ZSO kao Ahilova peta Vučićevog režima: O izjavi Osmani da je uslov za formiranje Zajednice de facto priznanje Kosova

Sagovornici Danasa istog su mišljenja – da ova izjava u prvi plan stavlja pitanje teritorijalnog integriteta.

Osmani je izjavila da je de facto priznanje Kosova uslov za formiranje Zajednice srpskih opština. Dodala je da je njen stav da formiranje Asocijacije ne garantuje više prava građanima srpske nacionalnosti i da je potpuno suprotno osnovnim principima Saveta Evrope, po kojima se osnažuju manjinske zajednice.

„Sa Asocijacijom, uveravam vas u jedno, samo se smanjuju prava građana i jača svojevrsna vlast nad njima, odnosno čelnicima Asocijacije, koje Vučić trenutno ima za cilj da kontroliše i od Kosova napravi nefukcionalnu državu. Dakle, Asocijacija ne daje veća prava građanima Srbima, već uzima više prava odozdo i šalje ih gore, što je u suprotnosti sa osnovnim principima Saveta Evrope, po kojima se osnažuju manjinske zajednice“, tvrdi Osmani.

„Osnovni dokument“

Osnovni dokument koji Osmani spominje u svojoj izjavi je ono što je u ovdašnjem diskursu poznato kao “Francusko-nemački sporazum”, odnosno aneks ovog sporazuma iz Ohrida.

Ohridski sporazum vrlo je kontroverzna tema u srpskoj javnosti, jer ga mnogi tumače kao de facto priznanje Kosova budući da samo neke od tačaka ovog sporazuma podrazumevaju priznavanje kosovskih tablica, kao i potvrdu da se Srbija neće protiviti ulasku Kosova u međunarodne institucije.

Srbija nije potpisala ovaj sporazum koji je za cilj imao normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, već ga je prihvatila samo usmeno, na čemu insistiraju funkcioneri iz Beograda i sam predsednik Vučić.

U diskursu srpske javnosti “Osnovni sporazum” odnosi se na Briselski sporazum. Briselski sporazum predviđa formiranje Zajednice srpskih opština na severu Kosova, a na ovome se insistira i u ohridskom aneksu.

– Formiranje Asocijacije ne znači da je Kosovo spremno na ustupke koji štete njegovoj funkcionalnosti, njegovim granicama, principu državne unitarnosti i principima koji su u sadašnjem Ustavu i presudi Ustavnog suda. Asocijacija se može stvoriti, ali samo u ovim granicama, bez ugrožavanja Kosova ili bezbednosti u regionu u budućnosti – poručila je kosovska predsednica o formiranju ZSO.

Predsednica Evropskog pokreta Srba s Kosova i Metohije Rada Trajković kaže za Danas da se ne slaže sa njom da po pitanju vezivanja Vučića za pitanje sudbine Srba na Kosovu jer je politički vek svakog političara ograničen vremenom.

Ona ističe da je zapravo najveća opasnost za stabilnost situacije na Kosovu vanredno stanje u kom se nalazi Sever Kosova, i podsetila da ovo nije prvi put da je pojačana vojna i policijska prisutnost na Kosovu.

– Kososvo često prolazi kroz vojno-policijske momente. Tokom Jugoslavije u dva navrata, pa tokom Miloševića, i sad imamo to na Severu Kososva gde KFOR i Specijalne jedinice kosovske policije praktično kontrolišu Sever i imamo gradonačelnike koji imaju legalitet, ali ne i legitimitet zbog čega to ne možemo tretirati kao lokalnu samoupravu jer ne odgovara demografskoj situaciji na tom prostoru, kaže Trajković.

Naša sagovornica poručuje da stabilnost Severa zavisi od formiranja ZSO i da ono zapravo predstavlja način integracije kojim bi vanredno stanje bilo prekinuto.

– Da bi sever bio stabilan neophodno je stvoriti ZSO koja bi omogućila da sever dobije realnu podršku, ili realnu mogućnost za stabilizaciju kroz integraciju Srba sa severa čime bi se obustaviln ovo vanredno stanje u kom se trenutno nalazimo jer nemamo civilnu vlast i to bi bilo dobro za sve i nas i na Kosovu i u regionu, objašnjava.

Trajković podseća na obećanje bivšeg američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara koji je tražio da prioritet bude formiranje ZSO i da je ono od presudnog značaja kao garant da će unutar institucijaa biti Srbi koji su na vlasti.

– Ovim bi Kosovo sačuvalo i ovaj minimum multietničnosti, jer sve već nalazi na granici multietničnosti i to stvara nelagodu za sve stanovnike u okruženju, pa i za samu Albaniju s obzirom na to da albansko stanovništvo na Kosovu čini 96 odsto stasnovništva i to je čini problematičnim za sasaradnju, jer je Albanija multietnična i sa velikim brojem hrišćana, i pravoslavaca i katolika i svi na jedan način doživljavaju Kosovo kao problem i kao nepoželjan faktor sa kojim ne bi gradili zajednicu, kaže Trajković

Dodaje da bi za region, ali i za Srbe na Kosovu i Srbiju, ali i samu Oosmani, bilo lekovito da razumeju i prihvate da rešenje Kosova nije u stvaranju monoetničke sredine.

Naša sagovornica kaže da je Ohridskim sporazumom već de facto priznato Kosovo, ali da problem de jure priznanja Kosova leži u nepriznavanju kulturološkog identiteta kosova od strane kosovskih vlasti.

– Postoji veći problem a to je teritorijalni integritet, to je teritorija na kojoj dominira albanski narod ali njen kulturološki identitet pravoslanog Kosova ono što pravi zadršku vlastima u Srbiji da de jure priznavanju Kosovo, a to ne priznaje albanska elita na Kosovu – zaključuje Trajković.

Dušan Janjić, osnivač Foruma za etničke odnose, poručuje da nema ničeg novog kada je u pitanju izjava predsednice Kosova.

– To su uvek isti argumenti, sumnje u Vučića i uverenje Kurtijeve vlade da oni ZSO vide kao pokušaj Srbije da od Severa napravi nešto nalik Republici Srpskoj i tako je od momenta kada je potpisan sporazum 2013. godine koji je osnova – dodaje naš sagovornik.

Podseća da je Kosovo ratifikovalo Briselski sporazum i ističe da se time obavezala da će ga poštovalato i da od toga nema veće garancije.

– Vi ste prihvatili obavezu da ovaj sporazum primenjujete i na taj način dokažete partnerstvo sa Međunarodnom zajednicom – kaže Janjić.

Dodaje da to što Kosovo ne primenjuje odredbe sporazuma, na šta se obavezalo njegovim potpisivanjem, predstavlja problem međunarodnoj zajednici i da je to tema razgovora u Briselu i da u potpunosti spada u politički domen.

Dodaje da kosovska strana temu ZSO zloupotrebljavaju, ne tretirajući je kao temu o autonomiji srpske zajednice, već kao manjinsku samoupravu koje je na Kosovu pojačano decetrallizacijom jer je vlast opštine na Kosovu mnogo veća nego u Srbiji.

S druge strane, kaže naš sagovornik, srpska strana podstiče ovo mišljenje kosovskih vlasti i stranih faktora da ako ZSO bude formiran Srbija će priznati Kosovo.

Janjić podseća da je status srpske zajednice kao manjine drugačiji od statusa drugih manjina, jer je Kosovo bilo deo Srbije i de facto i de jure je pitanje teritorijalnog integriteta i formiranjem ove zajednice Kosovo bi sebi povećalo šanse da bude međunarodno priznato kao demokratska evropska država.

Podvlači da je pitanje manjina krucijalno za međunarodno priznanje, a Kosovo ovaj problem nije rešilo i da umesto da je Kosovo išlo ovim lakšim putem i na taj način sebi obezbedilo mesto u Savetu Evrope, oni sad ne mogu biti punopravna članica jer nisu rešili pitanje manjina, a da su kosovske vlasti problem srpske zajednice shvatile kao teret.

Naš sagovornik kaže da su kosovske valsti prepoznale da je pitanje formiranja ZSO nešto čime mogu da ucenjuju Beograd i da se time potvrđuje da je u pitanju politička tema.

– Tu su pogodili u slabu, Ahilovu petu. Jer zaista su Nikolić i Vučić toliko pričali o toj zajednici, da je ona rešenje svih rešenja i da to niko nije smislio u svetu, a zaboravili su da to postoji u Srbiji. Tako da to je jedna politička priča – kaže Janjić.

Podsetio je da je Osmani doktorirala na pitanju verske i manjinske zajednice, te da je takva politička kalkulacija koja u suštini ni ne ide u prilog njenom cilju da Kosovo predstavi da je zrelo da bude samostalna država, ali da im ne da Vučić, neshvatljiva.

Janjić zaključuje da ovakva retorika kosovskih vlasti samo ide u prillog režimu u Beogradu.

– Kao da dižu spomenik Vučićevoj autoritarnoj vlasti – kaže Janjić.