Zoran Tomić: Vučićeva „obećanja ili potpisi“ su neustavni, ne važe bez referenduma

Tomić je agenciji Beta kazao da bi svaka odluka predsednika Srbije Vučića o Kosovu i Metohiji morala da se verifikuje referendumskom većinom.

„Ono što je na političkom planu od strane vrha države u pogledu promene statusa Kosova i Metohije usmeno ili pisano eventualno obećano, odnosno možda već i parafirano ili čak i potpisano pred međunarodnim izaslanicima i kosovskim predstavnikom, nema nikakvu ustavnu težinu i pravnu važnost, niti bilo kakva pravna dejstva, sve dok se tim hipotetičkim potezima predsednika Srbije ne ‘obuče ustavno odelo’ i dok se parlamentarno i referendumsko većinski jedan takav sudbonosni politički čin regularno ne verifikuje“, naglasio je profesor.

Po njegovim rečima, pitanje je da li će uopšte i da dođe do sveobuhvatnog sporazuma „o normalizaciji susedskih odnosa na temelju ravnopravnosti“ Srbije i Kosova, „uključujući i formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) po već utvrđenim pravilima“.

S obzirom na takvo stanje stvari, Tomić navodi četiri moguća scenarija u pogledu daljeg odvijanja pregovora s briselskim zvaničnicima i kosovskom stranom.

„Prvo, nepotpisivanje aktuelnog francusko-nemačkog predloga s ciljem da se u daljim pregovorima taj dokument osetno unapredi u korist kosovskih Srba i Srbije“, navodi on.

U tom kontekstu, Tomić podseća na „veliki i dugogodišnji raskorak između, još 2006. godine zapisanog ustavnog položaja južne srpske pokrajine“, pri čemu tada predviđen zakon o „suštinskoj autonomiji“ KiM nikada nije donet, i kosovske stvarnosti, tamošnjih institucija i odnosa snaga.

Druga solucija je, dodaje profesor, pristupanje promeni Ustava isključivo po propisanom ustavnom postupku (član 203).

„Ustavno se zahteva postizanje dvotrećinske većine glasova od ukupnog broja poslanika republičkog parlamenta, i to u dva povezana navrata: najpre za Predlog ustavne promene, a onda – bude li taj predlog pravovaljano usvojen – i za sledstveni akt o promeni Ustava, u smislu i formalnog državnog odricanja od dela teritorije Srbije, odnosno promene dosadašnjih ustavnih granica naše zemlje“, objasnio je on.

Profesor ističe da bi skupštinsko „za“ posebno podrazumevalo brisanje sadržine postojeće ustavne preambule, posvećene zaštiti suvereniteta države Srbije na KiM.

„Za promenu Ustava je obavezan potvrđujući opštenarodni referendum koji se smatra uspelim ako je ‘za’ prethodno donetu pozitivnu odluku Narodne skupštine glasala većina izašlih birača“, kazao je on.

Treće, ističe prof. Tomić, dolazi u obzir i ostavka predsednika države „bude li izjavio da nije u stanju da i legalno i legitimno raspetlja kosovski čvor, da se odupre spoljnim i unutrašnjim pritiscima ujedno poštujući najviši pravni akt Srbije“.

Četvrti scenario, prema rečima Tomića, sastojao bi se u potpisivanju ponuđenog, „konačno utvrđenog, a nametnutog sporazuma“ i time priznavanja kosovske nezavisnosti „bez ikakve ustavne podloge“.

„To bi bilo ortodoksno suspendovanje Ustava, upodobljeno i pravno i faktički otvorenoj diktaturi aktuelnog državnog poglavara. Što bi, opet, moglo izazvati, pored opšte pravne i političke konfuzije, ozbiljne društvene nemire nepredvidivih razmera, paralelno s daljim srozavanjem ugleda Srbije u svetu“, naglasio je Tomić.

On ističe da je svaka od skiciranih „varijanti“ iz različitih razloga u sadašnjem trenutku drastično rizična, i kratkoročno i dugoročno.

„Pred istorijom, pred građanima i budućnošću Srbije danas je najmanje poražavajuće ono opredeljenje da se dalje korača bespogovornim ustavnim putem. Dakle, početni korak u smeru promene Ustava bio bi da takvu inicijativu podnese neko od ustavno ovlašćenih predlagača: najmanje trećina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada ili 150.000 birača (član 203. stav 1). Sve s neizvesnim tokom i ishodom te procedure“, zaključio je profesor Tomić.