„Mi smo jasno pokazali, i mnogo puta govorili do sada, da jedan čovek ne može da vodi Beograd /…/ Najmanje pet ili šest ljudi.“ „Mi /…/ uporno insistiramo na timu, jer samo tim može da vodi grad. Srpska napredna stranka je svesna da samo tim najjačih i ozbiljnih ljudi može da vodi Beograd.“ (Zorana Mihajlović, u raznim prilikama)
Političke partije u Srbiji su liderske partije. Lideri daju uvod i zaključak, njihova je prva i poslednja, svakako neprikosnovena. Naše partije su partije jednog čoveka. Partije retko nadžive svog vođu. Izuzetak je Demokratska stranka. Za ostale u stvari i ne znamo, jer se očevima osnivačima još ne ispušta partija iz ruku.
Kako se vlada partijom, tako se vlada i državom. I država je u rukama jednog čoveka. Uostalom, autokratija je u Srba omiljeni tip vladavine. Možda i zbog istorijskog iskustva. Kad nema jakog čoveka, kad doglavnici nastoje da budu glavni, kada se velikaši osile i bore za vlast, raspada se predmet vladavine. Srbija je to iskusila posle cara Dušana i posle druga Tita. Ne kune Njegoš slučajno: „Velikaši proklete im duše /…/ velikaši, trag im se utro…“.
Vlast je u Srbiji tamo gde je vođa. Vođa može biti na bilo kojoj funkciji, moć je u vođi, a ne u funkciji ili, ne daj bože, u instituciji. Pogledajte slučaj Miloševića ili slučaj Đukanovića u susednoj državi, a da i ne pominjemo najsvežiji slučaj prvog potpredsednika Vlade.
Beograd nije partija, a nije ni država, pa da ga vodi jedan čovek. Beograd je složenija celina i od partije i od države Srbije i zato treba da ga vodi tim, „najmanje pet ili šest ljudi“ (to vam dođe kao ono posttitovo predsedništvo). Predsedništvo, ili tim, ili „najmanje pet ili šest ljudi“ – to je dobro za Beograd. Možda je dobro i za Srbiju. No, ne verujem da bi prvi potpredsednik olako ispustio vlast. Onda ipak: ono što je dobro za Beograd, nije dobro za Srbiju.
Pogledajmo konkretnije. Gradonačelnika Beograda bira 110 odbornika Skupštine grada. Ipak, iz nekih razloga gotovo sve partije izlaze sa svojim kandidatom za gradonačelnika. Osim kad nemaju ime.
Na prošlim izborima kandidati su bili: Ðilas, Vučić, Šarović, Popović, Stanković… SPS i partneri, kao i LDP – nisu imali svoje kandidate „jer se gradonačelnik ne bira na izborima“. Ne znam šta se promenilo za protekle dve godine, pa je na ovomartovskim izborima LDP-ov kandidat – Željko Ožegović, a kandidat SPS i partnera – Aleksandar Antić. Ostale partije na mestu gradonačelnika vide: Aleksandra Popovića, Borisa Rankovića, Suzanu Grubješić, Nemanju Šarovića… Kandidate ne pominju ni naprednjaci ni demokrate.
Ne znam kako su 2012. godine naprednjaci mogli da imaju kandidata za gradonačelnika, a 2014. ne mogu. Da li je to zato što sada Vučić ne može (zauzet je drugim poslovima), pa kad on ne može, samo tim može da ga zameni. Ili je u pitanju, voleo bih da se nadam, početak procesa dekoncentracije moći.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
