Zoran Panović: Iluzorno da EU podrži opoziciju koja bi poništila Vučićev dogovor o litijumu

Vučić u vlasti ima dva tima, jedan koji je za BRIKS, a drugi za članstvo u EU, rekao je Panović u serijalu Kvaka 23 i konstatovao da se ne može reći da ta politika ne daje neke rezultate.

Uprkos prozapadnom inkliniranju vlasti, mislim da Rusija ovde nema boljeg saveznika od Vučića, procenio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem, uveren da bi proevropska opozicija sigurno „završila“ odnose sa Moskvom.

Na drugoj strani, Vučić je desnu, prorusku opoziciju vrlo uspešno, pedantno i pasionirano razbucao, rekao je on i dodao da ne vidi šta bi tu još mogli da se formira.

Panović je ukazao i na hipokriziju koja proističe iz istraživanja Demostata da se narod ne sekira toliko ni za Kosovo, ni za Rusiju, jer bi većina ljudi prevashodno glasala za partitju koja bi im obezbedila bolji standard.

Vučić to vrlo dobro oseća, protumačio je on i konstatovao da se od 2000.godine, uprkos tome što vlast negira značaj 5.oktobra, vodi politika kontinuiteta prema EU.

Prema Panovićevom viđenju, Vučić ne bi mogao da ima ovakvu ekonomiju i ovakvu međunarodnu poziciju da se zaista odrekao tog datuma i da je zaista sproveo reakcionarnu politiku do kraja.

On misli da je Vučić tako dobro proučio greške Slobodana Miloševića, pre svega u pretorijanskom sektoru, a onda i u spoljnoj politici, i da nikada sebi neće dozvoliti ključnu Miloševićevu grešku da uđe u iracionalni sukob sa Zapadom.

To je očigledno tako i za sada mu to uspeva, ocenio je Panović, koji tvrdi da ni EU u Srbiji nema boljeg partnera od Vučića.

Kako je objasnio, opozicija mora da uradi ono što je uradila Srpska napredna stranka kada je bila opozicija – da uveri spoljni faktor, pre svega zapadni, da nudi alternativni model stabilnosti i da će neke stvari ubrzati i sprovesti još bolje.

„Zaista je iluzorno očekivati da Evropa podrži opoziciju, ovu desnu, prorusku, ili ovu proevropsku, a da oni sutra kada dođu na vlast ponište ono što je Vučić dogovorio sa EU, na primer iskopavanje litijuma, ili neki dogovor oko Kosova. Ko je tu bolji od Vučića i za EU i za Ameriku, ja ne vidim“, izjavio je Panović.

Ne može se politika voditi samo na antilitijumu ili na antinasilju, mora postojati složenija ideološka i motivaciona osnova, predočio je on, ali je priznao da danas nije lako biti opozicija i da zato ne voli preterano da je kritikuje.

Upitan da li veruje u iskrenost namera EU da Srbiju primi u članstvo, on je odgovorio da je nekada bio evrofanatik, da bi se posle naslušao datuma, ohrabrenja i obećanja i da zato danas za sebe ne može da kaže da je evroskeptik, ali da jeste realista.

Rat u Ukrajini je aktuelizovao pitanje da region mora bar indirektno biti integrisan u EU, iako bi za nas jedino bilo dobro da nam daju „vajld kard“ i da tako uđemo u Uniju, jer ne vidim kako drugačije, naglasio je Panović.

Upitan koliko bi na to mogli da utiču i odnosi u okruženju, on je uzvratio ocenom da „zaista zamara“ ovo što govore Milanović, Plenković, Bećirević, „tako da je ta jugoslovenska dimenzija, ako je tako cinično nazovemo, vrlo loša za Srbiju“.

„Ne treba imati iluzija, ko god bio u Hrvatskoj na vlasti, Hrvatska će dati zadnji atom diplomatske energije da Srbija ne uđe u EU. Jednostavno tu ne treba imati nikakvih iluzija“, smatra Panović.

Upitan o imenovanju Tonina Picule za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, on je odgovorio da ne misli da je Picula „nešto posebno bitan političar“.

Panovića bi više ohrabrilo da su Nemac ili Francuz izvestioci, to bi mu dalo veću dozu ozbiljnosti i zato u imenovanju Picule ne vidi nešto specijalno, sem opet kao šansu da ga vlast, preko svojih medija, ako bude izrekao neku kritiku, dočeka na volej i kaže da je ustaša.

Kako je ukazao, „toliko se inflatorno koristi taj termin ustaša sa strane ove vlasti da je to sramotno, u smislu da su svi maltene ustaše i domaća opozicija, i svi Hrvati“.

„Time se banalizuje nešto što je možda najviše koštalo Srbe u istoriji, a to je jedan stravični zločin i genocid koji je počinjen pod tim ustaškim imenom“, objasnio je on i poručio da bi trebalo voditi računa kada se šta „ispaljuje kao etiketa“.

Panović smatra da neće biti promene vlasti dok se ne ispuni uslov da građani budu nezadovoljni svojim životom i objašnjava da je Vučić promenio socijalnu strukturu društva i napravio super bogatašku elitu, dok je u nižoj srednoj klasi napravio širok pojas podrške.

Nije ključ da li će Vučić na Zapad ili na Istok, ključ je autoritarnost, ocenio je Panović i protumačio da ljudi vole autoritarnost i vođu, ali da svoj životni položaj teško povezuju sa međunarodnom pozicijom zemlje.

Upitan da li otpor rudarenju jadarita ima potencijal promene, on je odgovorio potvrdno i istakao da je litijum prvorazredno političko pitanje.

Ta tema ima kohezivni potencijal u opoziciji i na litijumu mogu da se ujedine najrazličitije političke opcije, ali i dalje ostaju otvorena pitanja kakva bi se politika vodila u drugim sferama ako i ne bude kopanja litijuma, gde bi onda Srbija išla i u kakvoj bi se situaciji našla, rekao je Panović.

Na pitanje o zahtevu opozicije da se raspišu vanredni parlamentarni izbori, on je odgovorio da je SNS na neki način prevarila birače, jer se litijum uopšte nije pominjao u kampanji, i da je zato zahtev za izborima legitiman.

On, pri tome, misli i da bi možda bio neki pomak ako bi se nekoliko sličnih partija opozicije, umesto da prave koalicije, integrisalo u jednu partiju.

Panović podseća da rizici vainstitucionalnog raspleta uvek postoje i naglašava dau ovakvoj atmosferi ne veruje u neki veliki dijalog, ali ističe da je za „pravo opozicije na monolog, da opozicija i kritičari vlasti imaju pravo na monolog i da kažu šta misle“.

Upitan o mišljenjima u opoziciji da Srbija neće postati članica EU dok je Vučić na vlasti, on je protumačio da bi ulazak Srbije u Uniju sa ovom vlašću bio najparadoksalniji.

Kako je objasnio, to bi značilo da je Vojislav Šešelj, koji je totalno protiv Zapada, imao „najbolji kasting“, jer bi njegov učenik uveo Srbiju u EU.

Upitan da li može da zamisli takvu situaciju, Panović je odgovorio da bi to bila istorijska senzacije, ali da ništa nije nemoguće.