnosti. U Srbiji se ne vodi nikakva rasprava o posledicama ratova devedesetih i njeni nosioci su praktično abolirani. Srbija je danas karikatura one zemlje koju je želeo Zoran Đndjić. I ono što ostaje kao ključno pitanje je, kako je došlo do toga. Zašto im je vizija Zorana Đindjića bila manje privlačna od onoga što je Srbija danas? – ističe Korać.

Kako dodaje: „Da li je ona tražila previše napora za promenu, da li su ofucane nacionalističke parole i produžetak nešto izmenjene politike Slobodana Miloševića ono što želi većina gradjana Srbije?“.

– Vratio bih se optimizmu Zorana Đinđića – vera u mogućnost promene je osnova njegove politike. Da je živ verovatno bi rekao: nije teže nego onda, izgubili smo vreme ali to samo znači da moramo više da radimo da bi postigli svoje ciljeve. Srbija je surova prema svojim proevropskim političarima ali od njih i zavisi. Od kneza Mihajla do Zorana Đindjića, oni su uporno održavali može se reći baklju proevropske, demokratske i civilizovane Srbije. Ona je često bila poražena ali nikada nije nestala – naglašava Korać.

Dolaze nove generacije, ta Srbija je ostvariva, ističe dalje.

Zoran Đinđić je iz mnogo razloga, zaključuje, postao simbol žrtve u njenom ostvarenju.

– Red je i da jednako postane simbol njene večite trajnosti – kaže Žarko Korać.