Zoran Ivošević: Sačekati bolje vreme za Kosovo

Naši govore da mi ne pregovaramo sa Albancima sa Kosova i Metohije, već Amerikom, a ona je isključivo za soluciju da se to pitanje odmah reši tako da mi „priznamo Kosovo kao kvazidržavu“, objasnio je Ivošević, u okviru serijala razgovora Kosinus.

On je novinaru FoNeta Nikoli Todoroviću izjavio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno prvi put rekao da „mi nismo za bilo kakav kompromis, nego za racionalan, ali nije rekao šta to znači“.

Kada pogledate Vujakliju, racionalnost znači razumnost, podseća Ivošević i tumači da „taj kompromis mora da bude razuman, a da bi takav bio mora da je u skladu sa našim Ustavom i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN) 1244“.

Ukazujući da ga, povodom pregovora sa Prištinom, brinu neke izjave Vučića po kojima na Kosovu „nemamo ništa“, Ivošević objašnjava da „nismo samo mi u problemu, već i oni, ali mi to ne primećujemo“.

„Oni nisu titulari prava koje vrše, nego držaoci tih prava, a hteli bi da budu titulari. Koliko smo mi nezadovoljni, toliko su i oni“, tvrdi Ivošević.

Da su zadovoljni, on smatra „da nas ne bi u svakoj prilici terali da odmah priznamo Kosovo“, niti govorili da je „sve gotovo“ i da samo još očekuju međusobno priznanje.

Na pitanje o eventualnoj međunarodnoj konferenciji, uz učešće velikih sila, Ivošević uzvraća da albanska strana ima zaleđinu dok bi srpsku zaleđinu, po svoj prilici, mogla da pruži Rusija i onda bi moglo da se razgovara o razumnom kompromisu.

Ali na međunarodnoj koferenciji, po međunarodnom pravu, a ne po pravu Amerike, koja je sklona nasilju u primeni prava, upozorava Ivošević.

Podsećajući na Briselski sporazum, Ivošević napominje da kod svakog ugovora, u slučaju da jedna strana ne ispunjava svoje obaveze, postoji mogućnost njegovog raskida.

A raskid ugovora zahteva samo dodatni rok, pa i ako on prođe, a mora da bude mnogo razumniji, ne pet godina, već pet meseci, onda dolazi do raskida ugovora, objašnjava Ivošević, uz ocenu da se „mi ne usuđujemo da to uradimo, pre svega zbog Amerike“.

Pristajanje na razgovor posle toliko dugog neizvršenja sporazuma, prema stavu Ivoševića, predstavlja poniženje za Srbiju.

On tvrdi da je Srbija, na „neki način, upola priznala“ Kosovo kao nezavisno, jer Briselski sporazum u tački 14 obavezuje da jedni drugima nećemo praviti smetnje na putu ka Evropskoj uniji (EU).

Kad dođemo u njeno predvorje, predviđa Ivošević, možemo očekivati da nam kažu: „Gospodo, priznajte Kosovo, mi ne primamo države koje nemaju puni kapacitet“.

On navodi da bi bilo suprotno našem Ustavu, ako bi Srbija, u slučaju postizanja konačnog dogovora, prihvatila da Kosovo ima stolicu u UN.

U Ustavu piše da je teritorija Srbije jedinstvena i nedeljiva, podseća Ivošević.

Govoreći o eventualnom referendumu, on očekuje da građani ni slučajno ne bi prihvatili mogućnost da se kompromisom deli Srbija i menja njena granica.

Ako bi se to kojim slučajem desilo, ističe Ivošević, ni to ne bi bilo dovoljno sve dok imamo ovakav Ustav.

Prema njegovim rečima, morao bi da se promeni, da bismo u tom novom Ustavu imali mogućnost da se pozovemo na neku odredbu i mogli da idemo u tom pravcu.

Kod raspisivanja referenduma najvažnije je formulisanje referendumskog pitanja. Ako je falš, onda je i odgovor falš, napomenuo je Ivošević i podsetio da je takvih pitanja bilo u vreme Slobodana Miloševića . Ja sam pravnik, za mene je Kosovo i Metohija, bez obzira što je i u srcu, sastavni deo ove zemlje, njena južna pokrajina, istakao je Ivošević i zaključio da je takav položaj utvrđen Ustavom i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.