Zoran Živković: Vučić je sam sebi najveći neprijatelj

Naprotiv, svaki dan je bio žrtva kleveta, laži, podmetanja ili bar neodmerenih prozivki iz svih tadašnjih redakcija. Bilo je samo pitanje intenziteta i ciljeva te harange. Neki su to radili da pokažu svoju hrabrost i „profesionalizam“, a mnogi su bili glasilo kriminalaca i njihovih saradnika iz sfere politike. RTS je tada imala neodmerenu kritiku, kažu iz najboljih namera, a list Identitet otvorene pozive na atentat. Danas je sve to obrnuto. Skoro sve dnevne novine, osim Danasa i još ponekih i ponekad, liče na fanpejdž, spomenar obožavalaca lika i dela Aleksandra Vučića. Svaki dan on ustaje prvi, radi 26 sati dnevno, podiže standard, pobeđuje na svim frontovima, čini čuda… Naravno, samo u izmišljenim udvoričkim, skribomanskim paškvilama. Dakle, cilj kampanje je da se dokažu njegove natprirodne sposobnosti i prikrije istina o njegovoj i njihovoj laži i paralaži, kaže u razgovoru za Danas Zoran Živković, lider Nove stranke.

Ko su mogući Vučićevi neprijatelji?

– On je sam sebi najveći neprijatelj, a to su i njegovi podrepaši, apologete, njegovi kriminalci i udvorice. Ja to sigurno nisam – ja mu želim dobro zdravlje i puno sreće!

Nebojša Krstić vas i neke druge tviteraše upozorava da ne omalovažavate napade na premijera.

– Ne komentarišem izjave marginalnih ličnosti, pogotovo ako su iz galerije likova koje sam naveo u odgovoru na prethodno pitanje.

Zašto tvrdite da je priča oko mogućeg atentata na premijera Srbije, odnosno njegovog brata, farsa?

– Sam Vučić je demantovao da je na njega pokušan atentat! Farsičnu operetu o tome kreirali su njegove ulizice, ljudi bez časti i poštenja, likovi sa lažnim diplomama i lažnim biografijama, novinari koji su bruka za profesiju i ostali iz naprednjačke bulumente nedostojnih. Pronađeno oružje je velika opasnost po bezbednost Srbije i njenih građana, a za to je odgovoran sam Vučić, kao premjer i kao šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti. Zato mora da podnese ostavku na bar jednu od te dve nespojive funkcije. Naravno, i bezbednost predsednika vlade ne sme biti ugrožena, ali za to ne sme biti optužena demokratska opozicija, niti se premijer može štititi besmislenim konstrukcijama njegove kamarile.

Aleksandar Vulin bezbednosnu pretnju po premijera dovodi u vezu sa ambasadom SAD u Srbiji.

– Pomenuti „levičar“ je samo jedan od Vučićevih kontroverznih saradnika koji, svojim svakodnevnim delanjem, ima za zadatak da dokaže kako njegov šef nije najgori, najneiskreniji, najsamozaljubljeniji… To je taktika – okruži se lažljivima, glupima, ružnima i bićeš najpošteniji, najpametniji i najlepši. Vulinove izjave su ono što Vučić misli a ne sme da kaže. Naprotiv, on sada ubeđuje Amerikance da je to izolovani stav i da ne predstavlja mišljenje vlade i njega lično! Usput još kaže: „Eto, šta bi bilo u Srbiji da mene nema! Ovakvi bi vam bili s druge strane…“ To je jasno svima i takve izjave, govorio ih Vulin ili Dačić, ne donose ništa našoj državi.

Zar Vulinove optužbe da neke ambasade rade protiv premijera nisu u suprotnosti sa onim što svakodnevno slušamo da stranci poštuju napredak države i rad premijera?

– Priča o podršci je prenaduvana i iskonstruisana. Realno je da će Zapad podržati bilo koju vlast u Srbiji koja ne ratuje i ispunjava bar najvažniji deo njihove agende, a to je danas nezavisno Kosovo. Rusi će podržavati bilo koga ko svojom politikom predstavlja bar kamičak u cipeli Zapada, a posebno će biti zadovoljni ako im date NIS za petinu cene i omogućite da Srbijagas bude njihovo sredstvo ucene. Kinezima je potrebna ekonomska penetracija u EU, pa se nadaju da će to moći preko Srbije… Sve su to konstante međunarodnih odnosa, ništa novo. U pokušaju da igra na sve tri stolice Vučić nevešto balansira i preko svojih saradnika i lično, vodi politiku slona u staklarskoj radnji, a to je Srbija. Pred strancima je ponizni miš, pred svojim građanima je strašan lav. Ali to je lav iz one pesme Duška Radovića – „od papira sav!“

Možda ćete se zbog ovakvih konstatacija naći na listi patoloških mrzitelja ove vlasti.

– Vučićeva vlast i on lično bolno pate jer nemaju podršku nikoga ko bi se mogao nazvati društvenom elitom ili makar ljudima koji misle i rade pošteno i plemenito. Tu svoju frustraciju ne može da sakrije pa su mu onda za sve krivi Saša Janković, Olja Bećković, Draža Petrović, Srđan Škoro, moja malenkost i još poneki…

Ni opozicija ne može da se pohvali podrškom građana za predstojeće predsedničke izbore.

– Opozicija mora da se izbori za normalne izborne uslove, pre svega za ravnopravno predstavljanje u medijima i sprečavanje izborne krađe. I jedno i drugo je obeležilo protekle parlamentarne izbore. Televizije i većina štampe je služila za demonizaciju opozicije i nekritičko veličanje „uspeha“ Vučićeve vlasti. To mora biti promenjeno u interesu građana Srbije, a ne samo opozicionih partija.

Može li opozicija do zajedničkog predsedničkog kandidata, uprkos ličnim sujetama?

– Srbiji je potrebna pobeda predsedničkog kandidata prave demokratske opozicije. To mora biti cilj svih onih koji našem društvu i budućim generacijama žele dobro. Tu mislim na političare, ali i na kritičku javnost, javne i kulturne autoritete, prave novinare, odgovorne patriote. Nestranački kandidat je pravo rešenje jer se takvim izborom šire kapaciteti podrške tom čoveku, a to je put ka pobedi! Dakle – jedan kandidat, nestranačka ličnost nesumnjivog autoriteta i čiste karijere – to je obaveza svih nas! Nesporazumi i sujeta iz prošlosti, pa i opravdano nezadovoljstvo nekih od nas mora biti pomereno sa scene.

Zašto mislite da Saša Janković ima šanse na predsedničkim izborima kada za njega zna mali broj ljudi u Srbiji?

– Gospodina Jankovića, po istraživanjima, danas prepoznaje 80 odsto građana Srbije, a to nije malo. U kampanji taj procenat može biti podignut na 100 odsto. Ako se on odluči za kandidaturu, imaće apsolutnu podršku Nove stranke i moju lično. Nadam se da će tako odlučiti i ostale prave opozicione stranke.

Verujete li da će Vučić na kraju ipak podržati Nikolićevu kandidaturu za predsednika, ili će se naposletku sam kandidovati?

– Ja sam ekonomista, a tumačenje toka misli Aleksandra Vučića prepuštam psihijatrima. Kao političar reći ću vam da to ne treba da bude tema kojom se mi bavimo. Mi moramo biti fokusirani na program i kampanju našeg kandidata, a naš protivnik je režim naprednjačkog vođe, bez obzira da li se on sam kandiduje ili predloži neku svoju dvorsku ludu. Mi moramo da pobedimo, to je najviši interes Srbije danas.

Pravu opoziciju je lako prepoznati

Da li se konačno iskristalisalo ko je prava opozicija, a ko opozicija u službi vlasti ?

– To je lako prepoznati. Stranke koje parlamentarnu debatu koriste za kritičku analizu rada vlade, koje nisu ni na jednom nivou vlasti u koaliciji sa SNS, koje afirmišu jačanje institucija i vrednosnog sistema evropske demokratije jesu prava opozicija Vučićevom apsolutizmu. Nova stranka je to nesumnjivo, a pored nas to su danas sigurno DS i DJB. Nadam se da to jesu SDS i LSV. Svi ostali, aktivno ili pasivno, javno ili tajno, rade u korist režima.