ZSO kao Južni Tirol, Istočna Belgija, švajcarski kantoni… Šta za Srbe na Kosovu znače američki signali o evropskim modelima?

Poslednjih nedelja zvaničnici američke administracije, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar i ambasador SAD u Beogradu Kristofer Hil, pominju ZSO i modele za nju koji već postoje u Evropi.

Na brifingu za novinare iz regiona, a uoči prošlonedeljnih sastanaka u Briselu, Eskobar je naveo da je potrebno da se lideri Srbije i Kosova hitno sastanu i reše razlike po pitanju Severa Kosova.

„To uključuje mapu energetskog puta, pitanje registarskih tablica i diskusiju o ZSO“, naveo je on. Eskobar je rekao da ona ne treba i ne mora da bude u suprotnosti sa ustavom Kosova odnosno „ne treba da bude država u okviru države“ već postoje „brojni evropski modeli za zaštitu prava manjina u okviru te države, koje je moguće primeniti“.

Prema njegovim rečima, državni sekretar SAD Entoni Blinken, prilikom posete kosovskih zvaničnika, Aljbina Kurtija i Vjose Osmani, Americi je poručio da moraju da počnu pregovore o ZSO i ostvare napredak na tom planu, te da se nađe model koji nije u suprotnosti sa Ustavom.

Modeli poput Zajednice srpskih opština koji je zamišljen na Kosovu postoje širom Evrope. #SADznate pic.twitter.com/jsTjeGMKf1

— Američka ambasada (@USEmbassySerbia) August 16, 2022

I ambasador Hil je odgovarajući na pitanje sa Tvitera zašto SAD ne izdejstvuju osnivanje ZSO rekao da je ideja pregovora da se Kosovo i Srbije pripreme za evropsku budućnost, i da je jedna od stvari koja se vidi širom evropskih multietničkih društava slična onome što se zamišlja na Kosovu, a to je ZSO, koja neće biti jedinstvena za Kosovo jer postoje slični modeli širom Evrope.

Postavlja se pitanje šta znači to što se spominju uspešni evropski modaliteti u Evropi i koji bi oni mogli da budu.

Miloš Nikolić, predsednik Libertarijanskog kluba Libek i urednik portala Talas, za Danas kaže da je u posredovanju u dijalogu između Beograda i Prištine, EU zauzimala, a zauzimaće i dalje tzv. statusno neutralnu poziciju.

– Signali koji dolaze sa američke strane upućuju na to da se preko Atlantika zapravo predlažu konkretni modaliteti autonomije koji inače već postoje u Evropi. Ovi više nego jasni signali znače da ulazimo u novu fazu pregovora. U fazu kada će se govoriti o supstantivnim mehanizmima kako da se kroz te modalitete autonomije postigne zaštita prava i sloboda pripadnika srpskog naroda na Kosovu. Do zajednice opština najbrže će se doći preko Sjedinjenih Država. Tek sa buđenjem ovog američkog faktora u pregovorima deluje kao da će otkočiti zastoj u razgovoru o suštinskim elementima budućeg krovnog dogovora između Beograda i Prištine. Načelno navođenje uspešnih evropskih modela nekako upućuje i na bliskost samih rešenja – ona su politički tu, na našem kontinentu i sa manje ili više izazova, uspešno funkcionišu – ukazuje on.

O tome koji bi to modeli mogli da budu, on navodi da su to oni koji su se i ranije spominjali.

– Oni koji su u igri su brojni – Južni Tirol u Italiji, Istočna Belgija, nadležnosti slične onima koje imaju švajcarski kantoni, pa čak i Olandska ostrva u Finskoj ili Hong Kong. Briselski sporazum je jasan što se tiče oblasti koje bi bile u nadležnosti ZSO. Pun nadzor predviđen u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanizma i ruralnog razvoja. Mislim da bi model i iskustva koji bi mogli najviše da se razmotre jesu modeli jezičkih zajednica u Belgiji kojih inače ima tri. Ove zajednice jesu orijentisane pre svega na zaštitu i autonomiju jezika, ali to ima mnogo širi okvir nego što deluje na prvi pogled – objašnjava on.

Kako dodaje, pre svega, jezičke zajednice Belgije ne moraju da budu jedinstvena teritorijalna celina.

– Ovo je pogodno i za slučaj sa srpskom zajednicom na Kosovu imajući u vidu raspored šest opština u južnom delu. Mislim da je za naš slučaj posebno relevantan primer Zajednice nemačkog govornog područja u Istočnoj Belgiji. Ustavom propisane nadležnosti Zajednice nemačkog govornog područja slične su oblastima koje su propisane Briselskim sporazumom. Belgijsko iskustvo je poučno zato što je dolazilo i do prenošenja nadležnosti sa višeg nivoa vlasti (odnosno sa nivoa regiona) na nivo ovih zajednice i kod nekih osetljivih oblasti kao što je na primer zaštita kulturnih spomenika. Ova zajednica ima i sličnu strukturu, pravnu sposobnost, budžet kao i neke simboličke stvari kao što su grb i logo – kaže Nikolić.

Na pitanje da li se o tome razgovara, odgovada da veruje da se ulazi u konkretizaciju kako onoga što je dogovoreno osnovnim Briselskim sporazumom, tako i razradom opštih principa i glavnih elemenata koji su dogovoreni kasnije.

– Kod ovih stvari je zaista sve stvar volje. Načini postoje i veoma su razrađeni. Verujem da više ne postoji nijedan jedini razlog zašto se o razradi, konačnom potvrđivanju i početnom provođenju ne bi sada razgovaralo – zaključuje Nikolić.

Tabloidi najavili modele
Uoči poslednjih razgovora u Briselu tabloidi bliski vlasti pisali su da kosovska strana i evropske birokrate predlažu modele za ZSO iz Evrope pa se tako predlaže švajcarski model, po kom kantoni, pored sprovođenja zakona, imaju i ovlašćenja i odgovornosti u oblasti zdravstva, socijalne zaštite, obrazovanja i naplate poreza. Pominje se, kako navode, italijanski model, po kojem manjine imaju veću kontrolu nad unutrašnjom regulativom, počevši od jezika pa sve do plaćanja poreza, a tu su i široka prava koja imaju manjine u Finskoj. Mediji su u januaru prilikom posete izaslanika EU Miroslava Lajčaka i Eskobara Kosovu pisali da oni dolaze sa novom idejom za status srpskih opština na severu pokrajine, prema kojem bi ZSO bila ustrojena po ugledu na delove istočne Belgije, koji imaju posebnu vrstu autonomije u odnosu na centralnu vlast u Briselu.