Zoran Panović: Vlast i opozicija postigli konsenzus – izbori u decembru su zaista realni

„Hajde da gledamo stvari sa vedrije strane. Ovde uz svu ovu političku tenziju i ovaj cirkus u Skupštini postoji konsenzus vlasti i opozicije oko izbora. Opozicija traži izbore, vlast kaže jedva čekamo. Ostaje samo da vidimo u kom će modalitetu biti izbori“, kaže Zoran Panović.

A da li su izbori u decembru realni, Panović smatra:

„Pazite, tu postoji neka realna politička procena, ali postoje i neki elementi koji mogu biti pomalo nepolitički ali suštinski bitnim.“

Postoji nešto što se zove, kako kaže Panović, politička praksa ili političko sujeverje.

„Naprednjaci su od 2012. godine na vlasti. Oni su pobedili u proleće. I sve su njihove pobede bile u proleće ili rano leto. Oni nemaju jesenje i zimske izbore. Tako da bi izbori u decembru bile neko iznenađenje“, smatra Panović.

Decembar, kako smatra sagovornik, skraćuje rokove za promene izbornih uslova.

„Opozicija mora da zna da neće dobiti idelane izborne uslove. Mi smo tu mogućnost davno prokockali. Mislim da opozicija ako misli da pobedi Vučića mora ga pobediti u nepovoljnim izbornim uslovima. Bolji izborni uslovi, pre svega mislim medijski. A onda ide ovo što su stari hronični porblemi opozicije, a to je kako da atrikuliše činjenicu da u Srbiji ima više nezadovoljnih nego onih koji glasaju za opoziciju“, objašnjava on.

Kako kaže sagovornik, međunarodna pozicija ove vlasti nije tako loša, kao i da neku presudnu podršku spolja opozicija ne može da očekuje.

„Ovaj režim ne može da se reformiše, ali može da pravi strateške ustupke koji su sasvim dovoljni za Zapad“, ističe Panović.

„Sudbinski izbori“

„Mi vrlo jasno prepoznajemo koje su partije vlasti. I naravno imaju one partije koje nisu jasno partije vlasti ali postoje snage koje su formalno opozicija ali su bliske vlasti. Kod klasične opozicije to je malo komplikovanije. Ono što je jedna vrsta lošeg utiska to je da iz jednog velikog nezadovoljstva koje se pojavilo na ulicama Srbije, koje je nažalost prouzrokovano tim jezivim tragedijama, u nekom smislu organizacije nisu se pojavile neke jače opozicione snage. Uvek kada se opozicija deli, to loše utiče na rejting, dok svaka vrsta ozbiljnijeg ukrupnjivanja daje motiv glasačima opozicije“, objašnjava Panović.

Kako kaže, na kraju će do nekih izbora morati da dođe.

„Moramo da shvatimo jednu stvar, Poljska ima izbore sad u oktobru i ti parlamentarni izbori se doživljavaju kao izborima koji su sudbinski u jednoj zemlji. Mislim da je u Srbiji slična situacija na neki način, mi se nalazimo kao u ’89, ’90 godine. Imamo veliku konfuziju kuda ovo društvo vodi, šta ovo društvo želi da bude“, smatra Panović.

Kao posledicu toga, sagovornik vidi u tome što opozicija ponovo treba da dokazuje da nam je višepartijski sistem neophodan, a za to odgovornost vidi upravo u vlasti.

„Ova vlast ima jednu vrstu revolucionarnog karaktera, iako nisu došli na vlast revlucijom ali žele da kao revlucionari vladaju apsolutno svuda, do mesne zajednice. Ta partija je napravila takvu strukturu, to su tzv. kapilarrne partije, koja ide bukvalno u najsitnije pore društva i zato je opoziciji teško da joj parira i iskontroliše čitav taj izborni porces gde protiv sebe ima jednu jaku mašinu koja se poistovećuje sa državom. I to je Vučićev etatistički koncept koji je on razvijao do neslućenih razmera“, objašnjava Panović.

Vandredni izbori u Beogradu

„Opozicija je i prošli put imala Beograd na tacni. Problem je što je dobar deo građana koji je glasao za opoziciju mislio da glasa za opoziciju. Ali neki delovi opozicije nisu opozicija neko su pod kontrolom vlasti“, ocenjuje sagovornik.
S druge strane, kako istiće sagovornik, opozicija nije imala snage da iskontroliše izbore u glavnim opštinama.

„Ja sad ne mogu da zamislim situaciju da opozicija drži recimo osam gradova u Srbiji“, zaključuje on.