To što je Građanski demokratski forum jedina građanska opcija, za Zorana Vuletića, lidera GDF, jasno pokazuje da se ne miri sa zločinima koje je izazvala srpska politika 90-ih pokazuje kapacitete društva, koje je u kandžama nacionalizma.
“Nažalost, nacionalizam je veoma profitabalan posao za sve političke stranke u Srbiji. Posebno je poražavajuće to što sa nacionalizmom koketiraju i sve opozicione partije od raspada Jugoslavije. Ljudi koji su početkom 90-ih jasno poslali poruku susedima i celom svetu da postoji i druga, drugačija Srbija, Srbija koja se ne miri sa velikodržavnim konceptom i zločinima koje za sobom taj projekat ostavlja, spasili su čast Srbije. Danas je baš kao i 90-ih neophodno podići glas protiv srpske politike koja se nije odrekla snova o velikoj Srbiji i tu ne sme biti kompromisa”, napominje Vuletić.
On se pita i kako drugačije protumačiti dvadesetogodišnje samozavaravanje šta se dogodilo na Kosovu. Kako je moguće da nemamo nijednu parlamentarnu stranku-organizaciju koja je spremna da traži podršku građana za politiku koja se gradi na istini, ne postoje dve istine.
“Potpuno sam svestan da je to težak posao koji iziskuje pažljiv pristup građanima Srbije koji su takođe stradali od te iste politike koja je uništila Jugoslaviju, ali prošlo je isuviše vremena da bismo imali pravo da ostavimo otvorena vrata novom ratu našoj deci. Propagandi kojoj smo izloženi, a koja žešće nego ikada promoviše nacionalizam, ksenofobiju, odbranu poražene politike Šešelja i Miloševića, moram se suprotstaviti i to je dužnost svih koji vide budućnost Srbije u EU. Danas ne sme da se ćuti ili zauzima stav putem digitrona u odnosu na divljačku agresiju Putinove Rusije na Ukrajinu”, ističe sagovornik Danasa.
On primećuje da se povremeno i pojavi neko iz parlamentarne opozicije i jedva prozbori da bi trebalo da uvedemo sankcije Rusiji, ali tu stavi tačku.
“Uvođenje sankcija Rusiji pre svega znači vrednosno određivanje u odnosu na rat u Ukrajini i svrstavanje na ispravnu stranu sveta. Ali u našem slučaju i ubrzano rešavanje kosovskog pitanja, potpuna implementacija briselskog sporazuma koji će konačno dovesti i Srbiju i Kosovo u EU, prihvatanje da je Crna Gora nezavisna država, brisanje sramnog murala Ratku Mladiću kao prvi korak ka podršci BiH i političkom marginalizovanju Dodika i politike kojom uništava Bosnu. Kada poneko od političara i kaže da se u Srebrenici desio genocid, kao što je sud u Hagu presudio, ne sme se tu zaustaviti”, ističe Vuletić.
Prema njegovim rečima, neophodna je inicijativa da se donese Zakon o zabrani negiranja genocida, da se ustanovi dan sećanja na žrtve genocida, da se ustanovi školski čas na kome bi deca dobila ispravna tumačenja šta se događalo u svim ratovima 90-ih.
Takođe, udžbenici istorije bi morali da budu izlaz na prosperitetnu, moralno utemeljenu stranu sveta koja ne prihvata ničiju kolektivnu krivicu već odvaja zločince od naroda.
“Približava nam se peti avgust i obeležavanje Oluje. Dok ne budemo došli do konsenzusa oko tog, za jedne tragičnog datuma, a za druge konačnog završetka rata, živećemo u nacionalističkom ludilu koje je podloga za nove sukobe”, primećuje lider GDF.
Građanska Srbija, kako kaže, bez obzira što se teško organizuje i pokazuje imanentnu nesposobnost da artikuliše svoje stavove nikada neće nestati.
“GDF je danas usamljen u inicijativama za rešavanje problemi za koje smatramo da su bazični, ali protok vremena nam je potvrdio ispravnost politike i pre ili kasnije će do takvih promena doći”, kaže Vuletić i ponavlja da smo izloženi propagandi koja žešće nego ikada promoviše nacionalizam, ksenofobiju, odbranu poražene politike Šešelja-Miloševića.
Tome se, kako kaže, moramo suprotstaviti i to je dužnost svih koji vide budućnost Srbije u EU.
Da podsetimo pisac Bora Ćosić pokrenuo je ovih dana priču o statusa takozvane Druge Srbije.
On je na svom Tviter nalogu napisao da je umrla Druga Srbija sa Radetom Konstantinovićem, Srđom Popovićem, Borkom Pavićević. Da su ostali oni umorni, bezvoljni, depresivni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.